Bugarski ministar odbrane vodi svoju kampanju - zasnovanu više na „slobodnim konstrukcijama“ i stereotipima, nego na činjenicama. I to je politika. Centralnu temu te kampanje predstavlja – pitanje makedonskog identiteta. Zbog toga su sada i Srbi postali problematični.

Bugarski vicepremijer Krasimir Karakačanov izjavio je da je „Srbija još početkom 19. veka, iako je bila 'beznačajna kneževina', želela da postane ujedinjujući centar i velika sila na Balkanu“.

Na samom kraju 2020. godine Evropska unija i Kina postigle su sporazum u oblasti investiranja koji bi evropskim kompanijama trebalo da omogući značajniji pristup kineskom tržištu. 

Referendum na Kosovu za ujedinjenje sa Albanijom jedno je od predizbornih obećanja koje je dao predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.

Kontinuitet stare politike sankcija, uz pokušaje unutrašnje destabilizacije Rusije, može učiniti odnose Zapada sa Moskvom potpuno nemogućim. Sankcije nisu alternativa pregovorima. A mogu poroditi žestoki konflikt i proizvesti dramatične posledice za bezbednost celog kontinenta. Nažalost, izgleda da takav rasplet postaje verovatan.

Samo dan nakon odluke Moskovskog suda da uslovnu kaznu Alekseju Navaljnom zameni zatvorskom kaznom od tri i po godine, šef austrijske diplomatije Aleksandar Šalenberg izjavio je da je moguće uvođenje sankcija ruskom sudu i tužilaštvu i da će to biti tema narednog sastanka šefova diplomatija Evropske unije. 

Srbija može sa punim pravom tvrditi da je Kosovo srpsko, to je bez obzira na osporavanja koja će uslediti pozicija koju je teško potkopati. Istovremeno, neophodno je intenzivnije raditi i sa dostupnim međunarodnim partnerima i sa zainteresovanim Albancima kako bi se rešavali problemi kojih je sve više.

Ideja o „građanskoj Bosni“ nije nova. Zato ni pismo Stjepana Mesića Bajdenu „ne odiše ekskluzivitetom“. Inače, Mesićeva „Platforma za BiH“ je iz 2014. godine. Sa predavanja u Mostaru. O „Dejtonu 2“ pisano je i pre toga.

Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić pisao je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu i ponudio rešenje za Bosnu i Hercegovinu. Mesić smatra da to može biti i dejtonska i građanska država, jer se ta dva koncepta ne isključuju, već se dopunjuju.

Milo Đukanović je izabrao da „otvori front“ i više se ne može vratiti nazad. Izabrao je da trči, do konačnog poraza.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio je da potpiše niz predloga zakona koje je crnogorski parlament usvojio krajem decembra, uključujući i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti. Šta stoji iza ovog njegovog poteza i da li će ga ponoviti i nakon što se Skupština 20. januara ponovo bude izjašnjavala o ovom zakonu?

Sada, 21 godinu posle NATO agresije na SR Jugoslaviju, pojavio se „argument“ kako su Srbi izgubili rat, te je logična posledica da zbog toga predaju Kosovo. U takvom stavu sve je sporno, netačno i potpuno deplasirano.

Ni dve decenije nakon agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju ne prestaju polemike oko toga da li je 1999. godine naša zemlja izgubila rat.

Donald Tramp je optužio društvene mreže da uvode komunizam jer sankcionišu njegove poruke, a njegovo direktno obraćanje više najgledanijih televizija kao po komandi je prekinulo zbog pominjanja izborne krađe.

Funkcionalnost! Nova čarobna reč u balkanskom političkom vokabularu. Reforme su nužne zbog funkcionalnosti! Bosne i Hercegovine, podrazumeva se. Funkcionalnost danas zamenjuje staru čarobnu reč — modernost! Zbog te modernosti je „pogurano“ brzo i ne baš do kraja osmišljeno jednostrano proglašenje „nezavisnosti“ u Prištini.

Prvi u svetu Tanjug javlja da je 1961. počela invazija na Kubu, da su Vijetnamci oslobodili Sajgon 1975, da su trupe Varšavskog pakta umarširale u Čehoslovačku 1968, da je 1972. Bobi Fišer postao prvak sveta, a Nikolae Čaušesku zbačen sa vlasti 1989. godine... Donedavno se dičio sloganom ”Tačno”,  a danas se, međutim, pitamo - postoji li uopšte.

Povodom dve i po decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, američki Senat usvojio je rezoluciju u kojoj je, između ostalog, navedeno da su u vreme rata na teritoriji Bosne i Hercegovine počinjena etnička čišćenja i da su korišćeni koncentracioni logori kao sredstvo rata protiv muškaraca, žena i dece bosanskih muslimana.

Uveliko se razmatra pitanje budućih odnosa Evropske unije i Sjedinjenih Država posle izbora za prvog čoveka Bele kuće, a iz Evrope su odmah stigle čestitke Džozefu Bajdenu.

U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Srbija je glasala protiv predloga antiruske  rezolucije o pitanju koje se tiče Krima. Ostali smo u manjini, zajedno sa još šesnaest država, dok su skoro sve ostale evropske zemlje bile za ili uzdržane. 

U studiji „Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na zapadnom Balkanu”, urađenoj za spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta Sputnjik Srbija je optužen za promenu svesti birača u Crnoj Gori – istinom.