08:18 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Američka vojska

    Šta u stvari Amerika hoće u Siriji

    © Flickr/ Defence Images
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    2802
    Pratite nas

    U Beloj kući znaju da je u pitanju i američka reputacija svetskog žandarma. To je i razlog što je odbila ruski predlog za diplomatsko rešenje sirijske krize.

    Uloga SAD u Siriji je nastavak politike intervencionizma koja je poremetila osetljivu ravnotežu između šiita i sunita na Bliskom istoku i ovaj region pretvorila u bure baruta.

    Američkom vojnom učešću u Siriji prethodila je invazija Iraka, koja je dovela do urušavanja ove zemlje i širenja radikalnih vojnih grupacija iz kojih je nastala Islamska država. Irak je postao poprište sukoba šiita, saveznika Vašingtona, i sunita, koji su bili na udaru američkih snaga. Poražene snage Sadama Huseina, izložene progonu i iživljavanju u američkim zatvorima, priključile su se redovima Islamske države, koja je, zahvaljujući podršci koju je našla među sunitima, uspela da zauzme značajne teritorije i proširi se na Siriju, koju je proglasila zemljom džihada.

    Napredovanju Islamske države u Siriji doprineo je građanski rat koji je izbio 2011. godine, u kome su se snage predsednika Bašara el Asada sukobile sa oružanim grupama, koje su se digle protiv režima u Damasku. Sirijsku opoziciju, koju čine različite frakcije često suprotstavljenih interesa, podržali su Vašington, Pariz i London, prvo politički, podstičući još jedno „arapsko proleće“ po receptu rušenja režima iznutra, a potom i vojno. Američke, francuske i britanske snage obučavale su sirijsku opoziciju u kampovima u Jordanu i Turskoj za borbu protiv sirijske vojske. Njihov cilj je bio — rušenje Asada.

    Zašto je za Amerikance i njihove saveznike važno da se otarase sirijskog predsednika?

    Miting podrške B. Asada i V. Putina u Siriji
    © Sputnik / Andrej Stenjin

    Razlog svakako nije briga za demokratske slobode, već važna strateška pozicija Sirije. Asad, saveznik Irana i Rusije, je prepreka za interese Vašingtona i njenih saveznica u regionu, na prvom mestu Saudijske Arabije. Savez sa konzervativnom zalivskom monarhijom je jedan od najvažnijih za SAD, jer mu omogućava monopol na tržištu nafte. On traje od 1945. godine, kada su emir Ibn Sauda, osnivač saudijskog kraljevstva, i američki predsednik Frenklin Ruzvelt potpisali sporazum po kome je Saudijska Arabija ustupila SAD eksploataciju svojih naftnih izvora.

    Nakon napada na Njujork i Vašington 2001. godine i širenja Al Kaide, koju su finansirali i neki saudijski prinčevi kao oružje u borbi protiv šiita, ovaj pakt je doveden u pitanje, ali ga je 2005. godine obnovio Džordž Buš, nastavljajući savez između glavnog vojnog i glavnog naftnog žandarma na svetu. Do novog spora između saveznika došlo je zbog oklevanja američke administracije da se otvoreno uključi u sirijski građanski rat.

    Geostrateška važnost Sirije je u međuvremenu porasla zbog „gasnog rata“ između EU i Rusije, kao rezultat krize u Ukrajini. Veliki broj evropskih zemalja je povećao uvoz iz drugih zemalja, pre svega iz Katara. Strategija EU je da izgradi gasovod koji će zaobići rusku teritoriju, a jedna od mogućnosti je da gas dolazi iz Irana, druge zemlje na svetu po rezervama gasa, posle Rusije. Teheran je u julu 2011. godine potpisao više ugovora o transportu svog gasa preko Iraka i Sirije, koja je trebalo da postane glavni centar za proizvodnju i čuvanje zaliha gasa u regionu. Damask se tako našao u centru geopolitičke igre koja prevazilazi okvire građanskog rata.

    Odluka Vašingtona i zapadnih saveznica da se odobrovolje prema Teheranu i ukinu sankcije Islamskoj Republici je deo ove igre, iako je potez američke administracije izazvao bes njenih saveznica, Izraela i Saudijske Arabije. Saudijaci su demonstrativno potpisali vojne ugovore sa Francuskom i sastali se sa ruskim predstavnicima. Značajnija uloga Irana na bliskoistočnoj pozornici je strateški košmar za zalivske monarhije za koje je persijski, šiitski Teheran smrtni neprijatelj, dok u sekularnoj, socijalističkoj republici Siriji vide njegovog glavnog saveznika.

    Pokušaj da se uspostavi veza sa Iranom je i odraz ćorsokaka u koji je dospela američka vojna strategija u Iraku i Siriji, gde je širenje Islamske države ugrozilo interese Vašingtona. Zloglasna organizacija u Siriji kontroliše trećinu teritorije i gotovo celokupnu proizvodnju nafte i gasa, koja je njen glavni izvor finansiranja. Program za obučavanje „umerenih“ grupacija za borbu protiv Islamske države u koji je Vašington uložio 500 miliona dolara doživeo je fijasko, kako je većina ovih boraca pala u ruke džihadista, a sa njima i američko oružje. U nedostatku rezultata Vašington ne isključuje više ni pomoć šiitskih snaga na terenu. U Beloj kući znaju da je u pitanju i američka reputacija svetskog žandarma. To je i razlog što je odbila ruski predlog za diplomatsko rešenje sirijske krize.

    Tagovi:
    kriza, amerika, Sirija, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga