22:51 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    0 120
    Pratite nas

    Dan posle Praznika rada osvanuo je tmuran, hladan i kišovit, a za ostatke onoga što se nekad zvalo radničkom klasom novi dan se razlikuje od ostalih dana u godini samo po nešto težem mamurluku.

    Za sve slojeve srpskog društva koji bi se mogli nazvati radničkom klasom, svaki dan je i tmuran i hladan i kišovit, praćen glavoboljama izazvanih mamurlukom. S tom razlikom, što je mamurluk 2. maja najčešće izazvan konzumacijom piva uz prvomajski roštilj ili uz meso već tradicionalnih volova sa ražnja.

    Ostalih dana u (svakoj) godini glavobolje su izazvane lošim standardom, strahom od gubitka posla (retkih srećnika koji ga imaju), mobingom tzv. menadžera, besperspektivnošću…

    Ponavljači farse

    Kao i prethodnih godina, manji procenat sindikalno organiovanih radnika je protestovao, bez ikakvog uspeha, dok se velika većina radničke klase odala roštiljanju, okretanju volova na ražnju i druženju u prirodi.

    Da ne bude zabune, prvomajski uranci su odavno postali deo tradicije na prostorima bivše Jugoslavije i tu nema ništa loše. Naprotiv. Problem je što su takvi uranci imali smisla u Titovoj Jugoslaviji kad je, zvanično, radnička klasa bila na vlasti a zemlja razvijenija od mnogih zapadnoevropskih.

    Ono u šta su se pretvorili uranci od 90-ih do danas najbolje je opisao Marks pre blizu 200 godina: „Istorija se prvi put ponavlja kao tragedija, a drugi put kao farsa“. Mi našu farsu ponavljamo već više od dve decenije.

    I Milano i Avala

    Policjac ispaljuje suzavac na proestima protiv EKSPO u Milanu , 1. maja 2015
    © REUTERS / Stefano Rellandini

    I dok smo mi ponavljali tu farsu do iznemoglosti, za to vreme su se u razvijenom svetu sindikalno organizovani radnici, koji su od u odnosu na srpske zaštićeni kao beli medvedi, svakog 1. maja organizovali ozbiljne demonstracije, neretko i rušilačkog tipa.

    Jedan od nemačkih sindikalnih lidera je u pretkriznim godinama rekao da su rušilačke demonstracije podsetnik vladajućoj klasi šta će je snaći ukoliko pokuša da smanji već osvojena prava.

    A onda je došla svetska ekonomska kriza i polako su radnici gubili prava i u razvijenom svetu, o Srbiji da ne pričamo. Protesti su sve ređi i sve manje rušilački, tako da se jučerašnji, nasilniji mogu nabrojati na prste jedne ruke.

    Ipak, ono što je zajedničko jučerašnjoj proslavi Prznika rada u Srbiji i u svetu su paljevine u Milanu i na Avali, s tim što je u Italiji grupica anti-globalista zapalila nekoliko luksuznijih automobila protestujući protiv izložbe „Ekspo 2015", dok je na Avali nesavesni roštiljdžija zapalio šumu.

    Mučnina

    Prvomajska poruka koju su dobili radnici i u Srbiji i u svetu nije ni malo optimistična. S tim što je poruka radničkoj klasi u Srbiji među depresivnijim.

    Polovina mladih i nezaposlenih mogla bi je pročitati kao — da diplomiram, pa da emigriram. Pod uslovom da studiraju neki od još uvek pristojnih (državnih) fakulteta ili da imaju članove bliske familije u nekoj od „perspektivnih" zemalja koji im mogu srediti papire.

    Ostalima preostaje da se „politički aktiviraju" u nekoj od stranaka koje se iz petnih žila bore protiv „političkog zapošljavanja" u nadi da će dobiti bilo kakav državni posao. Jer, u zemlji Srbiji, zaposleni u državnoj službi su, u odnosu na kolege iz privatnog sektora, zaštićeni kao već pomenuti beli medvedi.

    Uz glavobolju zazvanu mamurlukom posle prvomajskog pijanačenja, radničkoj klasi danas ostaje gorak ukus ustima. Kao posle doručka sačinjenog od ostataka prvomajske gozbe. Meso vola sa ražnja, prvomajskog specijaliteta, kad odstoji 24 časa pretvara se u žilavu, bezukusnu masu koju je nemoguće sažvakati i koja izaziva ozbiljne gastro-enterološke probleme.

    Tagovi:
    sindikati, prvi maj, Radnici, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga