Kolumnisti

Percepcija Albanaca i Kosova više nije kao krajem devedesetih ili onih nekoliko godina posle NATO agresije na SRJ. Oni više nisu sirota, ugrožena zajednica, koja se herojski bori za prava, dok ih zlostavljaju srpska policija i jugoslovenska vojska. Primarne asocijacije na njih danas su pojmovi: droga, mafija, prostitucija, trgovina organima.

Od odgovornosti Srba i Srbije za sve što se dešavalo poslednjih četvrt veka ne možemo bežati, niti to treba činiti. Nije sporno, priznajemo deo krivice, zbog toga smo i dosta pretrpeli. Međutim, niti se može, niti se sme prihvatati zapadni konstrukt o isključivoj srpskoj krivici koja proizilazi iz genocidnog karaktera nacije.

Ne verujem da su američki i ruski predsednik ikada čuli za potpukovnika američke vojske Dina Darlinga. On je službovao u vreme kada su njih dvojica bili takoreći dečaci i iz tog vremena potiče jedna zagonetka, u američkim vojnim krugovima znana i kao „Darligova dilema“.

Sve je otišlo predaleko. Na Minhenskom bezbednosnom forumu ocenjeno je kako se stari svetski poredak, uspostavljen početkom devedesetih — jednostavno „slomio“. Nema, dakle, zaključaka kako će se to desiti u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti. To više nije hipoteza. Ne!

Crnogorska opozicija, mašući nepobitnim dokazima krivice predsjednika Mila Đukanovića, zahtjeva da on podnese ostavku i očekuje da ga EU i NATO poguraju u tom pravcu. Zahtjev je racionalan, ali i potpuno naivan.

Nervoza u Prištini raste. Pacoli je zasad Dačića uporedio sa Geringom, možda Ribentropom ili Himlerom, a kako tenzija bude rasla, možda ga prozovu i da je novi Hitler. Možda mu i spočitaju da je zapravo Milošević bio njegov zamenik!

Crna Gora (modernije Montenegro) nalazi se u stanju političkog šoka. Pokazalo se da lider u evrointegracijama, najmlađa članica NATO-a, država koja prepravlja sopstvenu istoriju i stvara drugačiji identitet, nije ništa drugo do mjehur od prljave sapunice koji se građanima rasprsnuo u lice.

Za Savindan o svetosavlju. Ovoga puta u kontekstu geopolitike. Počeću od zaključka, provokativnog, a mnogima i neverovatnog: svetosavlje nije samo uticalo na uzdizanje Milutinove Srbije, već i na obnavljanje Putinove Rusije.

Donald Tramp je obećao da će Ameriku učiniti ponovo velikom. Na polovini njegovog predsjedničkog mandata rezultat je da je Amerika podijeljena na dva oštro suprostavljena tabora. A sve što se dijeli, postaje manje.

Tragedije su teške. Ali ih je moguće preživeti. Nekada je jedino rešenje — nadživeti ih. Kada vreme zaleči sve i kada se u nekim novim okolnostima donose odluke. Nasuprot tome, epidemija beznađa je najčešće put bez povratka. U svakom pogledu. Tragično i beznadežno nije isto.

Sreli smo se pre dve nedelje. Vedar, skroman, kao svaka prava zvezda, tražio mi je da ga ulepšam na snimku „jer je mnogo ružan“. Predriblao mi je neočekivanu tremu i izmamio osmeh. Iako je znao da lagano gubi životni meč, igrao je do kraja, šmekerski. Uz štos.

Božić, kao najradosniji hrišćanski praznik, simbol života i nade, nalaže da svako pojedinačno sagleda svoj lični račun u banci usluga. Nakon toga valja pogledati ukupne bilanse te imaginarne banke.

Tokom 2018. objavljeno je tuce analiza instituta i analitičkih centara iz SAD, Rusije, Kine, Indije i evropskih država o tome kako će svet izgledati 2025, 2035. ili 2050. Po običaju, ima tu zanimljivih procena, ima i navijačkih traktata, a ponajviše spekulacija. Ali, gotovo niko se nije usudio da predvidi razvoj događaja u nastupajućoj 2019.

Ukupna dukljansko-montenegrinska pamet bila je na putu da značajno doprinese razvoju čovječanstva. Izmislila je vremeplov! Ali već na prvom putovanju sve je pošlo po zlu.

Cilj „žutih prsluka“ je dugoročan, strateški, geopolitičkog karaktera, to je pokušaj da se uobličavanjem sasvim nove spoljne politike uspostavi „unija evropskih naroda“ a ne „narod Evropske unije“.

Samit G20 u Argentini završen je jednim krupnim rezultatom. Izbjegnut je nastavak trgovinskog rata Amerike i Kine. Srećom po svjetsku ekonomiju. Američku posebno.

Na osnovu američkog pritiska, Iran je izbačen iz međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT). Može li sadašnja američka svemoć da se ubrzo preobrati u njenu neslućenu nemoć?

Najbolji komentar na antirusku histeriju u Velikoj Britaniji, koja je ovih dana kulminirala tvrdnjom profesora Entonija Glisa s Bakingemskog univerziteta da je globalno popularna crtana serija „Maša i Medved“ instrument „kremaljske propagande“, bio bi naslov pesme legendarnog pank benda iz Pule KUD Idijota — „Glupost je neuništiva“.

Da bi razumeli Putina, zapadni analitičari moraju shvatiti njegovu logiku. I tumačiti poruke koje šalje ne iz zapadnog, već iz ruskog ugla. Ključna poruka koju im je poslao susrećući se sa Tačijem jeste da se „kosovsko pitanje“ neće rešavati bez Rusije.

Naslov nije originalan. Gotovo sve značajnije evropske novine su istovetno ili slično naslovile vest o penzionisanju Angele Merkel. Auf Wiedersehen, Frau Angela! Merkelova odlazi.