22:15 11 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    #PrvaSputnjikGodina: Tekstovi koji su obeležili prethodnu godinu (42)
    4734
    Pratite nas

    Srbija bi trebalo da dopusti zvaničnu upotrebu „crnogorskog“ jezika u Vrbasu onog momenta kad Englezi preimenuju engleski jezik na Novom Zelandu u „novozelandski“ ili u „jamajkanski“ na Jamajci, odnosno kad Nemci nemački jezik u Austriji nazovu „austrijskim“.

    Da nije komično, bilo bi tragično.

    Vest glasi: Generalni konzul Crne Gore u Sremskim Karlovcima Miodrag Kankaraš izjavio je da postoje svi uslovi da „crnogorski jezik“ bude uveden u službenu upotrebu i u Vrbasu.

    „Zahtev je obnovljen i računamo da Vrbas, koji apsolutno to zaslužuje, treba da ima u službenoj upotrebi crnogorski jezik. Iz ostvarenja prava na upotrebu jezika, crpe se i druga prava koja su značajna za bilo koju nacionalnu zajednicu“, rekao je Kankaraš.

    Nije sporno da bi svakoj nacionalnoj zajednici trebalo omogućiti da u službenoj upotrebi koristi svoj jezik, ali zahtev za ostvarivanje prava na službenu upotrebu „crnogorskog jezika“ iz najmanje dva razloga je sporan i ne bi mu trebalo izaći u susret. O bizarnosti da ne pričamo.

    Prvi razlog je lingvistički.

    Elem, posle raspada SFRJ, vlasti dve od četiri republike u kojima je do tada u službenoj upotrebi bio srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski jezik, kao jednu od prvih odluka kojima su dokazale samosvojnost i „tisućljetnju“ kulturu bila je preimenovanje jezika.

    Uz silovanje gramatike i pravopisa koji su istovremeno izazivali i smeh i gađenje u ozbiljnim lingvističkim krugovima. Pa su tako, primera radi, u Hrvatskoj vrapci naprasno postali zrnojedi, a helikopteri — zrakomlati. U Bosni je jedan od političkih lidera SDA objašnjavao da se u bosanskom ili bošnjačkom (još uvek se nisu dogovorili kako se taj jezik zapravo zove) u mnogim rečima pojavljuje glas h koga nema u srpskom i(li) hrvatskom. Na primer — kahva, lahko, mehko

    I tako je ova nacionalpatriotska lingvistička šarada postala bizarnija i od čuvenog skeča „Nadrealista“ u kome su „dokazali“ da ne postoji jedan jezik „koji se do sada neprecizno nazivao srpsko-hrvatski, odnosno hrvatsko-srpski“, već šest različitih jezika: srpski, hrvatski, bosanski, hercegovački, crnski i gorski.

    Sveg tog lingvističkog ludila i sumanutosti tokom 90-ih je bila pošteđena Crna Gora, jer se tadašnja vlast držala politike „dva oka u glavi“. A onda je 2006. Crna Gora stekla nezavisnost, pa su od Cetinja do Podgorice pravo građanstva stekli silovatelji lingvistike, koji su se zalagali za uvođenje dva nova slova/glasa u „crnogorski jezik“. I to u vreme kad su ozbiljni i hrvatski i bosanski lingvisti bez straha počeli da govore o besmislu navodne „samosvojnosti“ jezika.

    I tu dolazimo do drugog, političkog razloga.

    Srpska nacionalna manjina u Crnoj Gori je procentualno najveća u državama u okruženju, ali je, kad je reč o ostvarivanju manjinskih prava, među najugroženijim. Od otcepljenja Crne Gore, manjinska prava Srba iz godine u godinu se smanjuju. Iako po brojnosti druga etnička grupa u državi u kojoj nijedan etnicitet nema apsolutnu većinu, Srbi su postali dežurni krivci za sve što ne štima u Crnoj Gori.

    I dok lagano gube prava na službenu upotrebu svog (zajedničkog) jezika, crnogorska vlast sprema institucionalnu otimačinu imovine Srpske pravoslavne crkve, koju bi trebalo da dobije novokomponovana i kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva.

    Zbog svega toga, najmanje što bi trebalo da uradi država Srbija po pitanju uvođenja „crnogorskog“ u Vrbasu je da primeni reciprocitet. Odnosno, tek onog momenta kad Srbi u Crnoj Gori dostignu nivo ostvarenih manjinskih prava Crnogoraca u Srbiji, trebalo bi razmatrati zahtev konzula Kankaraša. Naravno, već stečena prava Crnogoraca, ne smeju se smanjivati, tako da bi u Malom Iđošu trebalo da ostane na snazi odluka o službenoj upotrebi „crnogorskog“ jezika.

    A pošto obe države teže članstvu u EU i zaklinju se u evropske standarde, Srbija bi trebalo da dopusti zvaničnu upotrebu „crnogorskog“ jezika u Vrbasu onog momenta kad Englezi preimenuju engleski jezik na Novom Zelandu u „novozelandski“ ili u „jamajkanski“ na Jamajci, ili kad Nemci nemački jezik u Austriji nazovu „austrijskim“.

    Tema:
    #PrvaSputnjikGodina: Tekstovi koji su obeležili prethodnu godinu (42)
    Tagovi:
    jezici, prava, lingvistika, manjine, srpski jezik, Crnogorska prvoslavna crkva, Top lista nadrealista, Srpska pravoslavna crkva, Jamajka, Vrbas, Engleska, Novi Zeland, Vojvodina, Bosna i Hercegovina, Austrija, Nemačka, Hrvatska, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga