06:06 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2465
    Pratite nas

    Živimo u svetu koji favorizuje spoljašnje nad unutrašnjim i zato je pitanje lepšeg, zategnutijeg lica postalo pitanje doživljaja sopstvene vrednosti.

    Ovako psiholog Hristina Vuković odgovara na pitanje koliko košta imperativ lepote i mladosti, aktuelizovano hapšenjem masera koji je, izdavajući se za estetskog hirurga, u centru Beograda izvodio medicinske zahvate i teško narušio zdravlje više pacijenata.

    Ljudi, u principu, ne razmišljaju ni o čemu kada je reč o nekakvim imperativima, pa tako oni koji hoće da dođu do bogatstva preko noći ne razmišljaju o ceni, o časti ili o tome da mogu da završe na robiji. U tom smislu, svaki imperativ jeste nešto što ljude tera da stvari ne sagledavaju u nekom širem kontekstu, pa je tako i kada je reč o imperativu mladosti i lepote, konstatuje sociolog Vladimir Vuletić.

    Imperativ lepote i mladosti

    „Svako vreme ima neke svoje kriterijume i estetska merila, između ostalog i za lepotu, pa se sada te neke karakteristike koje se u ovom vremenu smatraju lepim, pogotovo kada je reč o ženama, po svaku cenu prenaglašavaju. To jeste nešto što je veoma čudno i zapravo počinje da predstavlja svoju suprotnost, ali uprkos tome, žene žele da se, na neki način, istaknu tim elementima za koje pretpostavljaju da će ih učiniti poznatim, privlačnim, zapaženim. To je ono što je glavni imperativ, imperativ da izađete iz anonimnosti, da budete prepoznati ili opaženi, a ne toliko imperativ lepote“, objašnjava Vuletić.

    Tu leži, kako kaže, i odgovor na pitanje zašto su žene sklonije tome da se podvrgavaju estetskim zahvatima, čak i po cenu rizika.

    „Onog trenutka kada ste prepoznati po nekim atributima za koje se smatra da ih muškarci cene, imate više šansi da se dopadnete onima koji imaju bogatstvo, moć i tako dalje. I to naprosto otvara i pitanje nejednakosti između muškaraca i žena. Treća stvar koja je meni interesantna, jeste da se žene, između ostalog, pogotovo one iz nižih društvenih slojeva, trude da oponašaju te velike zvezde za koje veruju da su upravo zahvaljujući tim atributima uspele u životu. Ali, s obzirom na to da nemaju dovoljno novca da sebi obezbede prvoklasne medicinske zahvate, onda prihvataju i tu vrstu kompromisa da budu žrtve nadrilekara“, primećuje Vuletić.

    Traganje za osećajem vrednosti

    Prema rečima diplomiranog psihologa i psihoterapeuta u edukaciji Hristine Vuković, živimo u svetu koji favorizuje spoljašnje nad unutrašnjim, pa je nekako postalo mnogo važnije to kako izgledamo, nego kako se osećamo.

    „Mi gotovo da više ne možemo ni da uživamo u nekom događaju ako ga ne gledamo kroz svoj ekran, ako ga ne fotografišemo, ako ne prenosimo „kako nam je dobro“, jer onda zapravo kao da se nije ni desilo. I što je više svet okrenut ka tom spoljašnjem, žene koje su posebno pogođene ovom tematikom, budući da ipak živimo u društvu koje je duboko patrijarhalno ukorenjeno, sve su sklonije tome da svoju vrednost vezuju za to kako izgledaju. Tako da možemo reći da žene koje se gotovo hipnotisano odlučuju za ovakve zahvate, ne proveravajući čak ni doktora koji im tu lepotu obećava, suštinski tragaju za osećajem da su vredne“, ocenjuje naša sagovornica.

    Kada je reč o muškarcima, Vladimir Vuletić smatra da je kod njih prisutan jedan drugi fenomen — fenomen isticanja atributa muškosti, poput snage i mišića, pa oni posežu za raznim suplementima koji takođe mogu da budu vrlo nezdravi.

    „U suštini, ljudi su spremni na određene rizike da bi, pre svega, postali zapaženi i to je ključni problem jer živimo u društvu gde smo, na neki način, svi anonimni na izvestan način. To vam ranije nije bilo potrebno, jer ste u okviru svojih lokalnih zajednica bili individue, imali ste svoj identitet, dok ste u masovnom društvu jedan među mnogima i imate potrebu da se istaknete, da budete vrednovani od drugih, jer vam onda raste i samopouzdanje. Ali, to je univerzalna karakteristika, a kada je reč o lepoti, ona je uvek bila važna, nemojmo to zaboraviti. I kroz istoriju imate lepotu, a sada je samo pitanje šta je to što se danas smatra lepotom. Tako da to nije potpuno novo, ali sada dobija ove dimenzije jer su ljudi danas skloni tome da to na taj način i u toj meri ističu. Poseban problem je to što se sada to prenelo na sve društvene slojeve, pa kao žrtve dolaze kako oni koji nemaju dovoljno novca, pa im je niska cena važna kada se opredeljuju za ovakve zahvate, ili su škrti, a zahtevni“, ukazuje sociolog.

    Žene ne smeju da ostare

    Hristina Vuković ističe da smo svi, bez obzira na to kom sloju društva u ekonomskom smislu pripadamo, podložni onome što je nametnuta vrednost.

    „Svi smo podložni tome da sebe sagledavamo kroz fizički izgled, jer živimo u svetu u kome je najbitnije to kako izgledamo. Samim tim, to je nešto o čemu mašta i neko sa nižim i neko sa višim primanjima, samo što će onaj ko ima viša primanja verovatno sebi obezbediti nekog proverenog, skupljeg doktora, dok će ljudi koji su ekonomski slabiji biti u situaciji da budu žrtve nadrilekarstva. Za mnoge žene je taj imperativ da ne smeju da ostare, da moraju da budu lepe, postao maltene vitalna, psihološka stvar“, kaže Vukovićeva.

    Žene time, kako objašnjava naša sagovornica, sprečavaju lošiju sliku o sebi i osećaj manje vrednosti, jer je njihova vrednost direktno povezana sa tim kako izgledaju.

    „To je sve posledica vrednosti koje su nam nametnute, onoga što je glavna tema u medijima, na društvenim mrežama — to kako neko izgleda, jer pažnjom, poštovanjem ili brojem pratilaca koji su danas maltene merilo vaše važnosti kao osobe, samim tim i sebe validira kao ličnost. Ako to izostane, njihova slika o sebi biva lošija i imaju osećaj manje vrednosti, što posledično vodi u anksioznost i depresivnost“, napominje Vukovićeva.

    Pitanje izgleda — pitanje psihološkog samoodržavanja

    Pitanje održavanja sopstvenog izgleda je, primećuje, nažalost gotovo postalo pitanje psihološkog samoodržavanja.

    „Pitanje kako smo došli do toga da sebe sameravamo samo kroz to kako nas drugi vide i kako je moguće da nam je spoljašnjost bitnija od negovanja našeg unutrašnjeg sveta, jeste vrlo važna tema koja bi trebalo da zauzima više mesta u javnim razgovorima. Naime, da bismo prihvatili sebe, mi ne moramo misliti da smo sačinjeni od svega najboljeg. Prihvatanje sebe znači videti i svoje mane. Svi imamo stvari koje bismo kod sebe voleli da promenimo, bilo da su one fizičke ili psihološke, ali te mane, kada ih prihvatimo kao sastavni deo sebe, postaju deo našeg karaktera, postaju deo ono onoga što mi kao ličnosti jesmo, što nas razlikuje od drugih ljudi i što formira naš identitet. Naravno da treba da težimo tome da budemo bolji, ali to što imamo neke mane, ne znači da smo manje vredni i ne znači da treba po svaku cenu da menjamo svoje lice, i bukvalno i figurativno, da bismo ostvarili taj osećaj samopoštovanja“, zaključuje Hristina Vuković za Sputnjik.

    Tagovi:
    plastična hirurgija, estetika, večna mladost, lepota
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga