13:34 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42455
    Pratite nas

    Veliki projekti koje ove i početkom iduće godine zajednički pokreću Srbija i Republika Srpska od značaja su ne samo za građane Srpske, nego i BiH.  Međutim, u Sarajevu su svakom poslu našli manu samo iz jednog razloga – jer u njih investira Srbija.

    U ovoj oceni slažu se sagovornici Sputnjika iz Republike Srpske, analitičar Anđelko Kozomara i politikolog Vojislav Savić.

    Projekti sa jednom manom – investicija su Srbije

    Na ovonedeljnoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske, održanoj u Istočnom Sarajevu, precizirano je da će Srbija u narednih nekoliko godina investirati 787 miliona evra u RS. U ovom trenutku pokreće se izgradnja tri hidroelektrane u gornjem toku Drine - „Buk Bijela", „Foča" i „Paunci", saobraćajna deonica Rača–Bijeljina na auto-putu Beograd–Sarajevo i aerodrom Trebinje.

    U Foči je svečano položen kamen temeljac za hidroelektrane čija je vrednost više od 500 miliona evra.

    Hidroelektrana „Buk Bijela“

    Na početnih tridesetak kilometara toka Drine prvo će se graditi „Buk Bijela“, akumulacija dužine oko 11,5 kilometara.  Maksimalna snaga trebalo bi da bude 93,52 megavata, uz očekivanu godišnju proizvodnju od 332 gigavat sata. Nakon njene izgradnje, nizvodno bi trebalo da budu izgrađene i hiroelektrane „Foča“ i „Paunci“.

    Hidroelektrana
    © Sputnik / Aleksandr Makarov
    Snaga tri hidroelektrane na Drini biće jednaga snazi bloka 2 hidroelektrane Đerdap 1.

    Njihova ukupna instalisana snaga biće 180 megavata, što je ekvivalentno snazi bloka 2 u HE „Đerdap 1“. Čeona elektrana, HE „Buk-Bijela“ bi sa stanovišta veličine akumulacije, trebalo da bude najveća elektrana na Drini uzvodno od Višegrada. 

    Autoput Sremska Rača-Bijeljina

    Deonicu budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, prvog koji direktno treba da poveže Srbiju i BiH, od Sremske Rače do Bijeljine finansiraće Srbija i radovi bi uskoro trebalo da počnu. Glavni radovi na izgradnji mosta na Savi, kod Sremske Rače, u vrednosti od 100 miliona evra, dugačkog 1.320 metara, počeli su krajem avgusta 2019. godine i odvijaju se prema planiranoj dinamci.

    Aerodrom u Trebinju

    Projekat izgradnje aerodroma u Trebinju, investiciju vrednu 100 miliona evra u potpunosti finansira Srbija. Raspisana je javna nabavka za izbor izvođača za izradu projektno-tehničke dokumentacije, Srbija je odvojila sredstva za eksproprijaciju zemljišta, što bi trebalo da bude obavljeno na jesen. Računa se da bi građevinsku dozvolu dobili do kraja godine i sa izgradnjom aerodroma krenuli u prvom kvartalu iduće godine.

    Političko Sarajevo, međutim, Beogradu sve vreme spočitava što je ne pitajući BiH, sve odradio sa Republikom Srpskom iako su u pitanju investicije na teritorija Bosne i Hercegovine. Na pitanje šta smeta političkom Sarajevu u tim projektima koji će nesumnjivo značiti ne samo stanovništvu RS nego i BiH, Kozomara nema nikakvu sumnju:

    „Njima najviše smeta to što je Srbija snažna i jaka i što ima mogućnosti da ulaže stotine miliona evra u RS, u projekte koji su i od njenog privrednog interesa. Na primer, mesto na kome će se graditi aerodrom Trebinje, kompletno zemljište je u privatnom valsništvu. Svo zemljište  za tu lokaciju koje čeka eksproprijaciju u privatnom je vlasništvu, vlasnici su fizička lica. Sa tim BiH nema apsolutno ništa“, ističe on za Sputnjik.

    Šta smeta Bakiru i družini

    Gradnja auto-puta
    © CC0 / Pixabay
    Uskoro treba da počne i izgradnja auto-puta od Sremske Rače do Bijeljine. Most na savi se od avgusta 2019. gradi predviđenom dinamikom.

    Kako kaže, Bakir i družina smatraju da oni treba da odlučuju o svemu, pa i o načinu života građana RS, pre svega Srba.

    „Što se tiče hidroelektrane „Buk Bijela“ i autoputa Sremska Rača-Bijeljina taj deo je u potpunom vlasništvu RS i ne radi se graničnom prelazu koji bi tražio saglasnost zajedničkih organa BiH. Drina je tu na teritoriji RS i ona je u potpunom valsništvu RS“,  ističe Kozomara, dodajući da je i studentima Pravnog fakulteta jasno da tu nema nikakvih nadležnosti BiH.

    Posle svih mogućih konsultacija, i komisija za koncesije, ispostavilo se da Srbija kao većinski vlasnik hidroelektrane i aerodroma i kada je autoput do Bijeljine u pitanju dobila sve potrebne saglasnosti. Bakir Izetbegović i njegova ekipa ne mogu više ništa da urade osim da se time bave po medijima, smatra ovaj analitičar.

    Žulja i razvoj Srpske

    Političkom Sarajevu, odnosno muslimanskom političkom rukovodstvu, smeta svaki razvoj RS, a ako je on još podstaknut od Srbije onda je to najveća moguća frustracija, bez dlake na jeziku je Kozomara.

    On podseća da je ovih dana bivši predsednik Saveta ministara BiH, Denis Zvizdić, javno prigovorio što vlada Srbije drži sastanke sa vladom RS, a ne sa Savetom ministara. Jedan takav sastanak je bio održan 2015. godine i zaključke sa tog sastanka nikada mulsimanska strana nije htela da sprovede. Zašto bi se ponovo sastajali s njima kada oni jedno dogovore, a sutra drugo rade, što je njihova politička ideologija koju provode 25 godina u BiH, napominje naš sagovornik.

    Sarajevska opstrukcija

    Kozomara je skeptičan po pitanju realizacije auto-puta Beograd-Sarajevo. Prilikom polaganja kamena temeljca avgusta 2019, čemu je prisustvovao i predsednik Turske Erdogan, sarajevski mediji su konstatovali da je to sve na dugom štapu jer BiH nije bukvalno ništa uradila po tom pitanju. Razlog tome je, kako kaže, jer Bošnjaci neće da se povezuju sa Beogradom.

    „Oni su za apsolutnu izolaciju muslimanskog dela BiH, oni neće nikakve kontakte sa Srbijom, a sve više su u zategnutim odnosima i sa  Hrvatskom. Oni će, ako nastave ovako, biti jedno izolovano ostrvo u ovom delu Evrope. Primera radi, turski predsednik Erdogan se i prošle i ove godine sastao samo i isključivo sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom kada je došao njegov red da predsedava. Sa drugom dvojicom neće više da se sastaje upravo zbog toga što opstruišu sve dogovore“, ističe Kozomara.

    Avion Er Srbije
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Aerodrom u Trebinju će u potpunosti biti izgrađen parama Srbije i biće u njenom vlasništvu.
    Kad čekate na strance

    Svi komentari Sarajeva vezani za ova tri projekta za koje Bih ni na koji način nije nadležna su, po oceni Savića posledica toga što ono godinama posle rata nije razvijalo jedan autonoman politički koncept koji je progresivan i donosi rezultate. Umesto toga gradilo je svoju politiku i navikavalo javnost na to da uvek dođe neki stranac i reši probleme u njegovu korist.

    „Onda kada se desi da Srbija koja je danas prilično osnažena ne samo u regionu, nego i u ovom delu Evrope i ponovo zauzima onaj položaj koji zaslužuje i treba da ima, i kada ekonomski može da iznese neke važne strateške projekte, onda je odjednom to problem zato što je to pokazivanje na delu kako se stvari rade i kako politika treba da izgleda“, ističe ovaj politikolog.

    A u kom grmu leži zec najbolje govore podaci koje je iznela premijerka Srbije Ana Brnabić, podsetivši da je u poslednjih 20 godina na teritoriji BiH izdato oko 280 različitih koncesija, a sve su ih izdali ili entiteti ili kantoni. I ni u jednoj od ovih koncesija nije postojao nijedan problem.

    „Problem“ je, očigledno, Srbija.

    Tagovi:
    BiH, RS, Srbija, projekti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga