09:10 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11145
    Pratite nas

    Energetska bezbednost je danas centralno pitanje bezbednosti u Evropi i to će i nadalje biti s obzirom na suprotstavljene interese velikih sila po tom pitanju. Slučaj gasovoda Severni tok 2 koji bi SAD da onemogući najbolji je primer instrumentalizacije energetske bezbednosti u političkom i svakom drugom smislu.

    Ovoj oceni iznetoj na konferenciji „Energetska bezbednost Evrope i njene refleksije na Srbiju i Republiku Srpsku“, koju je organizovao Evroazijski bezdnosni forum, kumuje činjenica da je Ruska Federacija jedina država koja ima višak i nafte i gasa za izvoz.

    „Rusija je jedini geostrateški centar koji ima dovoljno ne samo za svoje potrebe nego ima višestruke količine i u sledećim decenijama za izvoz što joj daje veliku prednost po tom pitanju. SAD imaju gasa da podmire 90 odsto svojih potreba, ali što se tiče nafte su na 40 do 50 posto koliko mogu zadovoljiti iz sopstvene proizvodnje“, napominje naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Dragan Petrović.

    Bezbednost Evrope zavisi od energetike

    Politika SAD je, međutim, da snažno utiče na proizvodnju i distribuciju energenata u svetu, koristeći, pritom, svoj uticaj u međunarodnim organizacijama.

    Poprište sukoba interesa je, kako smatra, u okviru energetske politike EU, čije vodeće članice poput Nemačke teže da sebi omoguće siguran i raznovrstan dotok energenata, uprkos rivalstvu koje postoji prema Rusiji, ali i prema SAD.

    Pošto je teško zamisliti da alternativni izvori energije u sledećih par decenija, pa i duže, mogu nadomestiti naftu i gas, on je mišljenja da geopolitičke igre i dalje ostaju na sceni.

    Otvaranje gasovoda Balkanski tok
    © Tanjug / TARA RADOVANOVIC
    Otvaranje gasovoda Balkanski tok

    Zato Petrović napominje da je za Srbiju važno da ima kontinuirani, neomeđeni dotok energenata i ako je moguće da bude prošireno to što smo dobili gasovodom „Turski tok“, odnosno njegovim krakom za Balkan.

    Amerika bi da blokira

    „U ovom slučaju, ako bi se pratili ekonomski interesi, nama bi najviše odgovarali različiti izvori snabdevanja energentima, ali je očigledno da najkvaklitetniji, najbrži dolaze iz Rusije i postsovjetskog prostora, ne samo prema Srbiji nego uopšte prema Evropi“, zaključio je Petrović.

    Iako je Amerika zainteresovana da to blokira, po njegovoj oceni, još dugi niz decenija će se održavati trenutni poredak stvari po pitanju nafte i gasa.

    Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, prof. dr Mitar Kovač kaže da je evidentan porast uloge energenata, naročito nafte i gasa u savremenom svetu.

    U poslednje vreme SAD, neposredno ili posredno preko regionalnih organizacija kakve su NATO i EU, pokušavaju da sprečavaju prirodne veze i projekte izgradnje novih gasnih kapaciteta, čemu je primer i gasovod Severni tok 2 koji ruski gas treba da dovede do Nemačke i drugih potrošača u zapadnoj Evropi.

    Instrumentalizacija energetske bezbednosti

    On smatra da je energetska bezbednost iz godine u godinu jedno od centralnih pitanja bezbednosti Evrope uopšte, jer umnogome određuje stanje bezbednosti u Evropi i svetu.

    Energetska bezbednost se instrumentalizuje u političkom, bezbednosno-vojnom, energetsko-privrednom, pa i svakom drugom smislu. Nažalost, u Evropi danas liniju podele koja se uspostavila na istoku kontinenta vidimo i u političkim porukama najviših zvaničnika vodećih zemalja Zapada i uopšte svetskih sila čiji su interesi suprotstavljeni uglavnom po pitanju energenata. Poznato je šta je američki predsednik Džo Bajden poručio Evropi kako treba da se odnosi prema gasnim aranžmanima, zatraživši da se nekritički uvode sankcije prema licima, firmama, državama koje učestvuju u izgradnji Severnog toka 2“, rekao je Kovač.

    On napominje da to u prošlosti nikada nije bilo tako izraženo kao sada da se bezočno kroz instrumentalizaciju međunarodnih organizacija utiče na stanje bezbednosti u Evropi, a ti procesi reflektuju se i na stanje bezbednosti na jugoistoku Evrope, pa i na našu zemlju.

    Objekti gasovoda Severni tok 2 u gradu Ljubmin u Nemačkoj
    © Sputnik / Ekaterina Solovьeva
    Objekti gasovoda "Severni tok 2" u gradu Ljubmin u Nemačkoj

    I zaustavljanje „Južnog toka“ maslo Amerike

    On podseća kako su SAD učinile sve da onemoguće izgradnju gasovoda „Južni tok“, da bi ipak bio izgrađen „Turski tok" i kao njegov nastavak „Balkanski tok", a naša zemlja dobila veću perspektivu energetske bezbednosti i privrednog razvoja, ali i diversifikacije snabdevanja i povoljnije cene za domaćinstva.

    Sve se, kaže, čini da se pod plaštom borbe protiv monopola razvlasti snabdevač gasa, da se u suštini otuđi izgrađena gasna infratsruktura većinom sredstvima Ruske Federacije da se dobiju neki novi vlasnici koji će kupovati gas i onda diktirati cene.

    „Otud i ta inicijativa Zapada usmerena i protiv naše energetske bezbednosti u domenu gasa da se restrukturira „Srbijagas", da se razdvoji vlasništvo nad instalacijama od samog gasa, a sve je u funkciji uticaja na tokove budućnosti ko će gospodariti gasom. Treba da se pojavi više tih snabdevača, a u krajnjem svi oni bi kupovali ruski gas i po različitim cenama ga prodavali“,  mišljenje je Kovača.
    Podeli pa prodaj

    To je, kaže, intencija, kao što je već učinjeno u elektroprivredi, da se napravi više preduzeća, a da se onda pojedinačno u budućnosti pristupi njihovoj privatizaciji. Tako je učinjeno u Bugarskoj što negativno utiče na socijalnu dimenziju stanovništva i na privredni razvoj društva, ističe predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma.

    Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Pod plaštom borbe protiv monopola je razvlašćivanje snabdevača gasom radi uticaja na tokove budućnosti, odnsno na to ko će gospodariti gasom.

    Načelnik odeljenja za energetsku efikasnot u Ministarstvu energetike Republike Srpske Milan Janković,  kaže da im je strateško opredeljenje uspostavljanje što boljih veza sa Srbijom, najavljujući da će 23. maja početi gradnja tri hidroelektrane na gornjoj Drini, projekat Buk Bijela, čiji će vlasnik biti Republika Srbija.

    Napominje da je u RS veliki graditelj Kina uz čiju pomoć je izgrađena privatna termoelektrana „Stanari“, a Rusija je, takođe, značajan partner. Ona je stopostotni vlasnik Naftne industrije RS čije je strateško opredeljenje gasifikacija krakom gasovoda iz Srbije.

    Janković napominje da je RS jedina koja u regionu izvozi struju. Ove godine plan je da se izveze 46 odsto, a pre izgradnje termoelektrane „Stanari“ RS je bila neto izvoznik 20 do 30 odsto elektrilčne energije. Sticajem okolnosti, odnosno zbog slabosti privrede imamo viškove koji se plasiraju u izvoz i najznačajniji prihodi RS baziraju se na električnoj energiji koja se prodaje na tržištu, naveo je on.

    Tagovi:
    interesi, SAD, Rusija, gas, Evropa, bezbednost, energetika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga