Kolumnisti

Na svečanom predsedničkom prijemu Aleksandra Vučića, samo nisu bili ljuti predstavnici srpske opozicije. Ni građanske ni nacionalne. Kao, da je njihov sukob sa Vučićevim poretkom najjači na planeti.

U unutarpartijskoj bici, Vučić je još jednom pokazao da je spreman da reskira, što mu je do sada samo uvećavalo vlast, moć i uticaj, a u opozicionim redovima stvaralo još veću konfuziju i produbljivalo bezizlaz. Šta će Srbija da dobije, a šta da izgubi?

Kandidat predsednika SAD Donalda Trampa za direktora FBI Kristofer Rej, najbliži je saradnik bivših direktora ove agencije i njegova kandidatura nije nikakvo iznenađenje.

Zapadni Balkan je laboratorijski eksperiment Zapada koji posle decenija trpljenja daje znake života i otima se kontrolorima. Dok nervoza postaje sve vidljivija, stare mantre ne jenjavaju.

Ne mogu da zamislim da će nekoj ženi kojoj ne smeta pušenje u zdravstvenoj ustanovi smetati „pušenje” u masnom vicu. Šale sa aluzijama na seks kod nas su, nažalost, deo „kulture”, pa čak i deo poslovne komunikacije. Teško da će novi zakon šta promeniti.

Jedina prava vest u ujdurmi podignutoj oko navodnog učešća Miroslava Lazanskog i BIA — dakle Srbije, i Rusije kao nezaobilaznog faktora u „makedonskom scenariju“, jeste protivustavno prisluškivanje srpskog poslanika Ivana Stoilkovića u makedonskom parlamentu. Sve ostalo je amatersko činjenje pakosti onima koji drugačije misle.

Umesto da i Trampova nezgrapna nadobudnost i Jankovićeva slatkorečiva polulascivna duhovitost budu stvar isključivo njihovog domaćeg vaspitanja, pretvaraju se u opštu stvar koja okupira svet i Srbiju.

Ako za Batu Živojinovića važi da je pobio najviše Nemaca u istoriji filma, onda bi za Batu Kamenog moglo da važi da je Nemac koji je najviše puta poginuo. Samo u „Otpisanima“ i „Povratku otpisanih“ poginuo je nekoliko stotina puta.

Za Bernara Anrija Levija u Srbiji niko, osim publike na festivalu Beldoks, ne bi bio baš previše zainteresovan da nije dobio tortu u lice. Ovako, incident ga je vratio i u ovdašnju društvenu i političku žižu.

Agencija Sputnjik bila je žrtva apsurdnih internet pravila, morala je da dokazuje nevinost, a čitaoci su pretrpeli štetu.

Ukrali su mu mladost, vratio se kao bog iz Grčke. Osporavaju ga otkad je postao selektor, vraća im rezultatima. Pokušavaju da mu uzmu reprezentaciju, medalje ga brane kao neprobojna zona. Da, Aleksandar Đorđević. Lider.

Stvarni razlog prekomponovanja vlasti u Srebrenici jeste intencija scenarista i režisera sa Zapada da pomoću srpske nesloge održavaju neslogu u Bosni i Hercegovini, da Bošnjacima mažu oči navodnom brigom o njima i podrškom u nezaboravljanju zločina, a Srbima nabijaju dizgine, prekoravaju ih, a potom pošalju nekog ćatu da ih miri.

Kad Aleksandar Vučić preuzme dužnost predsednika Srbije, moraće da obavi konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija o predlogu budućeg mandatara za sastav Vlade Srbije. Pošto Sputnjik govori ono što drugi prećutkuju, pre svih vam dajemo na uvid integralne transkripte svih razgovora iz Predsedništva Srbije.

Današnji Drašković fanatično napada sve ono za šta se onaj nekadašnji Drašković fanatično zalagao. Muka je to, golema. Mnogo veća od 599 dinara („i da vam dinar ostanem dužna“) koliko košta roman koji to nije.

Pobedio je Đukanović. Izgubila je Crna Gora. Utešno je što još živi nada da taj gubitak nije definitivan i da eksperiment natoizacije ove države nije bespovratan proces jer sve u parlamentu izglasano može u tom istom parlamentu da bude odbačeno.

Diplomatija nije samo reč. Nije ni potpis na dokumentu. Međudržavni odnosi i ponašanje, oblačenje i držanje političara su viševekovni skup pisanih i nepisanih normi koje su strogo poštovane. U poslednje vreme pak incidenti sve češće postaju pravilo.

Ko su favoriti na predstojećim predsedničkim izborima u Iranu i kako se odvija izborni proces u toj zemlji.

Zadnja je Nikole Jokića. Da, ovo je odgovor na pitanje koje nekoliko dana muči srpsku košarkašku javnost sa tendencijom da zada mnogo muke i srpskoj reprezentaciji na Evropskom prvenstvu u košarci septembra ove godine u Finskoj, Izraelu, Rumuniji i Turskoj.

Samoproglašeni poglavar samoproglašene crnogorske crkve je već 19 godina nešto između navijača i jurišnika iz nevladinih organizacija. Sve nedovršeno, ni tamo ni ovamo. Spolja ni nalik na gladac, unutra stvarno jadac.

Hladni rat, koji je obeležio drugu polovinu 20. veka, ovih dana nam se vraća na velika vrata, samo u naprednijem obliku, u vidu konstantnih zastupničkih ratova i vođenju takozvanog hibridnog rata.