10:42 11 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    63429
    Pratite nas

    Marihuana može da pomogne u ublažavanju bolova koje izazivaju rak ili multipla skleroza, ali može i da bude ulaznica za narkomaniju – upozoravaju stručnjaci. Ako bi bila legalizovana i uvedena kao medicinsko sredstvo, njena upotreba morala bi da bude strogo kontrolisana, a mladima bi trebalo da bude objašnjeno na koji način i za šta se koristi.

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je juče da će Srbija kao članica UN poštovati odluku Kancelarije UN-a za drogu i kriminal da se marihuana skine sa liste narkotika i naveo da se u Srbiji već radi na tome. On je dodao da će odluke u vezi toga doneti najveći stručnjaci u našoj zemlji, navodeći da je to izuzetno osetljiva tema.

    Marihuana – lek ili karta za narkomaniju

    Psihijatar i psihoterapeut dr Ivica Mladenović za Sputnjik pre svega ističe da je marihuana psihoaktivna supstanca, odnosno da utiče na centralni nervni sistem i predočava da potencijalni terapijski efekti marihuane postoje – rezultati pojedinih istraživanja pokazali su da ona ublažava bol koji izaziva karcinom u terminalnoj fazi ili multipla skleroza.

    „To je izuzetno značajna stvar, ali su to ekstremno limitirane indikacije i jedina polja gde sa sigurnošću možemo da kažemo da je marihuana korisna. To bi u praksi značilo da bi ona eventualno spadala u grupu visokokontrolisanih psihoaktivnih supstanci, tačnije lekova, i da bi se primnjeivala na lekarski recept, dva ili tri potpisa lekara, i davala kod strogih indikacija tipa multipla skleroza i karcinom. To je, po meni, jedina opravdana indikacija“, napominje Mladenović.

    Indijska konoplja, marihuana.
    © Foto : Pixabay
    Marihuana može da ublaži bol koji izaziva karcinom u terminalnoj fazi ili multipla skleroza

    Ipak, Mladenović se osvrnuo i na negativne aspekte korišćenja marihuane. Kako kaže, marihuanu mnogi deklarišu kao „rekreativnu drogu“, što podrazumeva konzumiranje malih količina radi dostizanja euforičnog stanja, koje se ogleda u pričljivosti i druželjubivosti, osobinama koje su, kako kaže, u današnjim depresivnim i stresnim vremenima veoma poželjne.

    „Tu je krucijalna stavka – kontrola. Problem s ljudima koji inače posežu za marihuanom je što ne mogu da kontrolišu njen unos i jako je teško osloniti se na njihovu reč da će oni to uzeti kad se ne osećaju dobro, možda jednom, dvaput mesečno pola džointa ili nekoliko kapi ulja. Verovatno će se navući i to se povezuje sa sledećom krucijalnom stavkom, a to je da je marihuana apsolutno ulazna droga u svet droga i da stvara tzv. zavisničku ličnost. Kao psihijatar i psihoterapeut najviše se bojim toga, jer zavisnička ličnost je paradigma nezrele ličnosti, tako da ćemo da se, eventualno, s legalizacijom marihuane, kao što su to učinile zemlje poput Holandije, Portugala, nekih država SAD-a, pridružimo zemljama koje sistematski stvaraju nezrele ličnosti“, upozorava Mladenović.

    On je dodao postoje i istraživanja koja su pokazala da marihuana kod muškaraca starih od 16 do 25 godina izaziva možda i najteže psihoze poznate psihijatriji. Ukazao je i na tzv. antimotivacioni sindrom, za koji kaže da se javlja kod skoro svih konzumenata marihuane, a koji odlikuju apatija i bezvoljnost.

    Marihuana - lečenje obolelih od raka
    © AP Photo / Luis Hidalgo
    Kontrolisana upotreba marihuane – ključna

    Kontrolisana upotreba i informisanost

    Kao primer kontrolisane upotrebe droga Mladenović je naveo korišćenje metadona, koji se u medicinske svrhe primenjuje u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika. Metadon takođe može da izazove zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. U lečenju se koristi isključivo uz stalnu kontrolu upotrebe i u kombinaciji sa psihosocijalnom terapijom.

    „Diskutabilno je koliko je to dobro za njih. Smatram da uopšte nije dobro, ali je dobro za sistem. Smanjuje se broj provala, krađa, ubistava, kriminala... To je poenta svake legalizacije diskutabilnih lekova, tačnije droga. Marihuana, pod strogim indikacijama tipa multipla skleroza, enormno jaki bolovi kod nekih drugih bolesti i karcinoma – da, ali kao lek“, izričit je Mladenović.

    Psiholog koji se bavi prevencijom bolesti zavisnosti kod mladih Spomenka Ćirić Janković napominje da bi veliki problem moglo da bude to kako bi mladi prihvatili uklanjanje marihuane s liste narkotika.

    „Preventivni programi kod nas ne postoje. Mladi su dosta neobavešteni o pravim efektima toga i vrlo lako može da se napravi konfuzija, da li je uopšte u redu to uzimati kada si mlad ili je to u redu uzimati kada imaš neke osnovne bolesti, pa je marihuana nešto što može da pomogne da se bol smanji. U vrlo malom procentu se radi o tome da može da pomogne na neki drugi način. Velika je opasnost da mladi budu još više zbunjeni u vezi s upotrebom marihuane. To nikako ne može da bude preporučeno mladima koji nemaju probleme u razvoju“, ističe Spomenka Ćirić Janković.

    Spomenka Ćirić Janković zbog toga smatra da je neophodno da se u Srbiji uvedu preventivni programi:

    „Preventivni programi podrazumevaju i informisanje i razvijanje veština pomoću kojih bi se taj problem izbegao, odnosno pomoću kojih bi mlada osoba odbila supstancu ako bi se našla u situaciji da se na nju vrši pritisak da supstancu uzme. Takođe, to podrazumeva i razvoj drugih veština kojima bi zadovoljila svoje potrebe, a da se ne oseća loše“.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    lečenje, Srbija, marihuana
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga