15:07 23 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    37153
    Pratite nas

    Nakon što 2015. godine privremene prištinske vlasti nisu uspele da proguraju Zakon o kulturnoj baštini, novi set zakona o toj oblasti priprema se i trebalo bi da bude uskoro usvojen. Pozivajući se na ranija iskustva, Srbi na KiM opravdano strahuju da je to još jedan pokušaj da se njihova baština „pokosovi“ i na to upozoravaju ceo svet.

    Na skupu „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na KiM“ održanom u SANU, protojerej-stavrofor Velibor Džomić, koordinator pravnog saveta Eparhije raško-prizrenske i glavni pravni savetnik ove eparhije Aleksandar Radovanović podsetili su na pravne aspekte problema koje SPC na KiM, prilikom zaštite imovine i kulturnih i duhovnih dobara kojima upravlja.

    Zakon o kulturnoj baštini – sredstvo za „pokosovljavanje“

    Na primeru pokušaja usvajanja Zakona o kulturnoj baštini iz 2015. vidi se, prema Radovanovićevim rečima, namera prištinskih vlasti da „pokosovi“ srpsku baštinu. Nakon žestokih međunarodnih pritisaka, predlog zakona je povučen, a novi je u procesu izrade. Međutim, u tome ne učestvuje ni crkva, niti bilo koja međunarodna organizacija.

    „Šta nas čeka u budućnosti nije sakriveno od nas. Brojni političari na najvišim položajima ponavljaju priču o tome kako je SPC otela crkve i manastire od kosovskih Albanaca. Sve se češće poziva na gašenje specijalnih prava koja SPC ima uz cinične opaske kako jednom demokratskom društvu koje štiti svačija prava ne priliči nekome da ima veća prava od drugih“, istakao je Radovanović.

    Spreman i Zakon o verskim slobodama – zamka u amandmanima

    Pored toga, podseća on, očekuje se i usvajanje zakona o verskim slobodama, u čijoj je izradi učestvovao i pravni tim Eparhije raško-prizrenske, čije su primedbe glavnom usvojene. Takođe, ovaj zakon ne može da se usvoji bez glasova srpskih poslanika.

    „Ono čega se plašimo jeste predlaganje amandmana, koji bi praktično značili da zakon ne može da bude usvojen i onda ostajemo bez zaštite pojedinih prava koja bi se tim zakonom štitila. Konkretno, ovaj nam je zakon potreban da bismo imali pravni legitimitet i da bismo institucionalno mogli da štitimo svoja prava, pre svega oko upisa u katastar, kao bismo svuda mogli da upišemo da se radi o imovini SPC“, kazao je Radovanović.

    Srbe na KiM svakako očekuje i usvajanje novog zakona o kulturnom nasleđu koji će, ako imalo bude bio kao prethodni nacrt, značiti zatiranje prava SPC, otimanje njene imovine i srpskog identiteta, zaključio je on.

    Udar na Dečane

    Radovanović se osvrnuo i na dva slučaja u vezi sa manastirom Dečani koji, kako je rekao, predstavljaju najbolje primere u kakvom pravnom okruženju deluje SPC na KiM. Jedan je slučaj odbijanja kosovskih vlasti da, uprkos odluci kosovskog Vrhovnog suda uknjiži zemljište koje pripada ovom manastiru, drugi je izgradnja puta u zaštićenoj zoni manastira.

    Napadima na SPC ubiraju se politički poeni među albanskim biračkim telom, tako da, prema Radovanovićevom mišljenu, ne može da se očekuje spuštanje tenzija.

    Svi modeli zaštite srpskog nasleđa podrazumevaju da Srbija prizna Kosovo

    Prema Džomićevim rečima, svi dosadašnji predloženi modeli zaštite srpskog kulturnog nasleđa podrazumevaju da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.

    „Srpsko pristajanje na bilo koji od modela na KiM neminovno bi značilo da se, s jedne strane, priznaje tzv. Republika Kosovo i njena tzv. državnost, a da se s druge strane, sve ostalo što pripada Eparhiji raško-prizrenskoj SPC na KiM, uključujući i Pećku patrijaršiju, neposredno stavlja i podvodi pod pravni i politički režim tzv. Republike Kosovo ili, zašto ne reći, takozvane Velike Albanije sa svim njenim negativnim pojavnim oblicima“,, naglasio je Džomić.
    Svetinje nisu Trepča i Gazivode

    Neprimenjivost predloženih modela za očuvanje srpske baštine na KiM trebalo bi da posluži državnim vlastima Srbije kao najveći razlog da se ne ulazi olako i brzopleto u rešavanje kosovskog pitanja, dodaje Džomić.

    Prema njegovim rečima, nikako se ne sme prihvatiti stav da se pitanje statusa i zaštite Eparhije raško-prizrenske, kao i srpske kulturne baštine rešava posebnim ugovorom, poput brane „Gazivode“ ili rudnika „Trepča“, zaključio je Džomić.

    Tagovi:
    kultura, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga