07:45 21 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1843
    Pratite nas

    Florida uvodi zakon koji bi trebalo da reguliše „ponašanje“ tehnoloških giganata Silicijumske doline na internetu. Firme koje upravljaju društvenim mrežama biće kažnjavane visokim svotama ako ne budu poštovale pravila, a moraće i da budu transparentnije u pogledu „uređivačke politike“. Pitanje je — koliko će taj potez zaista uticati na njihovu moć?

    Guverner Floride Ron Desantis potpisao je u ponedeljak „Veliki tehnološki zakon“ u nameri da zaštiti stanovnike te države od dezinformisanja i cenzure, pritom optužujući Silicijumsku dolinu za „zloupotrebu slobode govora, misli i sadržaja“. Kako je ocenio, cilj zakona je da „uvede fer-plej na društvenim mrežama“.

    Zakon predviđa novčane kazne za platforme društvenih mreža od 250.000 dolara dnevno za uklanjanje platformi kandidata za izabranu funkciju u državi (Tviter je početkom godine uklonio nalog Donalda Trampa) i zahteva od kompanija da budu transparentnije u pogledu načina na koji donose zaključke u vezi sa moderiranjem sadržaja. Uz to, državni tužilac i stanovnici Floride moći će da pokrenu pravne postupke protiv tehnoloških kompanija.

    Kako je Desantis rekao, Florida će biti prva savezna država koja će primeniti takav zakon.

    Ron Desantis
    Guverner Floride Ron Desantis

    Florida „zaratila“ s tehnološkim gigantima

    Teoretičar komunikacija i reditelj prof. dr Stanko Crnobrnja za Sputnjik ocenjuje da je potpisivanje takvog zakona prva u nizu sličnih odluka koje će tek doneti druge savezne države, poput Teksasa i Alabame, koje se svrstavaju u američki jug, buntovnički region koji ne pristaje na monopole i koji želi da sprovodi konzervativnu ideologiju da je pojedinac centar svega, a da su država i velike korporacije nužno zlo.

    On je podsetio na to da se kapitalizam zasniva na konkurenciji i da ne trpi monopol i da je slična situacija bila u SAD i onda kada je radio bio u vlasništvu svega dve ili tri kompanije:

    „Tada se pet godina rvalo oko toga da se radijska industrija demonopolizuje i to se i desilo. To se prenelo i na televiziju, tako da su neke TV mreže s nacionalnom pokrivenošću bile obavezane zakonom da se samounište, da se rasparčaju na nekoliko manjih kompanija. To se desilo mnogim drugim velikim monopolima u Americi i to treba videti kao jedan prirodan proces u toj vrsti kapitalizma u američkom društvu. Narastu snage koje ne mogu više da tolerišu dominaciju i monopol jednog domena, jedne struke, industrije, grupe multimilijardera, pa krene društvena akcija u talasima da se to reguliše i to se na kraju desi.“

    Crnobrnja dodaje da je odluka Floride vezana za unutrašnju politiku i da se za sada neće odraziti i na ostatak sveta, ali ne isključuje mogućnost da će se to eventualno dogoditi.

    „Ne treba da zaboravimo da Kina sa 1,4 milijarde stanovnika ima potpuno odvojen sistem interneta od ostatka planete, a nije jedina. Države imaju svoje sisteme interneta i slobode na internetu i to su regulisale na svoje, interne, nacionalne načine. Rusija je sudski kaznila ’Gugl‘ i ’Fejsbuk‘. Kina ih kažnjava. Ti sistemi već kažnjavaju te velike monopole kad pređu ’crvene linije‘ koje obeležavaju ono nedopustivo na tim tržištima“, napominje Crnobrnja.

    Crnobrnja nije siguran kako će tačno „sloboda interneta“ na Zapadu biti zakonski regulisana, jer je reč o novoj tehnologiji, ali je uveren da će se to dogoditi, jer se, kroz istoriju, centrima moći u velikim industrijama, poput komunikacione, nije dozvoljavalo da traju predugo, zato što počnu da dovode svet u „kvaziorvelijansku“ situaciju, u kojoj se, kako kaže, trenutno nalazimo.

    „Opet se pojavljuju isti pojmovi u igri. Pojavljuju se proizvođač sadržaja, distributer sadržaja i prikazivač sadržaja. Da li je tu za slobodu interneta odgovoran distributer ili platforma koja to prikazuje? Ostatak slobodnog sveta je shvatio da ’ovi‘ ne mogu da rade šta hoće i da sve to mora na neki način da se reguliše. Sad je tu ključno što nema mnogo njih koji to mogu da regulišu, a da ne ukinu neke slobode“, predočava Crnobrnja.

    Tviter profil predsednika Donalda Trampa
    © AP Photo / J. David Ake
    Ukidanje Tviter naloga bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa odigralo je presudnu ulogu u skretanju pažnje javnosti na „bahato upotrebljavanu“ moć velikih korporacija

    Ukidanje Trampovog naloga — ključan potez

    S druge strane, urednik sajta „Nova srpska politička misao“ Đorđe Vukadinović smatra da je potez Floride korak u dobrom smeru i da će i druge države slediti, kako kaže, utopijski pokušaj ograničavanja svemoći tehnoloških kompanija, ali je skeptičan kada je u pitanju domet potpisanog zakona:

    „Podržavam to kao inicijativu, mislim da je zanimljivo kao eksperiment. Videćemo kako će sve na kraju da prođe, ali se plašim da su šanse male da će to trajno ili dugoročno doneti očekivane rezultate. Svakako, mislim da je vrlo važno da se makar skrene pažnja. Sumnjam da će to neposredno rezultirati većom transparentnošću ili smanjivanjem moći tih globalnih visokosofisticiranih kompanija koje gospodare sferom interneta, virtuelne realnosti i društvenih mreža.“

    Vukadinović ocenjuje da je ukidanje Tviter naloga bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa odigralo presudnu ulogu u skretanju pažnje javnosti na „bahato upotrebljavanu“ moć velikih korporacija koje nikome ne odgovaraju za svoje postupke.

    „Bukvalno do pre nekoliko meseci, godinu-dve dana ljudi su doživljavali društvene mreže kao prirodno dobro, carstvo slobode i demokratije. Kad bi se neko žalio na odsustvo slobode medija i medijsku cenzuru i kontrolu, onda je obično odgovor bio da imaju društvene mreže na kojima je sve slobodno. Ispostavilo se da stvari ne stoje tako. Naprotiv, postoje masovna kontrola i manipulacija“, ističe Vukadinović.


    Saznajte: Koliko košta sloboda govora na internetu

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    SAD, Amerika, cenzura, sloboda govora, društvene mreže, Florida
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga