01:39 17 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31983
    Pratite nas

    Redovi za gorivo, inflacija, haos – ovo su slike koje poslednjih dana dolaze iz SAD. Iako one Srbe podsećaju na devedesete, spoljnopolitički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da trenutna situacija sa naftom u SAD liči na sedamdesete, kada su u toj zemlji poslednji put bili takvi redovi za gorivo.

    Činjenica da je jedna od najvećih američkih kompanija za transport naftnih derivata, Kolonijal pajplajn, privremeno obustavila svoju delatnost zbog hakerskih napada, što je uzrokovalo nestašice i skok maloprodajnih cena benzina, ali i unutrašnja ekonomska situacija i način vođenja spoljne politike, Amerikance sve više podseća na period kada je predsednik bio Džimi Karter, kaže sagovornik Sputnjika.

    Amerika se vratila u sedamdesete

    Kesić dodaje da predsednik Džozef Bajden i ekipa oko njega na svaki način pokušavaju da sruše tu percepciju, pa govore o tome da je sve ovo što se dešava samo privremeno.

    “Međutim, američku ekonomiju iz dana u dan prate novi udari, poput onog od prošle nedelje kada je došla vest da je stvoreno samo 200.000 novih radnih mesta, iako se očekivalo da će ih biti preko 1.200.000. To je dosta uzdrmalo poverenje u ekonomsku politiku ove administracije, a pre samo neki dan došao je i novi udarac – indikatori za porast cena pokazuju da je skok bio više od 4 posto, a očekivanja su bila da će skok cena biti maksimalno 3,6 posto. Tako da imamo jednu situaciju da je sama administracija postavila merila za otvaranje ekonomije, ali ti ciljevi ne samo da se ne postižu, nego su promašaji mnogo veći nego što je bilo ko u novoj administraciji mogao i da posumnja”, ocenjuje Kesić. 

    Nepoverenje građana raste, primećuje naš sagovornik, a stanje na berzi, koja je u padu već nekoliko dana za redom, govori da ni finansijska tržišta ne veruju garancijama koje dolaze od strane Bajdenove administracije i uveravanjima da je ovo stanje samo privremeno, i da očekuju da će inflacija biti jedan od ozbiljnijih problema za Sjedinjene Američke Države.

    Ekonomska politika na meti kritika i u redovima demokrata

    Na pitanje da li su, imajući sve ovo u vidu, opravdane kritike na račun Bajdenovog  ambicioznog programa za finansiranje obnove ekonomije i socijalnih davanja, Kesić kaže da potezi američkih vlasti ne nailaze samo na kritike republikanaca, već i na sve glasnija upozorenja vodećih američkih ekonomista iz redova demokrata.

    “I oni govore da je bila greška da se toliko stimulacije unosi u ekonomiju u vreme kada se ona sama prirodno vraća i sve više otvara. U pojedinačnim državama, čak i onim koje vode demokrate, vidimo da će u roku od dve ili tri sedmice doći do ukidanja većine mera vezanih za kovid i potpunog otvaranja ekonomije. Sada je problem u tome što je stimulacija vezano za nezaposlenost doprinela tome da mi trenutno imamo preko osam miliona poslova za  koje nema potražnje od strane radnika. Ti mali privrednici ne mogu da popune radna mesta jer se radnicima ne isplati da se vrate na posao pošto imaju bolja primanja kada sede kod kuće i primaju socijalnu pomoć koju je u ekonomiju “ubrizgala” savezna država”, objašnjava Kesić.

    Zato pojedinačne države, dodaje on, pogotovo republikanske, sada donose mere kojima se ukidaju prava na ta dodatna sredstva, samo da bi mogli da vrate radnike na ta radna mesta.

    ​“Mislim da je preambiciozna agenda koju je sebi postavio predsednik Bajden, a koju je doneo i pod pritiskom levice u toj stranci koja mu je nužna za politički opstanak, pogotovo u Kongresu. On je doneo neke mere da bi njih zadovoljio, ali sada definitivno vidimo posledice po ekonomiju – od ukidanja dobrih radnih mesta vezano za tradicionalne energetske izvore, do tih novih poreza koje planira da uvede. Sve to je dosta poljuljalo poverenje ne samo na berzi, već i među običnim građanima, jer im je jasno da sada imaju manje para u džepu nego pre samo šest meseci”, primećuje Kesić.

    To, kako kaže, jeste ključan faktor jer doprinosi tome da se nepoverenje u novu administraciju širi.

    “Imamo veliku krizu na južnoj granici sa migrantima, imamo krizu u spoljnoj politici gde administracija koja je najavila da se “Amerika vraća na velika vrata”, sada maltene sedi i čeka da vidi kako će se stvari rešiti na Bliskom istoku u novom sukobu Izraelaca i Palestinaca. Imaju problem sa Kinom, imaju problem sa Rusijom, pa je jasno da svi ovi problemi utiču i na ekonomsko poverenje. Zato možemo očekivati i novi talas loših indikatora što se tiče američke ekonomije”, kategoričan je Kesić.

    Inflatorni pritisci samo pitanje vremena

    Prema mišljenju ekonomiste Branka Pavlovića, paketi pomoći za oporavak privrede i socijalna davanja koje je američka vlada usvojila ili će tek usvojiti, zapravo su jedino što je nova administracija i mogla da uradi.

    “Sa stanovišta konsolidacije vlasti unutar Amerike to im uopšte nije glup potez. Naime, kada se saberu svi ti paketi pomoći, oni su oko 5700 milijardi dolara, što je ogroman iznos koji će sasvim izvesno dovesti do značajnog rasta BDP-a Amerike i do povećanja zaposlenosti. Taj porast će svakako biti manji od očekivanog, ali kada sve bude u funkciji to će dovesti do optimizma i osećaja da stvari idu u dobrom pravcu. Sa druge strane, ovo na šta ekonomisti ukazuju je vrlo opravdano i pitanje je vremena, odnosno ne da li će doći do inflatornih pritisaka, već kada i u kom obimu”, objašnjava Pavlović.

    On dodaje da pacifikovanje svih nezadovoljnih u Americi nije ni moguće, jer je aktuelna administracija iscrpla sve medijske blokade, a ostalo im je gotovo 100 miliona ogorčenih Amerikanaca.

    “Zato moraju da im daju novac i neku ekonomsku perspektivu, a to ne mogu da urade drugačije nego upumpavanjem novih količina novca. Ali, u nekom trenutku ih zaista čeka inflacija, koja će sama po sebi dovesti do rasta kamata, pre svega do rasta referentne kamatne stope, a onda posledično i do rasta komercijalnih kamata. To će učiniti problematičnim dug Amerike, koji je ogroman i iznosi oko 29 hiljada milijardi dolara. Podsećanja radi, 2008. godine pre ekonomske krize, dug je iznosio 14 hiljada milijardi dolara. Oni su dakle do danas udvostručili taj dug, koji je vrlo veliki na nivou privrede i na nivou građana. U tom smislu će se Amerika naći pred problemom, ne toliko ove, koliko u narednim godinama”, ukazuje Pavlović.

    ​Grupacija koja je postavljena oko Bajdena, kaže naš sagovornik, zapravo igra jednu igru u kojoj nema drugog izbora osim ovih poteza koje vuku.

    “Tako da sa njihove tačke gledišta ovo upumpavanje para, koje su uzgred budi rečeno svojevremeno osporavali Trampu, uopšte nije glupo, a kada dođe inflacija onda će videti šta će sa njom da rade. Nisam sklon da u ovom trenutku prognoziram na koju stranu će to izaći jer američka pozicija zavisi i od toga šta će se dešavati na međunarodnom planu i u međunarodnoj ekonomiji i nije izvesno koliko će iz svega toga Amerika izaći oštećena, a koliko ne. Mislim da će se tržište radne snage stabilizovati u SAD do kraja ove godine, pa će porasti i unutrašnja tražnja i oni će ostvariti značajan privredni rast ove godine, možda od 6 procenata, pa u tom smislu ne vidim neke udarce koje bi ove godine američka privreda pretrpela”, ocenjuje Pavlović.

    Problem sa snabdevanjem gorivom u SAD traje već šest dana, a ljudi u panici prave zalihe i čekaju satima na benzinskim pumpama. Najveći problemi su na jugo-istoku zemlje, a video snimci sa benzinskih pumpi pokazuju da često dolazi do sukoba jer ljudi postaju nervozni u dugim redovima, a mnogi Amerikanci gorivo toče i pakuju u plastične kese zbog čega su nadležni morali da reaguju.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    kriza, ekonomija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga