09:24 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 154
    Pratite nas

    „Malo je verovatno da će čeličana uspeti da posluje sa nekim malim gubicima jer je u čitavoj njenoj istoriji, osim perioda za vreme 'Ju-Es stila', pravila gubitke", kaže ekonomista Miroslav Prokopijević.

    Vlada Srbije donela je odluku da odbaci ponudu „Esmarka" za kupovinu Železare Smederevo, ali i odluku da već u sledeći ponedeljak, 23. februara, objavi javni poziv za menadžerske ugovore za Železaru, kako bi proizvodnja bila nastavljena i povećana.

    Premijer Srbije Aleksandar Vučić precizirao je da je pravi razlog za odbijanje ponude taj što Srbija od američke kompanije nije dobila garancije da će biti očuvan obrtni kapital i da neće biti potrošene sirovine, a fabrika potom napuštena.

    „Nismo izgubili ni bitku ni rat. Očekujem da do kraja marta Železara počne da radi povećanim kapacitetom, a da do kraja godine počne da radi i druga visoka peć", naglasio je premijer i dodao da radnici ostaju na svojim mestima.

    „Nažalost", prva je reakcija profesora Ljubodraga Savića. „Sa jedne strane čovek ne može ništa da zameri Vladi Srbije jer su imali najbolju nameru. Sa druge strane, imali smo kompaniju koja je svesna svih problema na tržištu i koja je pokušala maksimalno da iskoristi to što je bila jedini ponuđač", precizira Savić za Sputnjik.

    „Loša vest je to što sa 'Esmarkom' neće biti biti dogovora", kaže i ekonomista Miroslav Prokopijević. Međutim, on dodaje da je loša vest i najava Vlade da će objaviti javni poziv za menadžerske ugovore. „Malo je verovatno da će čeličana uspeti da posluje sa nekim malim gubicima jer je u čitavoj njenoj istoriji, osim perioda za vreme 'Ju-Es stila', pravila gubitke", precizira Prokopijević za Sputnjik.

    Pregovori oko zaključivanja ugovora između Vlade Srbije i rukovodstva „Esmarka" počeli su 27. januara. Prvobitno je planirano da budu završeni 1. februara, ali su nekoliko puta produžavani. Poslednje odlaganje je bilo kad je Srbija uputila „Esmarku" ponudu i od ove kompanije dobila kontraponudu. Najnovije pomeranje konačne odluke bilo je posle još jedne ponude „Esmarka" koja je stigla juče kasno u toku noći. Nije poznato šta je bila poslednja ponuda Vlade Srbije, kao ni šta sadrže kontraponuda i nova ponuda „Esmarka".

     

    5.000 radnika i 20.000 povezanih u metalskom kompleksu

    Bivši premijer Mirko Cvetković je posle otkupa Železare 2012. govorio kako je Vlada zaključila da je opcija preuzimanja Železare manje loša od zatvaranja te fabrike i dodao da ta mera ima socijalni karakter, jer čuva radna mesta i brine o ekonomiji države.

    Osim 5.000 ljudi koji rade u Železari, za nju je vezano i oko 20.000 radnika iz metalskog kompleksa, odnosno oko 100.000 članova njihovih porodica.

    Naš sagovornik Prokopijević kaže da je najbolje rešenje zatvaranje fabrike i davanje otpremnina radnicima. „Ako bi za otpremnine ljudima dali i po 20.000 evra, ukupno milion evra, to bi bio godišnji trošak rada Železare. Ali je to jednokratni  trošak", predlaže Prokopijević.

    S druge strane Ljubodrag Savić postavlja pita: „A šta posle tih godinu dana? Stvar koju zagovornici ideje o otpremninama ne razumeju jeste pitanje šta bi ti ljudi mogli da rade. Uslužne delatnosti i male trgovinske radnje se toliko često otvaraju da ih ima za dve države. Da bi one bile profitabilne potrebno je da postoji razvijenost privrede jer kupovna moć ide uz visoke dohotke", tvrdi Savić. On podseća da su posle privatizacija velikih firmi u Srbiji dvehiljaditih radnici dobijali od 50 do 100 hiljada evra ali da su ljudi tada posegnuli za kupovinama automobila ili stanova, pa je ta jednokratna kupovina završena.

    „Nije otvaranje zanatske radnje jedina moguća stvar koju ti ljudi mogu da urade. Na primer postoje poljoprivredni proizvodi koji su traženi", brani svoju tezu Prokopijević.

     

    Tri godine borbe za investitore

    Železara Smederevo je prvi put prodata nakon stečaja u martu 2003. američkom „Ju-Es stilu" za 23 miliona dolara. Od tada do početka 2012. ova čeličana bila je veliki izvoznik i obuhvatala je oko 13 odsto ukupnog izvoza Srbije. Pošto je „Ju-Es stil" februara 2012. saopštio da se povlači iz posla zbog ogromnih gubitaka i pada cena čelika na svetskom tržištu, Vlada Srbije je otkupila za jedan dolar i ponovo postala vlasnik Železare.

    Tadašnji premijer Cvetković je prilikom potpisivanja ugovora o otkupu Železare od „Ju-Es stila" rekao da Vlada nema nameru da bude vlasnik i upravljač, već da će u narednom periodu učiniti sve da nađe strateškog partnera i obezbedi budućnost za tu fabriku. Međutim, od tada do danas Srbija bezuspešno pokušava da proda ovu fabriku. Vlade Srbije razgovarale su sa potencijalnim investitorima i strateškim partnerima, ali do sada nije bilo konkretnih dogovora.

    Nije bio mali broj onih koji su već 2012. konstatovali da bi dotadašnji vlasnik „Ju-es ctil" i sam prodao Železaru da je bilo zainteresovanih kupaca. Postavljalo se i pitanje kako će Srbija usred globalne ekonomske krize da održi proizvodnju čelika, kad to nije mogla velika kompanija sa ogromnim iskustvom.

    Stručnjaci za ovu oblast onomad su, takođe, upozoravali da je preuzimanje Železare od strane države greška jer će čeličana ostati bez kapitalnih ulaganja i biće sve više u zaostatku za konkurencijom zbog zastarelosti. Kao primer u prilog ovoj tezi je navođeno da fabrika „Ju-Es stil" u Košicama (Slovačka) pored široke lepeze proizvoda ima i postrojenja za proizvodnju galvanizovanih limova. Ova prednost fabrike u Košicama navođena je kao jedan od razloga zašto „Ju-Es stil" nije napustio i nju onda kad i Smederevo. Država Srbija je pak navodila da neće investirati u galvanizaciju, već će tražiti partnera koji će investirati u nove linije.

     

    Problem tržišta čelika ali i tehnologije

    Prema ekonomisti Ljubodragu Saviću, prednost novih tehnologija je u tome što štede energiju po jedinici proizvodnje, ali Železara proizvodi tzv. ravne čelike. To što nije pokrenut proces galvanizacije čelika, kaže Savić, to je sa jedne strane prednost, ali je i mana. „Da se onda strateški razmišljalo, to moglo da bude predmet razgovora sa Fijatom kad je dolazio u Srbiju, jer bi onda ti limovi mogli da se koriste u automobilskoj industriji", konstatuje Savić.

    Profesor Savić kaže da je problem Železare deo problema tržišta čelika u svetu. On podseća da je ova industrija u krizi u Evropi od perioda 1973-1975. kad je ugašen veliki broj fabrika čelika. Proizvodnjom su se potom uglavnom bavile manje razvijene zemlje, odnosno ekonomije u razvoju. „Posle dvehiljaditih porasla je potražnja za čelikom u Indiji i Kini. To je bio i glavni razlog dolaska 'Ju-es stila' u Smederevo, ali i u Košice u Slovačkoj. Obrnut proces desio se posle svetske ekonomske krize, jer je tražnja opet smanjena", precizira Savić.

    I naš drugi sagovornik Miroslav Prokopijević je saglasan da je problem slabog  interesovanja za Železaru generalni problem tržišta čelika. Međutim, on ukazuje i na problem kvaliteta čelika koji se proizvodi u Smederevu, a koji se ne može koristiti u avionskoj ili u automobilskoj industriji, već samo u građevinskoj gde je potražnja mala.

    Železara koja trenutno zapošljava oko 5.000 radnika osnovana je 1913. kao Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo — SARTID. Danas ova kompanija proizvodi oko 350.000 tona čelika, a njeni proizvodni kapaciteti su oko 2,2 miliona tona. Vrednost proizvodnje je 340 miliona evra, dok bi sa punim kapacitetom mogla da dostigne milijardu i po evra. Prema podacima iz tendera, vrednost novčanog kapitala Železare je 16,7 milijardi dinara, dok je nenovčani kapital oko 2,7 milijardi.

    Država je do sada Železari mesečno davala 8,5 do 10 miliona evra. Železara bankama duguje 260 miliona evra, dobavljačima 120 miliona i za sirovine još 145 miliona evra.

    Očekivalo se da Železara pod menadžmentom „Esmarka" mesečno proizvodi između 170.000 i 180.000 tona. Neke procene, u slučaju dolaska „Esmarka", govorile su da bi ukupni troškovi Železare za sirovine, plate, energente i transport u 2015. iznosili oko 900 miliona dolara.

    Premijer Vučić je danas naglasio da država više neće subvencionisati Železaru, ali da ona, prema njegovim rečima, ima 170 miliona dolara obrtnog kapitala u sirovinama, pa se nada kako će novi menadžment uspeti da podigne stepen proizvodnje.

     

    Problem može da nastane kad se potroše ove zalihe sirovina koje Železara poseduje. Zbog sporazuma sa MMF-om i Evrpskom unijom Srbija neće moći da pomaže ovu čeličanu, ali postoji mogućnost da se Železara, kako kaže profesor Savić, na primer, zaduži kod komercijalnih banaka.

    Tagovi:
    Železara Smederevo, Esmark, Aleksandar Vučić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga