Kolumnisti

Jezikoslovci preporučuju da se ime poglavara Rimokatoličke crkve obavezno „prevodi“, to jest zamenjuje „domaćom verzijom“. Mada su u javnoj upotrebi i „izvorna imena“ Frančesko ili Francisko, poštujući reč struke, sadašnjeg papu zvaćemo – Franjo.

Otkako je ustoličen, papa Francisko ili papa Franja izjavama i potezima umeo je da iznenadi, pa i šokira pre svega katolički, ali i ostali svet.

Slovenski svet danas je podeljen po više osnova, ali trag koji su u njemu ostavili Ćirilo i Metodije ostao je neizbrisiv.

Njemačka i Evropska unija pokazale su u poslednje vrijeme da nemaju kapaciteta da rješavaju probleme na Balkanu, što pokazuje i nedavni balkanski samit u Berlinu koji je u stvari objelodanio, između ostalog, i ko stoji, recimo, iza opstruisanja formiranja Savjeta ministara u BiH već punih osam mjeseci nakon izbora.

U neobjavljenom i nezavršenom ratu američke „duboke države“ i Donalda Trampa, njenog 45. izabranog predsjednika, njemačka „Dojče banka“ bi mogla nastradati kao kolateralna šteta. To bi mogla biti terminalna nevolja za ovog finansijskog giganta, koji se inače godinama nalazi na (državnim) aparatima za održavanje života.

Američki državni sekretar Majk Pompeo i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarali su u Sočiju o produženju važenja ugovora o strateškom razoružanju START. Naime, taj ugovor ističe u februaru 2021. godine i Moskva se zalaže sa njegovo produženje na još pet godina.

Navršilo se četiri meseca od kada je carigradski patrijarh Vartolomej potpisao „tomos“ o autokefalnosti „Pravoslavne crkve Ukrajine“, prema kojem je za poglavara novoformirane organizacije imenovan Epifanij Dumenko sa titulom „mitropolit kijevski i sve Ukrajine“.

Dokument je pompezno naslovljen: Stratégie française pour les Balkans occidentaux. Međutim, osim naziva, ama baš ništa drugo ne ukazuje da se radi o bilo kakvoj strategiji, a kamoli o merama za dugoročno učvršćivanje uticaja Francuske na „Zapadnom Balkanu“.

Posle susreta u Berlinu, gde se na visokom nivou razgovaralo i o sudbini Kosova i Metohije, sledeći skup regionalnih lidera sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom zakazan je za početak jula u Parizu.

Konačno je pročitana presuda u procesu tzv. državni udar u Crnoj Gori. Svih 14 optuženih su proglašeni krivim. Rusi i Srbi su dobili gotovo 70 godina robije. Srećom, izbjegnuto je neko novo „oružano ćeranje“. Da li je ovakvom odlukom vlast pokazala zrno mudrosti ili je u pitanju bio državni kukavičluk?

Devetog maja, kada sav progresivan svijet bude obilježavao godišnjicu pobjede nad fašizmom, amero-montenegrinski režim u Crnoj Gori sudskim putem će proglasiti pobjedu nad Rusijom i Srbijom. I nad zdravim razumom.

Indija pojačava svoje učešće u ekskluzivnom, nuklearnom, podmorničkom klubu.

Aleksandar Vučić se iz Berlina vraća kao nesumnjivi pobednik. U razmeni figura na „kosovskoj tabli“ on je popravio svoju poziciju, što je za Srbiju od velike važnosti. Ovo pokazuje da je vođenjem hrabrije politike i povlačenjem „crvenih linija“, uprkos pritiscima, moguće braniti nacionalne interese bez neke velike drame i drastičnih kontramera.

U drugom nastavku popularnog filma o inspektoru Torenteu, teroristička raketa je od Marbelje skrenuta ka Gibraltaru, uz jasnu simboliku (u svakoj šali je i pola istine) i oduševljenje španske publike.

Briselski sporazum, koji je, kada je potpisan, predstavljen kao najveći uspeh evropske diplomatije, iako potpisan pre samo šest godina, od osnove za rešenje jednog od gorućih evropskih sporova postao je istorija — pregažen vremenom i događajima.

NATO agresija na SR Jugoslaviju, vrijeme koje je od nje proteklo, kao i sadašnje državne dileme Srbije, pored svega ostalog, nedvosmisleno pokazuju da postoje samo dva moguća puta državnih odluka — borba ili predaja.

Kada polemišemo o Kosovu, zagovornici priznavanja albanske državolike tvorevine često postavljaju pitanje: hoćemo li da ratujemo protiv NATO-a?

U leto 1990. godine imao sam u Kabulu intervju sa šefom avganistanske tajne službe KHAD, generalom armije Gulamom Farukom Jakubijem. Primio me je u svom kabinetu u kojem je bio mali bazen od specijalnog avganistanskog crvenog kamena. U bazenu su plivale crvene ribice pirane.

Ruski bataljon iz sastava mirovnih snaga UN u Bosni i Hercegovini, zaposjedanjem prištinskog aerodroma po okončanju NATO agresije na SRJ, dokazao je da je Rusija uvijek globalna sila, čak i kada je trenutno bila urušena ekonomski i politički.

Aleksandar Meljničuk je svoje istraživanje (objavljeno u zborniku koji je uredio dr Zoran Milošević) naslovio: „Put Ukrajine u Evropsku uniju ili put u nigdinu“. Teško je pronaći bolji opis od ovoga kada se analizira ukrajinska politika pred održavanje novih predsedničkih izbora.