18:08 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1483
    Pratite nas

    Sedam dana uoči velikog posta, Rusija proslavlja Maslenicu — drevni slovenski paganski praznik, kada cela zemlja peče palačinke. To je praznik koji se dočekuje s radošću i ispunjen je mnogim običajima i opštenarodnim veseljem...

    Maslenica se slavi cele nedelje u domovima, restoranima, na ulicama, na trgovima… Jer, veruje se, ko provede tu sedmicu u dosadi i gladovanju, cele godine neće imati sreće.    

    Ove godine Maslenica se slavi od 7. do 13. marta.

    Blini (palačinke) glavno su jelo u dane Maslenice. One simbolizuju sunce i dolazak proleća. Po tradiciji, prva palačinka pravi se za pokoj duše svih umrlih i nosi se na groblje ili se daje siromašnima, a  zatim počinje pravo kulinarsko nadmetanje u spremanju palačinki: prave se od heljdinog, ražanog, ovsenog, pšeničnog brašna… Jedu se za doručak, ručak i večeru. Služe se sa ikrom, lososom, pečurkama, smetanom (pavlakom), medom, slatkim ili džemom. Uz njih se ispija čaj ili mleko. Svaka porodica ima svoju recepturu pravljenja palačinki, koja se prenosi sa generacije na generaciju…

    Jesti blini na Maslenicu oduvek se smatralo važnim ritualom. Stari Rusi su verovali da sa svakim zalogajem oni dobijaju energiju sunca.

    U ruskim gradovima u dane Maslenice malo šta je ostalo od drevnih običaja. Mahom se organizuju festivali, narodne šetnje, sankanje i klizanje, peva se, igra se, veseli se, ugošćavaju se prijatelji, i, naravno, peku se i jedu — palačinke…

    U mnogim selima je, međutim, sačuvana i tradicija: prvog dana praznika svaka kuća donosi po snop slame od kojeg se pravi strašilo, oblače ga u žensku odeću, i cele nedelje se Gospođa Maslenica pronosi kroz selo i zbijaju se šale. Poslednjeg, sedmog dana praznika spaljuje se na lomači, a u vatru se bacaju i palačinke. To je znak da bi raspoloženje trebalo utištati i umiriti, jer dolazi veliki post…

    • Prvog dana praznika svaka kuća donosi po snop slame od kojeg se pravi strašilo, oblače ga u žensku odeću, a sedmog dana se spaljuje na lomači.
      Prvog dana praznika svaka kuća donosi po snop slame od kojeg se pravi strašilo, oblače ga u žensku odeću, a sedmog dana se spaljuje na lomači.
      © Sputnik / Ilya Pitalev
    • Utorak je „dan razigaravanja“. Strašilo se postavlja u centru sela, a oko njega se odvija zabava.
      Utorak je „dan razigaravanja“. Strašilo se postavlja u centru sela, a oko njega se odvija zabava.
      © Sputnik / Vladimir Vyatkin
    • Sreda je dan kada tašte dočekuju zetove i goste ih palačinkama.
      Sreda je dan kada tašte dočekuju zetove i goste ih palačinkama.
      © Sputnik / Maksim Blinov
    • Četvrtak je dan veselja kada se organizuju ulične zabave u kojima se iskazuje fizička snaga i borilačke veštine.
      Četvrtak je dan veselja kada se organizuju ulične zabave u kojima se iskazuje fizička snaga i borilačke veštine.
      © Sputnik / Ilya Pitalev
    • Petak je dan kada zetovi obavezno pozivaju u goste taštu i služe ih tradicionalnim jelom — palačinkama.
      Petak je dan kada zetovi obavezno pozivaju u goste taštu i služe ih tradicionalnim jelom — palačinkama.
      © Sputnik / Vladimir Vyatkin
    • Subota je „zaovino poselo“ — sveopšti ispit za mlade neveste. Snaje na taj dan dočekuju rodbinu svog muža i daruju svoje zaove.
      Subota je „zaovino poselo“ — sveopšti ispit za mlade neveste. Snaje na taj dan dočekuju rodbinu svog muža i daruju svoje zaove.
      © Sputnik / Vladimir Vyatkin
    • Nedelja, poslednji dan Maslenice je „dan ljubljenja“ i „dan opraštanja i pomirenja“.
      Nedelja, poslednji dan Maslenice je „dan ljubljenja“ i „dan opraštanja i pomirenja“.
      © Sputnik / Alexander Kryazhev
    • Za decu je nedelja najzanimljiviji dan jer im, pored tradicionalnih okruglih palačinki, majke peku testo u obliku ptica…
      Za decu je nedelja najzanimljiviji dan jer im, pored tradicionalnih okruglih palačinki, majke peku testo u obliku ptica…
      © Sputnik / Vitalij Anjkov
    1 / 8
    © Sputnik / Ilya Pitalev
    Prvog dana praznika svaka kuća donosi po snop slame od kojeg se pravi strašilo, oblače ga u žensku odeću, a sedmog dana se spaljuje na lomači.

    Čak ni nakon što su Rusi primili hrišćanstvo, crkva se nije protivila ovom prazniku, već su ga prilagodili kanonima. Smatralo se da ljude ne bi trebalo lišavati praznika, koji je „za dušu i stomak“. Kako nije u suprotnosti sa velikim postom, u crkvenim analima Maslenica je nazvana siropustna sedmica.

    Ponedeljak je prvi dan Maslenice. To je „dan susretanja“ — dan kada se posećuju rođaci i bližnji. To je dan i kada se pravi figura od slame, pronosi kroz selo i usađuje na najaviši vrh u kraju…

    Utorak je „dan razigaravanja“. Strašilo se postavlja u centru sela, a oko njega se odvija zabava: igra se, peva, vozi na sankama, organizuju se predstave i borbe. To je dan i kada neudate devojke gataju.

    Sreda je „dan gošćenja“ ili „dan gurmana“. U svakoj kući stolovi se „prelamaju“ od hrane a svuda, po selima i gradovima, održavaju se vašari i narodni festivali. To je dan kada tašte dočekuju zetove i goste ih palačinkama, a radi zabave zetovi su pozivali sve svoje rođake, a uveče bi pevali šaljive pesme o „brižnoj tašti“.

    Četvrtak je „dan zabave, lumpovanja“. Tada počinje Široka Maslenica, kada se palačinke peku i jedu u velikim količinama. Narod se veseli, igra, pije, omladina se sanka i kliza na ledu, organizuju se ulične zabave u kojima se iskazuje fizička snaga i borilačke veštine.

    Petak je nazvan — „taštine večeri“. Tada zetovi obavezno pozivaju u goste taštu i služe ih tradicionalnim jelom — palačinkama.

    Subota je „zaovino poselo“ — sveopšti ispit za mlade neveste. Snaje na taj dan dočekuju rodbinu svog muža i daruju svoje zaove.

    Nedelja, poslednji dan Maslenice je „dan ljubljenja“ i „dan opraštanja i pomirenja“. Čak i najveći, zakleti neprijatelji na ovaj dan se ljube i traže jedan drugom oproštaj. Uobičajen odgovor je: „Bog će da oprosti…“

    Za decu je nedelja najzanimljiviji dan jer im, pored tradicionalnih okruglih palačinki, majke peku testo u obliku ptica… Veruje se da tako dozivaju proleće i povratak prvih ptica…

    Sudentkinje na proslavi  Dana  Tatjane
    © Sputnik / Maksim Bogodvid

    Kruna poslednjeg dana je „ispraćaj Maslenice“ — spaljivanje strašila zvanog Gospođa Maslenica. Preostali pepeo se rasipa po poljima, jer se veruje da će ti doneti bogatu žetvu. Potom se u miru dočekuje „čisti ponedeljak“, to jest veliki post.

    Posle sedmodnevnog praznika, obilja ića, pića i veselja, nastupa „čisti ponedeljak“ — prvi dan velikog posta. Sve sa sebe se skida i svi se obavezno kupaju u „banjama“ (rusko parno kupatilo). Veruje se da to pomaže da se speru ostaci masne hrane, naročito nagomilani u dane Maslenice. Domaćice, takođe, temeljno peru posuđe kako bi se uklonile sve masnoće.

    Ruski vernici u dane velikog posta strogo se pridržavaju crkvenih kanona. Dane, pre svega, provode u molitvi i u hramovima…

    Rusija, međutim, nije jedina zemlja u svetu koja proslavlja Maslenicu. Ovaj praznik se, recimo, slavi i u nekim skandinavskim zemljama. Svaka država koja obeležava ovaj praznik ima svoje običaje i rituale.

    Kada je reč o simbolu i glavnom jelu Maslenice — blinima, Rusi su oborili i neke svetske rekorde. Na primer, u Rusiji je ispečena najduža palačinka — duga 1 kilometar, teška 300 kilograma i imala je površinu od 150 kvadratnih metara. Od nje je napravljeno 5.620 parčića, koji su podeljene prolaznicima.

    Osim toga, pre nekoliko godina jedan Rus postavio je svetski rekord u „brzom jedenju palačinki“. On je za samo 60 minuta pojeo čak 73 palačinke, ukupno teških preko 2 kilograma.

    Tagovi:
    praznik, Maslenica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga