12:38 30 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    0 91
    Pratite nas

    Referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije je novi udarac za uniju dvadesetosmorice.

    Usred pregovora sa Grčkom oko otplate njenog spoljnog duga, otvoren je novi front između Brisela i Londona. Dejvid Kameron je krenuo u diplomatsku ofanzivu, čiji je cilj da od evropskih partnera iznudi što više ustupaka igrajući na kartu referenduma. Britanski premijer želi poseban status za svoju zemlju, koji podrazumeva i da britanski parlament ima pravo veta na odluke Evropskog parlamenta.

    Ankete pokazuju da je 51 odsto Britanaca za izlazak iz EU.
    © Sputnik /
    Ankete pokazuju da je 51 odsto Britanaca za izlazak iz EU.

    „Ako se radi o tome da se Velikoj Britaniji da neki specijalni režim, tako da ima prednosti koje donosi EU, a da nema obaveze, to neće moći“, poručio je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus uoči posete Kamerona Parizu.

    Saveznica Angela Merkel

    Francuska  strepi da bi britanski premijer mogao da nađe saveznika u Angeli Merkel, koja gaji simpatije prema Kameronu.

    Britanska kraljica Elizabeta II
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis

    Iako se ideja o referendumu tumači kao taktički potez britanskog premijera, raste bojazan da bi Velika Britanija mogla da izađe iz Unije, imajući u vidu netrpeljivost Britanaca prema Briselu. Ankete pokazuju da je 51 odsto Britanaca za izlazak iz EU.

    Ova mogućnost bi za EU bila katastrofa mnogo većih razmera nego što bi to bio eventualni izlazak Grčke iz evrozone, zbog čega će njeni predstavnici sve učiniti da do toga ne dođe. Pitanje je samo na koje su ustupke spremni i da li bi u pitanje mogao da dođe šengenski sporazum, uprkos tome što su Nemačka i Francuska stavile do znanja da su protiv menjanja sporazuma i ograničavanja slobode kretanja.

    Bogati sever — siromašni jug

    Atina i London ilustruju snažnu polarizaciju evropske političke scene koju podstiču antagonizmi između bogatog severa i siromašnog juga, koji su se produbili od izbijanja krize 2008. godine.

    Ovoj polarizaciji doprinose nove snage koje dovode u pitanje pripadnost Uniji. Partije snažne leve orijentacije, oličene u grčkoj Sirizi i španskom Podemosu, protive se politici ekonomskog liberalizma  i diktatu finansijskih institucija, koju podržava Brisel. Uspeh ovih partija govori da raste odbojnost prema ovakvoj politici  u zemljama čiji stanovnici žive u strahu od nezaposlenosti, budžetskih restrikcija i korupcije.

    Ove snage traže socijalnu Evropu, više solidarnosti, uniju u kojoj će se uzimati u obzir interesi najsiromašnijih i glasovi miliona mladih koji su isključeni iz tržišta rada i koji se ne pronalaze u programima političkih partija na vlasti.

    Sa druge strane političkog klatna su ultradesničari poput britanskog UKIP-a i francuskog Nacionalnog fronta, koji su za vraćanje nacionalnih granica kako bi se sprečio priliv imigranata.

    Privilegovani Komonvelt

    I jedne i druge snage imaju sve veći uticaj na politiku svojih zemalja. Ograničavanje slobode kretanja za imigrante i ukidanje socijalnih izdataka za građane EU u Velikoj Britaniji su tačke na kojima insistira Kameron.

    Prst u oko evropskim „partnerima“ je i odluka Dauning strita da omogući državljanima zemalja Komonvelta da učestvuju na referendumu, ali da tu mogućnost uskrati državljanima drugih članica EU koji žive u Velikoj Britaniji, kojih je otprilike milion i po.

    Tako će Indijci koji žive u Londonu moći da glasaju, ali ne i Nemci ili Francuzi iz njegovog komšiluka. To je ustupak koji je Kameron napravio ultradesničarima u  redovima svoje partije, koji žele da se Evropa vrati na nivo ekonomske zajednice, ali i radikalnoj desničarskoj partiji UKIP, koja je za nezavisnost Velike Britanije.

    Neka se spreme Francuska i Danska

    Gledano iz Pariza, ovaj referendum bi mogao da ima posledice po francusko javno mnjenje i da ide naruku partiji koju predvodi Marin le Pen, koja traži ukidanje Šengena.

    Njena popularnost raste kako se približavaju predsednički izbori 2017. godine, do kada je predviđeno i održavanje referenduma u Velikoj Britaniji.

    Francuzi su pre deset godina na referendumu odbacili projekat evropskog ustava, a nepoverenje prema evropskim institucijama se u međuvremenu još više produbilo, zahvaljujući politici budžetskih restrikcija koja je zemlju dovela u recesiju.

    Kameronova ideja je već naišla na odjek u Danskoj, u kojoj se razmišlja o sličnom referendumu.

    I bez britanske evrofobije građani Evropske unije manje nego ikada razumeju kako ona funkcioniše, ko šta odlučuje i zašto, što dovodi u pitanje same temelje evropske konstrukcije.

    Tagovi:
    referendum, EU, Ukip, Podemos, Siriza, Dejvid Kameron, Marin Le Pen, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga