18:32 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Workers clean the debris of a police training centre in Novi Sad, in the north of Yugoslavia 25 March 1999 which was destroyed during NATO air strikes, according to the official Yugoslav news agency, Tanjug.

    Koliko Srba NATO sme da ubije

    © AFP 2019 /
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    91233
    Pratite nas

    Kakva je sličnost između demokrata NATO-a i nekrofila svih boja na prostoru SFRJ?

    Da nije morbidno — bilo bi tragično. Centar za evroatlantske studije (CEAS) u najnovijem saopštenju naslovljenom „Zaustaviti manipulaciju brojem NATO žrtava“ najoštrije je osudio „konstantan trend zloupotrebe broja poginulih civila i pripadnika oružanih snaga tokom NATO bombardovanja SRJ“.

    Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić na konferenciji „Srbija i Rusija - ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije“
    © Tanjug / Sava Radovanović

    U saopštenju, nakon prebrojavanja stradalih, pre i tokom agresije NATO-a i uzimanja, kao relevantnih, podataka Fonda za humanitarno pravo, CEAS „apeluje da se prestane sa nepotrebnim povećanjem broja navodnih žrtava, jer su i stvarni brojevi potresni“.

    „Svako dalje iznošenje netačnih podataka biće znak nepoštovanja žrtava, skrivenih ciljeva, manipulacije javnosti, medijske i javne neodgovornosti, koji sa odavanjem pošte poginulima nemaju nikakve veze“, zaključuje CEAS.

    Ne možemo a da se ne složimo da je iznošenje netačnih podataka — znak nepoštovanja žrtava, ali organizacija koja je (s pravom) iznela tu ocenu, u nastavku rečenice, podsvesno otkriva svoje neljudske namere. Dakle, CEAS-ovo saopštenje je klasičan primer „skrivenih ciljeva, manipulacije javnosti, medijske i javne neodgovornosti, koje sa odavanjem pošte poginulima nemaju nikakve veze“.

    Ne mora čovek biti ni Frojd, ni Jung, ni ekspert za propagandu poput Gebelsa (da ne navodimo domaće pandane) da shvati da saopštenje apsolutno nema veze „sa odavanjem pošte poginulima“. Iz tona saopštenja, kao i „objektivnog“ (ukoliko je Fond za humanitarno pravo objektivan) prebrojavanja poginulih, uz (kolateralnu) napomenu da je pre agresije znatno više ljudi (uglavnom Albanaca) poginulo na Kosovu, naslućuje se da su žrtve NATO agresije — žrtve drugog reda.

    I u tome se NATO demokrate iz CEAS-a, samozvani borci za demokratiju, ljudska prava, evropeizaciju, pristojno društvo… nimalo ne razlikuju od nekrofila svih boja na svim zaraćenim stranama na prostorima od Vardara do Triglava. Jer, isto kao i „fašisti svih boja“, (kvazi)demokrate dele žrtve rat na žrtve i one koje su zaslužili da umru. U najstrašnijim mukama.

    Zato bi poštenije bilo da drugarice i drugovi (NATO) komesari iz CEAS-a, umesto nakaradnih moralnih lekcija, saopšte Koliko Srba sme da ubije NATO. Da se slučajno taj broj više ne bi preuveličavao. I da se neuki javni poslenici ne bi služili manipulacijama.

    Tagovi:
    NATO agresija, žrtve, CEAS, Jozef Gebels, Karl Gustav Jung, Sigmund Frojd, SRJ, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga