10:35 18 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1122
    Pratite nas

    Nova platforma prištinske vlade za pregovore sa Beogradom je nerealna i Kurti to dobro zna. On će insistirati na njemu jer je to deo taktike kojom Albanci pokušavaju da izbegnu obaveze koje su prihvatile prethodne vlade, kao i da odugovlače nastavak pregovora. Tako Kurti iz ekstrema ide u još veći ekstrem i na neki način čini i uslugu Beogradu.

    Ovako o proklamovanom novom programu vlade Aljbina Kurtija razmišlja profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić.

    Za razliku od prošle vlade kojom je predsedavao, sadašnja Kurtijeva vlada iz svog programa izbacila je princip reciprociteta kada su pitanju pregovori sa Beogradom; međutim, u programu se navodi da se njegova vlada zalaže za sporazum koji bi podrazumevao „međusobno priznanje Kosova i Srbije“ kao i za to da pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova to učine. U platformi se pominje i namera Prištine da učestvuje u sukcesiji bivše SFRJ jer je Kosovo bilo njen konstitutivni deo.

    Kurtijeva vlada čini uslugu Beogradu

    Vladajuća garnitura u Prištini, predvođena Kurtijem, ima najekstremniju ideologiju, iako se diče time da nemaju „ratnu biografiju“, kaže Čelić. Stoga, dodaje, nova prištinska platforma ne predstavlja iznenađenje.

    „Pre će biti da je reč o tome da Kurtijeva vlada želi da izbegne preuzete obaveze prethodnih vlasti u Prištini. Imam utisak da ovo nije njegova samostalna akcija i da je verovatno reč o potezima koji su koordinisani sa nekim od centara moći na Zapadu“, smatra naš sagovornik.

    Da je reč o taktici koja za cilj ima izbegavanje preuzetih obaveza i odugovlačenju nastavka pregovora Čelić zaključuje po tome što je program prištinske vlade ekstremniji i radikalniji od prethodnog i stoga nerealan. Srbija ovu platformu ne može i neće da prihvati, a pet evropskih zemalja neće priznati nezavisnost Kosova, jer to ni do sada nisu učinile, svaka iz svog razloga.

    „Mislim da na izvestan način Priština čini uslugu Beogradu. Smatram da su srpske vlasti do sada pokazale, najblaže rečeno, i visok stepen tolerancije, i visok stepen kooperativnosti.  Zato mislim da je vreme da se konačno u pregovorima reafirmišu principi Rezolucije 1244. a oni su, podsećam, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i visok stepen autonomije za KiM. Verujem da je to na čemu, u ovom času, Beograd mora da insistira, ne kao protivtežu nerealnim zahtevima Prištine, nego kao gest koji će značiti da pregovori moraju da se vrate u okvire međunarodnog prava“, kategoričan je Čelić.

    Prištinska želja za jugoslovenskim nasleđem – prazna priča

    „Konačni ciljani sporazum obuhvatiće sva nerešena pitanja od sukcesije bivše jugoslovenske federacije u kojoj je Kosovo bilo konstitutivni element“, piše u Kurtijevom programu.

    Istina, nekadašnja SAP Kosovo bila je konstitutivni deo jugoslovenske federacije, ali istovremeno je bila i deo SR Srbije, naglašava Čelić.

    „Ta stvar nije tako jednoznačna jer postoji dvojstvo položaja Kosova u okviru Jugoslavije. Prema ustavu iz 1974, Kosovo je bilo zastupljeno kako u organima Federacije tako i u organima Srbije. Prema tome, nesporno je da je, i po tom antisrpskom ustavu iz 1974, Kosovo bilo u okvirima Srbije“, objašnjava Čelić i dodaje ne može biti govora o sukcesiji unutar jedne države.

    „Tu se ogleda protivurečnost pozicije sadašnjih prištinskih vlasti“, zaključuje Čelić.

    „Reciprocitet“ je bila ključna reč, kako programa prve Kurtijeve vlade za pregovore sa Beogradom, tako i tokom izborne kampanje. Takođe, novi program ne predviđa ni reviziju Briselskih sporazuma, a podsećamo da donedavno ni jedno obraćanje novoizabranih prištinskih zvaničnika nije moglo da prođe, a da se ta tema ne pomene.

    U novom programu ne pominju se no obaveze preuzete Vašingtonskim sporazumom, čijem se potpisivanju Kurtijevo Samoopredeljenje protivilo, naročito podeli jezera Gazivode.

    Tagovi:
    pregovori, KiM, Priština, Aljbin Kurti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga