05:31 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jelena Milić

    „Tražim pomilovanje…“ za Jelenu Milić

    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    433792
    Pratite nas

    Nismo saglasni sa onim što govori, načinom na koji to govori, najčešće ni kako izgovoreno sprovodi visokopoštovana Jelena Milić, ali joj niko ne sme pretiti i fizički joj zabraniti da govori to što govori i radi to što radi! Jedino merilo je zakon — i za nju, i za nas, i za sve ostale.

    Muškarac koji preti ženi ima ogroman nedostatak muškosti. Upravo zbog takvih — koji državu, nacionalne vrednosti i istinu brane tako što na društvenim mrežama nazivaju one drugačijeg mišljenja „ološem“, „droljom“, „izdajnikom“, pa im i smrću prete — visokopoštovanoj  Jeleni Milić, direktorki Centra za evroatlantske studije je dodeljena policijska zaštita.      

    Bilo koje ljudsko biće koje vređa neistomišljenika, pored nedostatka časti, ima nekoliko vrsta problema: nema dovoljno izgrađene stavove, pa tako ni dokaze za svoje tvrdnje; nedostaje mu validnija argumentacija, čak i kad te stavove jasno terminološki označi; nesposoban je za polemiku i borbu za prihvatanje njegovog gledišta, uprkos tome što mu nekad raznorazne okolnosti tu borbu ometaju.

    Rizik je nedozvoljen luksuz za državu

    Vređanje neistomišljenika, pa i sagovornika, u Srbiji je češće od „dobar dan“. I vređaju (gotovo) svi. Samo što jedni znaju da „upakuju“ stavove tako da ne budu očigledno iskazivanje najave određene radnje nad familijom onog ili onih kojima se obraćaju, već te stavove — iako možda čak daleko opasnije — plasiraju bez naznaka primene fizičke sile, ali koji na duži rok utiču i na to da neko fizički snosi posledice.  

    Zlo je i u jednima i u drugima, tu nema zbora. Pitanje da li su oni „mudriji“ više zli, a oni „ogoljeniji i direktniji“ više besni — može da bude dobar eksperiment na fokus grupama za psihologe. Međutim, realni život nije fokus grupa, pa se na zlo „mudrijih“ mora pojačati opreznost, a bes „direktnih“ se mora iz mesta saseći.

    Sorti besnih (možda i zlih) pripadaju svi oni koji u javnom životu — a društvene mreže su javni život jednako koliko i ulica, televizijska emisija ili tribina — pomisle, a onda i napišu, uvrede i pretnje. Nema, i ne treba da ima, država vremena za razmišljanje i oklevanje sa primenom zakona tumačeći da li oni to stvarno misle ili su samo besni, pa u besu nešto izreknu, a suštinski ne bi ništa nažao nikome učinili. Doista, najčešće se stvarno ispostavi da su takvi kukavice i ništice koje samo polome neki deo posuđa u kući ili napišu status i tvit. Ali, glava je jedna, pa je rizik nedozvoljen luksuz. 

    Pričaj, i pusti druge da pričaju

    S druge strane pomenutih su svi oni koji redovno citiraju, i posebno vole da citiraju, Embruza Birsa i njegovo: „Patriotizam je poslednje utočište ološa“.

    Iz ovog citata predstavnici civilnog sektora u Srbiji, pojedini intelektualci ili oni koji bi želeli da ih takvima drugi vide, ali i neki političari i novinari razrađuju čitave eseje uvreda, etiketa, optužbi, generalizovanja, optuživanja i sveukupnog izlivanja toliko žuči da svi koji drugačije od njih misle postaju legitimna meta. Ako ne za udaranje i fizičko povređivanje, ono barem za pljuvanje posred čela. I ne haju za svoja dela. Pravila smišljaju za sebe, izuzetke za druge.

    Međutim, kad smo već kod citata, skloniji smo da poslušamo Voltera kad kaže:„Ljubi istinu, ali praštaj zabludu“. Dakle, da iskreno postupimo prema njegovoj čuvenoj maksimi: „Nisam saglasan sa tim što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to (svoje mišljenje) kažeš“.

    Nismo, naime, saglasni sa onim što govori, načinom na koji to govori, a najčešće ni sa time kako izgovoreno sprovodi visokopoštovana Jelena Milić, ali joj niko ne sme pretiti, a pogotovu joj fizički zabraniti da govori to što govori i radi to što radi! Njeno pravo je njeno pravo, njen govor je njen govor, a delo je ona sama. Dakako, jedino merilo je zakon — i za nju, i za nas, i za sve ostale. 

    Oprostite „noževe na srcu

    Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić na konferenciji „Srbija i Rusija - ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije“
    © Tanjug / Sava Radovanović

    Kad bi ozbiljan čovek reagovao na svaku izjavu visokopoštovane gospođe Milić, morao bi samo time da se bavi 365 dana u godini. To, priznaćete, nije baš pametan naum, a ni rezultati neće biti ništa drugačiji.

    Džaba takvima kao što je visokopoštovana gospođa Milić govoriti da ne može svim silama braniti licitiranje brojem žrtava u Srebrenici, i istovremeno svim silama licitirati brojem žrtava NATO agresije. Uzaludan posao je pokazivati joj da je jedno biti zagovaračica učlanjenja u NATO, a sasvim drugo ne nazvati bombardovanje Srbije agresijom. Izlišno je dokazivati joj da su njene izjave (pre)često prst u oko svim žrtvama agresije. Nepristojno je podržati one koji joj spočitavaju da pojedine reakcije i sama izazove, pa im se čak i raduje. Kao što je nepristojno praviti spiskove rusofila ili navodnih rubljoljuba jer se to u civilizovanom svetu ne radi.

    No, sve to, ma koliko bilo uzaludno, ne znači da iko sme dići i prst na visokopoštovanu Jelenu Milić. Ili bilo koga drugog ko slično misli i govori. Svakako, povremeno valja izneti drugačiji stav, a javno mnjenje je dovoljno kadro da proceni koje od ta dva mišljenja i stava je validno.

    Za stihove iz zbirke pesama Desanke Maksimović „Tražim pomilovanje“ (lirska diskusija sa Dušanovim zakonikom) Borislav Mihajlović Mihiz je svojevremeno napisao da im po plemenitosti ne zna ravne i dodao da je s jedne strane gordo slovo Zakona, a sa druge pesnik koji brani zaštićuje i traži pomilovanje. Nisu to, kako reče Mihiz, molbe upućene apelacionim i vrhovnim sudovima, već reč pesnika koji traži pomilovanje za vojnička groblja, za prave, za sve… Dakle, i za neshvaćene i sopstvene duše tamničare, za radosti svojih trovača, za one što viču kad im se plače…

    „Nisam vlastelin ni sebar / Koji se sveti / Koji vraća žaoku za žaoku / Sram za sram / Nož na srcu za nož na oku…“ napisala je pesnikinja Maksimović.

    Oprostite „noževe na srcima“. „Tražim pomilovanje…“ za Jelenu Milić. I kaznu za nasilnike i potencijalne nasilnike.

    Slično:

    Kome se NATO isplati
    EKSKLUZIVNO: Bondstil izbliza — vojni sektor (drugi deo)
    Protest protiv NATO–a: „Za slobodnu i suverenu Srbiju!“ (video, foto)
    Sputnjik napravio pometnju u prozapadnim krugovima (video)
    EKSKLUZIVNO: Bondstil izbliza (prvi deo)
    Tagovi:
    progon, Tviter, pretnje, policija, Fejsbuk, CEAS, NATO, Volter, Jelena Milić, Desanka Maksimović, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga