11:20 18 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    113218
    Pratite nas

    Crna Gora je pre tačno deceniju i po izašla iz zajedničke države sa Srbijom, u međuvremenu je okrenula pramac od Rusije ka Zapadu, priznala Kosovo, ušla u NATO, a nedavno je smenjena vlast koja je vodila te procese. Dve nezavisne države krenule su 2006. različitim putevima, a danas pokušavaju bar da započnu novu stranicu odnosa.

    Petnaest godina od razvoda Srbija je dočekala bez ambasadora u Crnoj Gori, proglašen je nepoželjnim krajem prošle godine, istovremeno, Srbija kao pomoć šalje vakcine protiv korona virusa u nekadašnju južnu republiku zajedničke države.

    Crna Gora - 15 godina od odvajanja od Srbije

    Zvaničnici Beograda i Podgorice deklarativno se zalažu za što bolju saradnju, ali taj prirodni i verovatno nezaustavljivi proces, ipak, usled brojnih nasleđenih i novih političkih balasta, odmiče milimetarskim koracima.

    Granica Srbije i Crne Gore
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Granica Srbije i Crne Gore

    Šta je Crna Gora dobila, a šta izgubila odvajanjem od Srbije, šta je raskid značio za obe zemlje?

    Istoričar Predrag Marković pre svega kaže da je on bio neminovan, zato što je bilo nemoguće da zajednička država bude sposobna za život kao potpuo nesrazmerna zajednica.

    „Ta zajednica bila je mrtvorođenče, nigde se nije desilo da takva federacija opstane. Imali smo svojeveremeno Malajsku Federaciju koja se isto tako raspala, jer su bili neproporcionalni. A što se tiče gubtka, dugoročno će Crnogorci biti gubitnici, zato što u bilo kakvoj jugoslovenskoj državi Srbi nikad nisu doživljavali Crnogorce kao drugi narod, što su oni obilato koristili da grade svoje karijere u Srbiji“, kaže Marković.

    On dodaje da posle raspada velike Jugoslavije raspad Savezne Republike Jugoslavije i nije izgledao kao veliki gubitak.

    Njegov kolega istoričar Čedomir Antić s druge strane tvrdi da je raspad SRJ za Srbe bio najveći, konačni gubitak od kada smo devedesetih slobodu koju smo tražili za braću preko Drine, dali prvo Slovencima i Hrvatima, a zatim i Bošnjacima.

    Momir Bulatović
    © AP Photo / Darko Bandic
    Momir Bulatović

    „Pustili smo niz vodu zemlju koja je bila 90 odsto srpska do 1945. godine, koja je uvek bila nesumnjivi saveznik Srbije, u kojoj nismo imali sporove, čak je i 90 procenata na nesrećnom Cetinju 92. godine glasalo za zajedničku državu“, kaže Antić.

    Srpsko pitanje otvoreno kada se Crna Gora otcepila

    On dodaje da smo srpsko pitanje otvorili tek kada se Crna Gora otcepila, kada je Milo Đukanović osetio moć i shvatio koliko je tada Srbija bila slaba.

    „Ipak, doživeli smo posle 80 godina borbe sa fašizmom, nacional – socijalizmom, komunizmom, montenegrizmom i atlantizmom u kojoj Srbija uopšte nije pomagala Srbe iz Crne Gore, 2019. godinu i veliku Đukanovićevu grešku. Na pokušaju da otme imovinu crkvi, on je učinio da naša nacija trijumfuje u Crnoj Gori, da naša crkva posle 800 godina trijumfuje. I konačno, naši ljudi su došli na vlast“, kaže Antić.

    Litija u Baru, oko 15.000 ljudi
    © Foto : Bar na dlanu
    Litija u Baru, oko 15.000 ljudi

    On dodaje da je Srbija nakon razlaza mnogo bolje prošla;

    Srbija je u poslednjih 15 godina samo napredovala. Međutim, zbog unutrašnjih problema i zbog pritisaka nije napredovala dovoljno brzo. Takođe, zbog istih, spoljnih pritisaka, nije demokratska u meri u kojoj bi trebala da bude, pa brži napredak ne može ni da očekuje“, kaže Antić.

    Marković podeća da se najveća promena od osamostaljivanja desila u spoljnoj politici Crne Gore, okretanjem leđa Rusiji, te da bi ona mogla imati dalekosežne posledice.

    „Crna Gora je uvek bila zemlja na dotacijama, u 19. veku Rusije, kasnije Jugoslavije i Srbije. Okretanje evroatlanskim integracijama može da deluje kao državnički potez i okretanje ka budućnosti, međutim, za ovih 15 godina ne vidi se neka konkretna korist od okretanja leđa Rusima. Nismo videli velike zapadne investicije u Crnu Goru, a nismo ni sigurni da je članstvo u NATO neka naročita nagrada“, ističe Marković.

    Antića članstvo Crne Gore u NATO- u ne brine, kaže, od toliko zemalja u mediteranskom basenu u nekom sistemu ove vojne alijnse nije samo Sirija.

    Nato brodovi u luci Bar, Crna Gora
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Nato brodovi u luci Bar, Crna Gora

    „U Crnoj Gori 90 odsto stanovništva govori srpski jezik, gde su njegova prava, 34 odsto građana se izjašnjava kao Srbi, gde su oni u skupštini, javnim preduzećima, u ambasadama? Kad to postigne, Crna Gora će biti ono što je bila, država svog naroda“, ističe.

    Štete u duhovnom biću

    Univerzitetski profesor i književnik Milivoje Pavlović kaže da postoji druga, jednako važnija dimenzija štete od osamostaljivanja Crne Gore koju narod sa obe strane granice itekako oseća, a onaj na jugu posebno.

    „Ako se setimo prošlogodišnjih „gibanja“ naroda u Crnoj Gori, ako pogledamo rezultate izbora za parlament od 30. avgusta prošle godine, kao i ishod nedavnih lokalnih izbora u Nikšiću i Herceg Novom, možemo zaključiti da je gubitničko osećanje ipak dominantno u Crnoj Gori, što je u znatnoj meri posledica neprirodnog odvajanja, poteza koje je prethodna vlast preduzimala, uključujući atlanske integracije i odnos prema kosovskom problemu“, kaže Pavlović.

    Gorski vijenac preveden na crnogorski jezik
    © Sputnik / Nebojša Popović
    "Gorski vijenac" preveden na crnogorski jezik

    On dodaje da kao neko ko deluje u kulturi i nauci, pa je neprekidno u kontaktu sa mladim ljudima, žali zbog grubih i dalekosežnih intervencija u duhovno biće Crnogoraca i Srba, a reč je o potezima koji su podigli tenzije i produbili deobe.

    „Govorim o odnosu prema Njegošu, kao tragičnom junaku kosovske misli, prema zajedničkom srpskom jeziku, zajedničkom ćiriličnom pismu i baštini nastaloj na njemu u Crnoj Gori i Srbiji. Ovde mislim i na odnos prema piscima iz Crne Gore i Srbije koji su stvorili velika dela na istom jeziku, a sada ih u školama i na fakultatima proučavaju kao strane pisce“, kaže Pavlović i dodaje da je razdvajanje otvorilo duboke rane u tkivu kulture koja je srodna i u dobroj meri zajednička.

    „Od novih deoba niko nema koristi. Nadam se da će nova vlast poraditi na smenjenju šteta koje su u kulturi nastale tokom ovih 15 godina nepotrebnim insistiranjem na posebnostima, razlikama, umesto na onome što je isto ili slično. Na tome treba da poradi i Srbija“, ističe Pavlović.

    Tagovi:
    Milivoje Pavlović, Čedomir Antić, Predrag Marković, NATO, posledice, odnosi, Srbija, nezavisnost, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga