21:32 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12935
    Pratite nas

    Gasprom je odobrio analizu projekta za izgradnju gasovoda „Sojuz Vostok“ koji je nastavak ruskog cevovoda „Snaga Sibira 2“. Ruski eksperti pojašnjavaju da će veliki izvozni potencijal omogućiti Gaspromu da se oslobodi konstantne vezanosti za zapadne kupce i na taj način više pažnje udeli istočnom pravcu. 

    Gasprom je saopštio da je odobrena tehničko-ekonomska analiza projekta za izgradnju gasovoda „Sojuz Vostok“, koji će proći kroz Mongoliju. Konkretno, utvrđena je optimalna trasa gasovoda kroz teritoriju Mongolije, njegova dužina, prečnik, radni pritisak i broj kompresorskih stanica. Preliminarni pokazatelji projekta pružaju potrebnu ekonomsku efikasnost njegove realizacije, navodi se u saopštenju.  

    Novi „tok“ omogućava preusmeravanje gasa sa zapada na istok

    Vodeći stručnjak ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Stanislav Mitrahovič naglašava da poslednjih godina Gasprom i Rusija generalno pokušavaju da razviju nove izvozne projekte kako bi ostvarili trgovinu sa raznim zemljama i regionima sveta. Odnosno, on napominje da se na zapadu gradi „Severni tok 2“, zatim „Balkanski tok“ kroz Srbiju koja je već prešla na dobijanje gasa preko „Turskog toka“ i gasovoda koji prolazi kroz Bugarsku iz Turske. 

    „Ako govorimo o kineskom pravcu, već je prva „Snaga Sibira“ počela sa radom i isporučuje oko 5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Obim ovih isporuka će se povećati do 36 ili čak više milijardi kubnih metara gasa godišnje za nekoliko godina. Prvi gasovod „Snaga Sibira“ je povezan sa razvojem novih nalazišta: Čajandinskog i Koviktinskog na jugu Rusije. Odnosno, to nema nikave veze sa isporukama na zapad. Ali „Snaga Sibira 2“ podrazumeva mogućnost isporuke gaza koji se proizvodi na poluostrvu Jamal u Kinu preko Mongolije. A na tom poluostrvu se sada, između ostalog, proizvodi gas koji se koristi za isporuke gasa u Evropu“, pojašnjava Mitrahovič, koji je i saradnik na Univerzitetu za finansije pri Vladi Rusije.

    Kada se izgradi „Snaga Sibira 2“ i gasovod „Sojuz Vostok“ kao deo cevovoda, biće dakle omogućeno preusmeravanje gasa sa Jamala sa zapada na istok. Mitrahovič ističe da to daje priliku Rusiji da ima veći prostor za delovanje u oblasti isporuke gasa, kao i da manje zavisi od pritiska sa zapada, jer je uz dodatnu slobodu moguće preusmeriti zalihe gasa.

    Dobri odnosi na relaciji Moskva — Ulan Bator — Peking 

    „Naravno, kapacitet „Snage Sibira 2“ od nekoliko desetina milijardi kubnih metara godišnje će biti manji od obima zaliha koje Rusija daje zapadu, ali bez obzira na to, Rusija će imati određeni slobodan prostor za delovanje. Još jedan plus ovog projekta je taj što ovako veliki gasovod olakšava gasifikaciju onih ruskih regiona koji još nisu gasifikovani kao što je Krasnojarski kraj. Grad Krasnojarsk koji je veliki ruski ekonomski centar još uvek nije snabdeven gasom, a samo projekat „Snaga Sibira 2“ pružiće mogućnost za gasifikaciju“, objasnio je Mitrahovič.

    Ekspert ističe da će osim toga, biti obezbeđena isporuka gasa za Mongoliju. Ta zemlja je još mali potrošač, ima samo 3 miliona stanovnika a potrošnja gasa je manja od 4 milijarde kubnih metara godišnje. Međutim, kako kaže Mitrahovič, moguće je da će u budućnosti Mongolija proći kroz neku vrstu industrijskog razvoja i tada će joj biti potrebne dodatne količine gasa.   

    Mitrahovič primećuje da postoji određeni rizik od tranzita kroz Mongoliju, jer je to zemlja koja se nakon raspada Sovjetskog Saveza našla u zoni uticaja Kine koja je vrlo jaka i utiče na politiku i ekonomske odluke koje se donose u Mongoliji.  Po njegovom mišljenju, ovaj rizik je manje-više prihvatljiv za Rusiju jer su odnosi na relaciji Moskva — Ulan Bator — Pekin dobri. 

    Kazahstan takođe bio kandidat za „Sojuz Vostok“

    Pored Mongolije, Kazahstan je takođe izrazio želju da postane tranzitna zemlja, ali je izostavljen iz projekta „Sojuz Vostok“. 

    „Ako gas ide kroz Mongoliju, on će stići u severne i severnoistočne regione Kine, kojima su upravo i potrebne dodatne količine gasa. Ranije je postojao plan za izgradnju gasovoda preko Altaja (na granici između Kine i Rusije), a čak se u početku gasovod „Snaga Sibira 2“ nazivao projektom gasovoda „Altaj“. Kasnije je preimenovan u „Snaga Sibira 2“.  Ali problem je u tome što ako gas ide kroz Altaj ili Kazahstan, doći će do zapadnih regiona Kine gde je mala potražnja za gasom, jer su oni manje ekonomski razvijeni “, objasnio je Mitrahovič za Sputnjik. 

    On dodaje da ako se pogleda ekonomska geografija Kine, očigledno je da se većina stanovništva nalazi u istočnom i jugoistočnom delu, a glavni ekonomski centri su u tim regionima. Dakle, kako kaže ekspert, potrošnja gasa se odnosi na istok i jug Kine, a sada se aktivira centar i sever te zemlje. 

    „Zapad Kine ima malu gustinu naseljenosti. Tamo postoje pustinjska područja, manje stanovnika i, shodno tome, potrebno je manje gasa. Pored toga, postoji konkurencija od strane dobavljača gasa iz centralne Azije — Uzbekistana, Kazahstana i Turkmenistana. Prema tome, ako izgradite gasovod tamo gde postoje konkurenti, moraćete da se nosite sa tom konkurencijom i sve će biti teže. Stoga je doneta odluka da se izgradi „Snaga Sibira“ kroz Mongoliju, ne Kazahstan“, zaključio je Mitrahovič. 

    Projekt „Snaga Sibira“ završen je prošle godine, izgradnja je trajala pet godina a vrednost projekta procenjuje se na oko 400 milijardi dolara.

    Tagovi:
    Gasprom, gasovod Snaga Sibira, gasovod
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga