05:32 08 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    1241
    Pratite nas

    Oko 2 sata posle ponoći, Lajoša Zoltana Ječa, bolničara „Lekara bez granica“, probudila je snažna eksplozija. U prvom trenutku nije znao o čemu se radi — prethodnih dana bilo je mnogo detonacija u okolini bolnice koju je ova organizacija vodila u Kunduzu, jedine u ovoj oblasti na severu Avganistana u kojoj se neguju teški ranjenici.

    Bombardovanje je trajalo više od pola sata. Od prizora koji je potom ugledao bolničar je ostao skamenjen.

    „Pokušali smo da uđemo u zgrade koje su bile pogođene. Ne mogu da opišem šta sam video unutra. Nema reči koliko je bilo strašno. U odeljenju za intenzivnu negu šest pacijenata je gorelo živo na krevetima. (…) Pacijent je ležao na operacionom stolu, mrtav, usred uništene prostorije. (…) Potom natrag u kancelariji koja je bila puna — pacijenti, ranjeni, zapomažu, na sve strane. Bilo je strašno. Morali smo hitno da organizujemo plan za veliki broj žrtava, da ustanovimo ko je od lekara živ i može li da pomogne. Hitno smo operisali jednog od lekara koji je nažalost umro tu na kancelarijskom stolu. Uradili smo šta smo mogli, ali to nije bilo dovoljno. (…) Gledali smo kolege kako umiru…“

    Ovo svedočanstvo objavljeno na sajtu  „Lekara bez granica“ je opis ratnog zločina koje su počinile američke snage u okviru NATO operacija u Avganistanu. Poginulo je 22 lekara i pacijenta, uključujući i decu, desetine je ranjeno.

    Zločin su pokušali da zataškaju, menjajući nekoliko puta verzije događaja. „Greška, nismo znali da je tu bolnica“, bila je prva linija odbrane Pentagona. Isto objašnjenje je NATO dao kada su 1999. godine avioni ovog saveza bombardovali Ambasadu Kine u Beogradu. „Laž“, uzvratili su „Lekari bez granica“.

    Bela kuća u Vašingotnu
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    Ova nevladina organizacija koja više od 40 godina pruža pomoć ranjenima i bolesnima u kriznim područjima širom sveta redovno je obaveštavala američku vojsku o položaju bolnice. Bolnica koju čini nekoliko objekata je jasno uočljiva i poznata svima u ovom kraju. Bombardovanje je nastavljenoj još sat vremena, uprkos tome što su lekari pozvali američke predstavnike da prekinu napad. Usledilo je novo objašnjenje, da su se u bolnici krili Talibani. Ali ni to se nije pokazalo kao tačno, jer su žrtve lekari i njihovi pacijenti. Očevici su potvrdili da u bolnici nije bilo naoružanih osoba.

    Napadi na bolnice predstavljaju kršenje međunarodnog prava i običaja ratovanja. SAD su prekršile Ženevsku konvenciju koja štiti civile u sukobima, uključujući pacijente, lekare i bolničke objekte. Da li će zbog toga odgovarati oni koji su komandovali i izvršili napad? Izgledi za to gotovo ne postoje, kao i u drugim slučajevima grubog narušavanja međunarodnog prava kojima su ispunjene krvave stranice američkih vojnih intervencija po svetu u poslednjih dvadesetak godina. SAD odbijaju da ratifikuju sporazume koji bi omogućili da se njihovim državljanima sudi za ratne zločine van zemlje i ne priznaju jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji je nadležan za suđenje za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu. Američki ratni zločini i zločini NATO-a su nekažnjivi. To se pokazalo i u slučajevima civila koji su ubijeni u vazdušnim napadima na Jugoslaviju 1999. godine, kao i u ratovima u Iraku, Avganistanu, Libiji i Pakistanu.

    Slučaj napada na bolnicu u Avganistanu izašao je u javnost zato što je u pitanju dobro poznata zapadna nevladina organizacija. Od američkih bombi, međutim, civili umiru svakog dana, bilo da je reč o svatovima u Jemenu, čiji su konvoj napali dronovi, pastirima u Avganistanu ili pakistanskim porodicama u zabačenim planinskim selima na severozapadu zemlje, duž granice sa Avganistanom. Napadi dronova u Pakistanu su nastavljeni uprkos protestima pakistanskih vlasti zbog kršenja teritorijalnog integriteta zemlje.

    U jednom od ovih napada je u dvorištu svoje kuće ubijena šezdesetosmogodišnja Momina Bibi. Bomba joj je raznela telo i povredila unuke koji su se igrali malo dalje. Kada je njen sin i otac povređene dece stigao u jesen 2013. godine u Vašington da objasni šta se dogodilo i zatraži odgovore, samo pet članova američkog Kongresa se pojavilo na sastanku. Kada je Brendon Brajan, jedan od američkih navigatora dronova koji je izvršio stotine napada na ciljeve u Avganistanu i Pakistanu iz svoje sigurne kontrolne sobe u Novom Meksiku, tražio od američkih vlasti da ga uhapse i sude mu za ratni zločin nakon što je shvatio da je ubio dete, tretiran je kao izdajnik.

    U napadima dronova u Pakistanu koji su počeli 2004. godine do 2013. godine je ubijeno oko 3.200 ljudi, među kojima oko 700 civila (175 dece). Ostali su označeni kao borci. Među ubijenima je manje od dva odsto onih koje je američka vojska označila kao prioritetne ciljeve. Broj ubijenih civila je još veći u Avganistanu.

    Napadi dronova su intenzivirani od kada je u januaru 2009. godine u Belu kuću došao Barak Obama, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

    Prezir prema žrtvama, kršenje međunarodnog humanitarnog prava i zaštita sopstvenih državljana koji su počinili ratne zločine je karakteristika američkih vojnih operacija po svetu. Njihovi zločini ne samo što su nekažnjeni, već ostaju i bez javne osude u zapadnim zemljama koje su im saveznice.

    U slučaju napada na bolnicu „Lekara bez granica“ nije se oglasila čak ni Francuska, iz koje dolaze osnivači ove međunarodne organizacije i koja voli da kreće u ratove iz „humanitarnih“ pobuda.

    Tagovi:
    kunduz, bolnica, bombardovanje, zločin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga