12:21 04 April 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    0 203
    Pratite nas

    Izbeglička kriza je izazvala najveću podelu unutar Evropske unije od rata u Iraku, kada je Vašington podelio na „staru i novu Evropu“, one koji su za i protiv američke politike bombardovanja. Razlog za podelu ovaj put je drugačiji, ali su linije razdvajanja gotovo identične.

    Zemlje bivšeg istočnog bloka pokazuju najmanje solidarnosti sa izbeglicama koje beže od ratova na Bliskom istoku i u Africi.

    Izjave njihovih predstavnika oživljavaju teorije o „sukobu civilizacija“ i raznim skrivenim planovima za podrivanje „hrišćanskih temelja“ Evrope, argument koji već godinama koristi evropska ekstremna desnica da bi stekla poene raspirujući strah od migranata. Ali nisu samo zemlje istočne Evrope pokazale uskogrudost kada je trebalo pomoći nevoljnicima.

    I zemlje zapadne Evrope, poput Velike Britanije, govore o najvećoj izbegličkoj krizi od kraja Drugog svetskog rata kao da je u pitanju najezda skakavaca koji remete idilični evropski pejzaž. Španci neće da prime više od hiljadu izbeglica zbog velike nezaposlenosti, Italijani, Francuzi, Austrijanci i Nemci diskretno pojačavaju kontrole na nacionalnim granicama, dovodeći u pitanje slobodno kretanje unutar zone Šengena. Sputnjik je napravio listu zemalja u kojima je netrpeljivost prema izbeglicama probila branu političke korektnosti.

    Velika Britanija

    Migranti u Velikoj Britaniji
    © AFP 2020 / DENIS CHARLET
    Migranti u Velikoj Britaniji

    Dejvid Kameron govori o „najezdi“ migranata koji žele da dođu u Veliku Britaniju i zalaže se za zatvaranje granica. Od 350.000 migranata, koliko je ušlo u Evropsku uniju od početka godine, britanski premijer je spreman da primi — hiljadu. London je hitno izglasao zakone koji dodatno otežavaju život azilantima. Kameron smatra da je dovoljno što je poslao brodove da nadgledaju Mediteran i pomoć u Afriku i na Bliski istok. „Velika Britanija ne preuzima izbeglice iz Evrope zato što je javnost rasistička“, odrbusila je glumica Ema Tompson iznervirana dozom hladnokrvnosti koja je neprimerena čak i za Britance.

    Mađarska

    Mađarska vlada na granice postavila vojsku kako bi se zaustavile izbeglice
    © AFP 2020 / JOE KLAMAR
    Mađarska vlada na granice postavila vojsku kako bi se zaustavile izbeglice

    Za mađarskog premijera Viktora Orbana migranti su pretnja za „evropsku civilizaciju“ koju će da odbrani podizanjem zida sa Srbijom. Mađarska vlada je hitno izglasala nove zakone koji predviđaju i da se na granice postavi vojska kako bi se zaustavile izbeglice. „Treba im jasno reći: molim vas, ne dolazite“, poručio je mađarski premijer. I dok se migranti, među kojima je mnogo porodica, uz veliku muku i nesmanjenu odlučnost probijaju kroz novu ogradu, Orban se izjašnjava protiv multikulturnog modela kojim se Evropa dugo dičila, modela čiju smrt je konstatovala nemačka kancelarka Angela Merkel još 2010. godine. „Ne želimo da vidimo veliki broj manjina sa različitim kulturnim karakteristikama i poreklom među nama. Želimo da Mađarska ostane Mađarska“, poručuje Orban.

    Češka

    Protest protiv izbeglica u Češkoj
    © AFP 2020 / RADEK MICA
    Protest protiv izbeglica u Češkoj

    Češki policajci su došli na ideju kako da im ne umaknu migranti koje su priveli — na rukama su im markerima ispisali brojeve. Nakon primedbe da su ljude na sličan način obeležavali u nacističkim logorima, rešili su da im stavljaju narukvice. Zamenik češkog premijera Andrej Babiš je za zatvaranje Šengena i za to da NATO štiti granice EU od migranata.

    Letonija

    Od 2006. do 2014. godine mnogi Letonci su napustili zemlju u potrazi za boljim životom, ali Letonci ne žele da migranti dođu kod njih. Predstavnik parlamentarne koalicije „Sve za Letoniju!“ objasnio je da zemlja već ima problema sa integracijom migranata i da je bolje da ih preuzme neko drugi. Letonska vlada je pristala da primi 200 izbeglica, umesto 516 koliko je tražila EU, ali je i to izazvalo proteste stotina gnevnih građana koji se protive njihovom dolasku.

    Slovačka

    Zgrada u u Gabčikovu u Slovačkoj predviđena za izbeglice
    © AFP 2020 / SAMUEL KUBANI
    Zgrada u u Gabčikovu u Slovačkoj predviđena za izbeglice

    Slovačka je rekla da neće kod sebe muslimane, već samo hrišćane. Početkom leta je u Bratislavi nekoliko hiljada ljudi demonstriralo protiv evropskog plana da se izbeglice pravilno rasporede po zemljama i protiv imigracije uopšte. Na transparentima koje su nosili pisalo je: „Protiv islamizacije Evrope“, „Slovačka je naša zemlja“ i „Slovačka nije Afrika“.

    Poljska

    Granična policija Poljske koristi senzor otkucaja kako bi detektovala ilegalne migranate
    © AP Photo / Alik Keplicz
    Granična policija Poljske koristi senzor otkucaja kako bi detektovala ilegalne migranate

    Poljska je rekla da ne može da primi izbeglice iz Sirije jer očekuje izbeglice iz Ukrajine. Poljski predsednik Andžej Duda kao dokaz navodi da je ove godine bilo 2.300 zahteva za azil ukrajinskih državljana. Iako statistike pokazuju da više Poljaka poslednjih godina napušta zemlju nego što u nju dolazi migranata, Poljaci neće „obojene“. Anketa univerziteta u Varšavi iz 2013. godine pokazala je da 69 odsto Poljaka ne želi u svojoj zemlji ljude različite boje kože.

    Estonija

    Estonija se poziva na „pripadnost hrišćanskoj kulturi“. Pristala je da primi 84 izbeglice, 156 za dve godine,  pod uslovom da su hrišćani. Politika azila ove zemlje je da na sve načine obeshrabri dolazak migranata. Više Estonaca odlazi iz zemlje nego što u nju dolazi migranata u poslednjih osam godina, ali to ne menja stav vlasti koje neće izbeglice sa Mediterana. To što je Estonija član EU, kažu njeni predstavnici, ne znači da treba da prihvati ljude koji bi „iscedili“ njen socijalni sistem.

    Tagovi:
    prihvatanje, Evropa, izbeglice, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga