07:03 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8702
    Pratite nas

    U Crnoj se Gori uvek volelo zaigrati i zapevati. I uvek je kolo vodio i najglasniji je bio vođa. Tako je i sad kad se očekuje odluka o prijemu ove države u severnoatlantski vojni savez. U to ime ove rime slične epskoj pesmi koja može biti svrstana u NATO ciklus, ali nikako u dnevnik uvreda — jer joj to nije cilj.

    Konja jaše prevrtljivi Milo 

    evo prođe skoro 27 ljeta 
    jaše Milo đe se njemu snilo 
    baš ga briga šta narodu smeta.

    ada tvrda ko nikšićki čelik 
    zazimilo, probija do pleća 
    al ne haje naš junak velik 
    prošlosti se on više ne seća.

    Zaboravi sve junačke dane 
    sve glavaše, ajduke, vladike 
    recituje: sed će da nam svane 
    pred nama su odlične prilike.

    Jaše junak, za dizgine drži 
    progovara raga ispod njega 
    pa ni kljuse ne može sve da izdrži 
    i kad zvijezda prži i kad ima snijega.

    Oj, ti Milo, gospodaru moj 
    vjeran sam ti devet iljada i osamsto dana
    pa te pitam ko pobratim tvoj,
    zna li Crna Gora koja joj je strana.

    Zna li brdo šta mu more misli 
    udruženi vjeruju li tebi 
    izgledaju ko da su po vazdan kisli 
    ćasa prazna, pa ti džaba grebi.

    Ti i ja već dugo putujemo 
    na leđima ko da si mi prišiven 
    al i dalje ne znam kud idemo 
    taj tvoj cilj od nas je sakriven.

    Zato gazdo i samaru moj 
    ne ljuti se što ću ovo reći 
    više sam, vala, bio tvoj no svoj 
    al je vakat i meni prileći.

    Sjaši vožde, ako Boga znadeš 
    izgibosmo nas dva dobra druga 
    opustilo ko da sam od sebe kradeš 
    ostavi se mene, eno ti voz i pruga.

    Ili jaši neke druge konje 
    umoran sam, o tako mi časti 
    možda oni znaju naći put bolje 
    praštaj, al ovo moro sam ti kasti.

    Progovara Milo iznad konja 
    nagnuo se, al grivu ne ljubi,
    muči saputniče, ne manjkala ti volja 
    izdrži zeru i nadu ne gubi.

    Evo konju, evo moje zlato 
    ostade nam još nekolko dana 
    u decembru stižemo u NATO
    tad će da zaceli svaka tvoja rana.

    Zbori njemu opet konj odozdolje
    jeste raga al razuma ima
    znam da voliš đe je tebi bolje
    dela slušaj, biće šećer svima.

    Nije meni do moijeh rana 
    poso moj je da trpim i nosim 
    no se bojim, plan ti ima mana 
    života mi, ja ti ne prkosim.

    Pa ti velim, ko čoek čoeku 
    znaš li jado šta činiš ti braći 
    vaka bruka ne bi nam u vijeku 
    put u budućnost može biti kraći.

    Od Brisela bliži nam je Kalemegdan 
    a možda te i NATO-vci lažu 
    znaš da su nam izlazili na megdan 
    šta će preci, muko, da nam kažu.

    Kako ćemo pred vladiku Rada, 
    šta Nikoli kralju da kažemo,
    biće Gori još crnjijeg jada 
    nećemo valjda Njegoša da lažemo.

    Ajde, Britvo, da te vrnem ja 
    da budemo ono što smo bili 
    pozdraviće nas Crna Gora sva 
    pred nogama dušmanina se ne cvili.

    Sluša Milo kazivanje ovo
    pa se misli šta da odgovori
    nema ništa on dodati novo
    zakotrlja r, pa progovori.

    Prijatelju, da ne kažem konju 
    svaka ti je ko u stara čoeka 
    al ja više nemam svoju volju 
    bez NATO-a  meni nema vjeka.

    A i sa njim dobro mi se ne piše 
    vele, letim čim nam oni slete 
    stislo nešto, ne može da se diše 
    ovi iz opozicije da me apse prete.

    Zato rago, moram ja ovako 

    drugog puta i da znam ne smijem 
    ti si kljuse, pa je tebi lako 
    a đe ja voliki da se skrijem.

    Tagovi:
    NATO, Njegoš, Milo Đukanović, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga