04:33 07 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3473
    Pratite nas

    Osim što administracija predsednika Džozefa Bajdena želi da reafirmiše narativ o SAD kao „šampionu demokratije i ljudskih prava“, njegovo priznanje da je Turska nad Jermenima izvršila genocid u Prvom svetskom ratu, motivisano je i drugim razlozima. Gurnuli su im prst u oko baš sada jer je Turska „nemirni“ član NATO i sarađuje sa Rusijom.

    Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović komentariše izjavu Džozefa Bajdena od prošle subote, u kojoj je američki predsednik što se u jermenskoj tradiciji naziva Veliki zločin, nazvao genocidom.

    Američki prst u oko Turskoj zbog saradnje sa Rusijom

    „Turska sa Rusijom, kupovinom S400, ulazi i u vojne aranžmane, a uz to, gradi sa njom i nuklearnu centralu što Amerikanci vide kao potencijalno dublje zbližavanje dva suseda. Time se, automatski, sužava mogućnost same Amerike da zadrži i sadašnji nivo svog vojnog prisustva u Turskoj“, naglašava Jovanović.

    Sa druge strane, Amerika kasni sa priznavanjem genocida nad Jermenima – mnogo pre nje to je uradilo trideset zemalja, uključujući Rusiju, Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju – zbog toga, prema Jovanovićevim rečima, američko priznavanje genocida, zbog američkog ustručavanja, nema „efekat bombe“.

    © AFP 2021 / MARIO TAMA
    Amerikanci jermenskog porekla sa balkona posmatraju miting povodom obeležavanja 106. godišnjice genocida nad Jermenima u Holivudu, Los Anđeles. Na širem prostoru Los Anđelesa živi najbrojnija jermenska zajednica van domovine.

    Pred Turskom se sada nalaze dve mogućnosti. Prva je da uđe u novi period kontrolisanog zaoštravanja odnosa sa SAD, ostajući u NATO, ali zadržavajući pravo na samostalno ponašanje, objašnjava naš sagovornik.

    „Ona može i da se suzdrži od recipročnih kaznenih mera, kao što na prvi pogled i izgleda da će da uradi, pa da, umesto zaoštravanja odnosa, njen parlament donese sličnu rezoluciju o, na primer, genocidu koji je učinjen nad američkim domorocima tokom perioda naseljavanja i širenja SAD. To bi, možda bilo vraćanje milo za drago, a da se ne ulazi u suštinu američko-turskih odnosa“, navodi on.

    Za koju će se opciju Turska odlučiti, zavisi od toga šta više odgovara njenim ciljevima, a cilj je da zadrži status regionalne sile koja raste.

    „Turska je zemlja sa starom diplomatskom tradicijom, još iz otomanskih vremena. Ona je uvek znala da drži jaja u više korpi. Nikada to nije činila samo u jednoj, sem pred kraj svoga postojanja. Tako da će i ovog puta ona zadržati sve opcije – razvoj odnosa sa Rusijom, Iranom, Kinom, zapadnom Evropom i Amerikom, koristeći svoj specifičan geostrategijski položaj za dobijanje ustupaka od svih njih“, smatra Jovanović.

    Zbog takve turske orijentacije, koja je u skladu sa tradicijom, naš sagovornik ne očekuje jače zaoštravanje odnosa sa Vašingtonom zbog Bajdenove proklamacije.

    Osim verbalnog dvoboja, sve druge strune na američko-turskom instrumentu i dalje će biti zategnute do krajnjih granica, uz mogućnost da neka od njih u perspektivi možda i pukne.

    Obama izbegao reč genocid

    Podsećamo, Džozef Bajden je u subotu u saopštenju pažljivo sročenom tako da sa genocidom nikako ne dovede u vezu modernu Tursku, masakre nad Jermenima u Osmanskom carstvu nazvao genocidom.

    Izjava je usledila nakon višedecenijskog lobiranja jermensko-američke zajednice, ali je izazvala i gnevnu reakciju u Turskoj. Bajdenovu izjavu nije osudila samo zvanična Ankara, već i opozicione turske partije, a američki ambasador u Turskoj pozvan je u tursko ministarstvo spoljnih poslova na konsultacije.

    © AFP 2021 / OZAN KOSE
    Protest ispred američkog konzulata u Istambulu 26. aprila protiv izjave Džozefa Bajdena kojom je ovaj američki predsednim priznao genocid nad Jermenima. Demonstranti nose transparent na kome piše "Laž o genocidu je plan SAD". Procene istoričara su da je između 1915. i 1917. u Osmanskom carstvu, ubijeno više 1,5 miliona Jermena.

    Decenijama se američki establišment opirao zahtevima da formalno prizna da je nad Jermenima tokom 1915. i 1916. izvršen genocid, strepeći da ne ugrozi odnose sa važnim hladnoratovskim saveznikom i najistočnijom članicom NATO. Čak ni Barak Obama, iako je u kampanji obećao da će „Veliki zločin“ priznati kao genocid, to nije učinio.

    Međutim, današnji američko-turski odnosi znatno su drugačiji nego u periodu Obamine vladavine. Nakon vladavine Donalda Trampa, koji nije mnogo polagao na „izvoz“ demokratije i ljudskih prava, Bajdenova administracija ima nameru da se vrati staroj matrici Amerike kao „svetionika slobode“, a genocid nad Jermenima prava je prilika za to. On to, s obzirom na način na koji je saopštenje sročeno i potvrđuje.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, em važi za „crnu ovcu NATO“ zbog svoje saradnje sa Rusijom, Iranom i Kinom, em se otima evroatlanskoj kontroli zbog ambicija da Turska postane respektabilna regionalna sila koja vodi nezavisnu politiku. Uz to, viđeno očima vašingtonskih političara, Erdogan ne zadovoljava kriterijume demokratije – posmatraju ga kao, kako to kaže autor Vašington posta, Ishan Tarur, potencijalnog opasnog autokratu.

    Zbog svega toga, Bajdenu je, za razliku od prethodnih predsednika, bilo lakše da prizna genocid jer procenjuje da je politička cena za njega i Ameriku manja.

    Tagovi:
    Džo Bajden, genocid, Jermeni
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga