10:46 14 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32102
    Pratite nas

    Pristupanje opštine Bujanovac regionalnoj Zajednici albanskih opština koja okuplja sve veće gradove u okolnim državama gde žive Albanci je nit u mreži „nevidljive velike Albanije“, smatra Marko Krlić, bivši pomoćnik direktora Kancelarije za KiM. Odbornik u SO Bujanovac Nenad Mitrović kaže pak da lokalne vlasti takvim potezima kriju svoju nesposobnost.

    Albanci na ovaj način na perfidan način stvaraju «veliku Albaniju" nama ispred nosa, smatra Krlić. On podseća da je Zajednica albanskih opština osnovana u Tirani 28. novembra 2016. godine na Dan zastave, državni praznik Republike Albanije, kao i da su joj odmah pristupili Preševo, Tetovo, Ulcinj, Priština i naravno - Tirana. Ove nedelje priključio joj se i Bujanovac.

    „Velika Albanija“ već funkcioniše

    „Velika Albanija postoji, iako ne formalno, ali ona funkcioniše upravo kroz ovakav način povezivanja,“ kaže Krlić.

    Po njegovim rečima, Albancima se ni ne isplati da u ovom trenutku ozbiljno traže bili kakvo ujedinjenje, znajući da bi to izazvalo otpor u međunarodnoj zajednici, iako svaki dan o tome govore.

    „Svi misle da je to samo retorička pretnja ali niko ne vidi kako i na koji način se oni u stvari malo po malo povezuju i to sporazumima, dokumentima, referendumima na koje su već svi zaboravili. Ja ne sumnjam da Albanci žele da imaju jednu veliku državu, ali i tu oni sebi sami postavljaju više pitanja - da li im više odgovaraju dve stolice u UN (Albanija plus, čemu se nadaju, Kosovo) ili jedna. Pretnjama ujedinjenjem samo pokušavaju da stvore konfuziju kako bi im se ispunili i neki drugi zahtevi, za njih bitni u ovom trenutku,“ napominje sagovornik Sputnjika.

    Albanski glasovi važni u svakoj državi u okruženju

    Krlić svoje tvrdnje da velikoalbanska država već postoji potkrepljuje i sledećim činjenicama:

    „Vi ne možete dobiti izbore u Makedoniji ili Crnoj Gori bez albanskih glasova već sada. Bez uticaja albanske manjine u našoj južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji takođe, prema tome ta velika Albanija u političkom smislu na izvestan način već funkcioniše u regionu.“  

    Krlić, međutim, napominje da bi Albance zvanično mogla da ujedini samo američka politika, ukoliko bi našla interese za to i ukoliko okrnji druge države, a uspostavi snažan uticaj na Balkanu koji bi bio pandan jakim državama pre svega Srbiji, i preko nje takozvanom ruskom i kineskom uticaju na ovim prostorima.

    S druge strane, Nenad Mitrović, odbornik u SO Bujanovac i narodni poslanik u Skupštini Srbije, kaže da pristupanje Bujanovca ovoj organizaciji u suštini ne znači ništa.

    „Oni to namerno rade jer nesposobnost lokalne vlasti, odnosno svealbanske koalicije žele da zamagle preko nekih nacionalnih pitanja s obzirom da se ne bave ekonomskim razvojem, niti otvaranjem nekih novih radnim mesta, niti borbom protiv korone,“ uveren je naš sagovornik.

    Retorika iza koje se krije nesposobnost

    Kako kaže Mitrović, na taj način lokalne vlasti se kriju iza perifernih stvari koje pokušavaju da podvedu pod nacionalno krilo i time žele da kod svojih birača opravdaju svoju ulogu.

    „Ulazak u ovu organizaciju je samo mrtvo slovo na papiru i od toga neme ništa niti ima ikakvog uticaja na bilo šta. To su samo provokacije koje koriste u dnevno političke svrhe,“ uveren je Mitrović. 

    Ne tako davno i opština Tuzi u Crnoj Gori je zatražila da se ubaci u budžet Republike Albanije jer joj Podgorica ne omogućava sredstva za razvoj.    

    Podsećanja radi Nagip Arifi, predsednik opštine Bujanovac, pre pristupanja ovoj organizaciji boravio je u Tirani i u Prištini na konsultacijama, a iz Prištine je tada dobio, kako su onda mediji preneli, svu podršku koja im bude zatrebala.

    Inače, pre regionalne Zajednice albanskih opština, 2015. Godine osnovana je Zajednica albanskih opština na području Preševa, Bujanovca i Medveđe. Premijer takozvane države Kosovo Aljbin Kurti je u više navrata rekao, govoreći o dijalogu sa Beogradom, da će tražiti pun reciprocitet po svim pitanjima, uključujući i priznavanje te Zajednice koja je osnovana godine kad su predstavnici pet političkih stranaka Albanaca koje deluju na području Preševa, Bujanovca i Medveđe na zajedničkoj sednici odbornika formirali asocijaciju tri opštine, sa ciljem da Albanci na jugu Srbije dobiju ista prava kao što imaju Srbi u ZSO na Kosovu i Metohiji.

    Regionalna Zajednica albanskih opština je dotle krovna organizacija za lokalne albanske zajednice, koje su za sada povezane obrazovanjem, ekonomskom ispomoći jedni drugima, a imaju status asocijacije odnosno udruženja građana koji nema političku konotaciju i u kojoj se plaća članstvo.

    Tagovi:
    Bujanovac, Velika Albanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga