10:47 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1631
    Pratite nas

    Ovaj medij povezan je s ruskom državom – tako „Fejsbuk“ i „Tviter“ označavaju objave i naloge ruskih medija, uključujući i „Sputnjikove“, dok druge medijske kuće, iza kojih takođe stoje države, nemaju tu „čast“ da budu obeležene na društvenim mrežama. Ipak, žigosanje ruskih medija ne postiže u potpunosti željeni efekat, već pruža i – besplatnu reklamu.

    Ruski mediji su već mesecima na društvenim mrežama označeni da su povezani s ruskom državom. „Tviter“ je „Sputnjikov“ nalog na toj mreži obeležio kao „ruski državni medij“, a „RIA Novosti“ kao „rusko državno izdanje“. Ni „Fejsbuk“ nije mnogo zaostao. Odnedavno uz svaku „Sputnjikovu“ objavu na toj mreži piše i da je reč o „mediju koji kontroliše ruska država“.

    S druge strane, za druge medije povezane s nekim državama, poput „Glasa Amerike“, „Dojče velea“, „Al Džazire“ i „Radija Slobodna Azija“, ista pravila ne važe. Njihova povezanost nije istaknuta, već su označeni samo kao „kompanija za radiodifuziju i proizvodnju medijskog sadržaja“, „TV mreža“ ili „kompanija za vesti/medijski sadržaj“.

    „Fejsbuk“ označio „Sputnjik“
    © Foto : Fejsbuk : skrinšot
    „Fejsbuk“ označio „Sputnjik“

    „Tviter“ i „Fejsbuk“ žigošu ruske medije

    Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović za Sputnjik ističe da je veliki problem to što „Fejsbuk“, „Tviter“, „Gugl“, „Amazon“ i drugi internet giganti sve više preuzimaju ulogu tradicionalnih medija, jer nije poznato ko ih uređuje i ne odgovaraju pred zakonom za svoje postupke kao klasični mediji.

    „Ovo jeste ’par ekselans‘ uređivačka odluka, da neke medije označite kao povezane s nekim državama, a druge, koji su takođe povezani s nekim drugim državama, ne označavate tako i time utičete na percepciju tih medija u javnosti. To može da se tumači kao pokušaj ’Fejsbuka‘ i ’Tvitera‘ da kompromituju rad ’Sputnjika‘ i drugih medija povezanih, pre svega, s Rusijom i Kinom, i daju predonst medijima koje finansiraju neke druge države, uključujući Nemačku, SAD ili Katar“, napomoinje Radomirović.

    Programski direktor „Demostata“ Zoran Panović smatra da su ruski mediji označeni tendenciozno, jer je opštepoznato koja država stoji iza kog medija.

    „Bitno je koliko se poštuju profesionalni standardi u svim tim medijima koji su vezani za pojedine države ili fondove iz tih država. Ne treba tu praviti hipokriziju, pa jedne medije izdvajati kao tendenciozne ili ih označavati onom okoštalom frazom ’maligni uticaj države‘, uglavnom Rusije, a druge izvlačiti iz tog konteksta i stavljati u neki tip nezavisnog novinarstva, kao, takođe, jednu vrstu konstrukcije“, ističe Panović.

    „Tviter“ označio „RIA Novosti“
    © Foto : Tviter : skrinšot
    „Tviter“ označio „RIA Novosti“

    On dodaje da se mediji, na neki način, mogu tretirati kao vakcine:

    „Kao što ruska vakcina ’Sputnjik Ve‘ (Sputnik V) nije problematična zbog svog sadržaja ili uticaja na zdravlje, već zbog toga što je personifikacija ruske države. Zapad se prema ruskoj vakcini odnosi kao nekada Sovjetski Savez prema pločama, farmerkama i žvakama sa Zapada. To je besmisleno. Odnos prema medijima je i odnos u specijalnom ratu koji se vodi u globalnoj areni“.

    Besplatna reklama za „Sputnjik“

    Na pitanje da li je označavanje ruskih medija kao povezanih s ruskom državom zapravo reklama, Radomirović odgovara da to zavisi od perspektive iz koje se posmatra:

    „Psihologija ljudi je drugačija. Zavisi, naravno, i od socioloških i političkih faktora. Sigurno je da ta oznaka, da je neki medij povezan s Rusijom, u Srbiji može da bude viđena kao nešto pozitivno, a u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji kao nešto negativno, a ipak su zapadna tržišta mnogo veća i značajnija, tako da ono što ’Tviter‘ i ’Fejsbuk‘ rade na tim tržištima ima mnogo veće posledice i po javnost i po uticaj medija“.

    S druge strane, Panović primećuje da su ruski mediji poslednjih godina postali sofisticirani i konkurentni medijima sa Zapada.

    „Ruski mediji su takođe počeli da govore vizuelnim jezikom i da čitavim spektrom elemenata liče na zapadne medije. Takva sofisticiranost ruskih medija u tom vizuelnom identitetu i s tim načinom medijske komunikacije iritira, ali to, naravnom uvek daje reklamu, jer i negativna reklama je jako dobra reklama. Mislim da, zbog specifične pozicije Srbije, ’Sputnjik‘ u Srbiji možda ima veći uticaj nego u nekim drugim zemljama“, ocenjuje Panović.


    Saznajte: Šta je predsednik Rusije Vladimir Putin poručio onima koji bi posegnuli za teritorijom te zemlje

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    mediji, društvene mreže, Tviter, Fejsbuk, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga