Lider Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović izjavio je da je spreman da stane ispred ljudi, ako bude novog rata u Bosni i Hercegovini. On je u intervjuu za jedan sarajevski kanal rekao i da bi radije umro nego dopustio da genocidaši zavladaju delom Bosne i Hercegovine.

U Albaniji se u nedelju održavaju parlamentarni izbori. Iako su u toj zemlji ranije ove godine uvedene izmene Ustava sa ciljem održavanja „boljih izbora“, sa otvorenom listom kandidata, već formiranim koalicijama i uz elektronsko identifikovanje glasača, opozicija optužuje vladu Edija Rame da utiče na izborni proces.

Izjava nemačkog ambasadora Tomasa Šiba da je NATO bombardovanje Srbije 1999. godine bilo neophodno kako bi se sprečila „humanitarna katastrofa i genocid na Kosovu“ izazvala je pravu buru u javnosti.

Situacija na kontakt-liniji u Donbasu i dalje je izuzetno nemirna i pogoršava se, rekao je lider samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Pušilin.

Izjava crnogorskog ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića da je spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid onda kad se to i nedvosmisleno utvrdi, izazvala je pravu buru u javnosti. Reagovale su strane ambasade u Crnoj Gori, a bez odgovora nije ostala ni Evropska unija. 

Američki predsednik Džozef Bajden spotakao se čak tri puta na stepenicama prilikom ulaska u predsednički avion u vojnoj bazi Endruz.

Premijer SRJ u vreme NATO agresije i saradnik Sputnjika Momir Bulatović pisao je pre dve godine, povodom 20. godišnjice ovog zločina, o svojim utiscima iz tog perioda – narodnom jedinstvu i hrabrosti vojske.

Ako bi Srbija preselila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, to bi za nju bio višestruk problem. Takav korak je u blažoj nepovoljnoj varijanti čist politički avanturizam, u onoj goroj, može predstavljati i uvod u „diplomatsku katastrofu“.

Da li su Albanci na Kosovu više dobili ili izgubili činjenicom da je Izrael priznao takozvanu Republiku Kosovo?

Nema sumnje da je zaštita životne sredine jedna od ključnih tema na globalnom nivou. Međutim, postoji li opasnost da tema ekološki prihvatljive politike bude, na neki način, zloupotrebljena?

Iz Prištine su odgovorili Mariji Zaharovoj. Zvanično. Saopštenjem. Sa zaključkom kako je pokazana „ruska tendencija da se ometa proces pomirenja i narušava mir u regionu.“ Ništa novo, reklo bi se. Ali, ispostavlja se, da ni Albanci, a ni njihovi sponzori, izgleda nisu ni čuli šta je Zaharova rekla.

Izjava portparolke Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marije Zaharove da Rusija poziva da se ne forsira postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, izazvala je pravu buru u Prištini.

Bugarski ministar odbrane vodi svoju kampanju - zasnovanu više na „slobodnim konstrukcijama“ i stereotipima, nego na činjenicama. I to je politika. Centralnu temu te kampanje predstavlja – pitanje makedonskog identiteta. Zbog toga su sada i Srbi postali problematični.

Bugarski vicepremijer Krasimir Karakačanov izjavio je da je „Srbija još početkom 19. veka, iako je bila 'beznačajna kneževina', želela da postane ujedinjujući centar i velika sila na Balkanu“.

Na samom kraju 2020. godine Evropska unija i Kina postigle su sporazum u oblasti investiranja koji bi evropskim kompanijama trebalo da omogući značajniji pristup kineskom tržištu. 

Referendum na Kosovu za ujedinjenje sa Albanijom jedno je od predizbornih obećanja koje je dao predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.

Kontinuitet stare politike sankcija, uz pokušaje unutrašnje destabilizacije Rusije, može učiniti odnose Zapada sa Moskvom potpuno nemogućim. Sankcije nisu alternativa pregovorima. A mogu poroditi žestoki konflikt i proizvesti dramatične posledice za bezbednost celog kontinenta. Nažalost, izgleda da takav rasplet postaje verovatan.

Samo dan nakon odluke Moskovskog suda da uslovnu kaznu Alekseju Navaljnom zameni zatvorskom kaznom od tri i po godine, šef austrijske diplomatije Aleksandar Šalenberg izjavio je da je moguće uvođenje sankcija ruskom sudu i tužilaštvu i da će to biti tema narednog sastanka šefova diplomatija Evropske unije. 

Srbija može sa punim pravom tvrditi da je Kosovo srpsko, to je bez obzira na osporavanja koja će uslediti pozicija koju je teško potkopati. Istovremeno, neophodno je intenzivnije raditi i sa dostupnim međunarodnim partnerima i sa zainteresovanim Albancima kako bi se rešavali problemi kojih je sve više.

Ideja o „građanskoj Bosni“ nije nova. Zato ni pismo Stjepana Mesića Bajdenu „ne odiše ekskluzivitetom“. Inače, Mesićeva „Platforma za BiH“ je iz 2014. godine. Sa predavanja u Mostaru. O „Dejtonu 2“ pisano je i pre toga.