22:57 28 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4981
    Pratite nas

    Poverljivi izveštaj nemačke obaveštajne službe iz 2005. godine, koji je obelodanio Vikiliks, novoizabranog predsednika Kosova Hašima Tačija opisuje kao jednog od vođa međunarodnog organizovanog kriminala, krijumčara droge, oružja i ljudi i naručioca više ubistava, a preko svojih bliskih saradnika dovodi se u vezu čak i sa islamističkim terorizmom.

    Transfuzija
    © AP Photo / Niranjan Shrestha

    I nemačka ambasadorka na Kosovu Angelika Fic i njene kolege iz ostalih zemalja tzv. kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) čestitali su 26. februara Tačiju na izboru za predsednika. Njegova svečana inauguracija najavljena je za 7. april.

    Analiza Bundesnahrihtendinsta (BND, nemačka obaveštajna služba) označena je kao „poverljiva“ i „službena tajna“, i nosi datum 22. februar 2005. godine. Kako se navodi na sajtu Vikiliksa, autentičnost procurelog dokumenta od 27 stranica potvrdio je sam BND, zahtevom Vikiliksu da ga ukloni. Dokument predstavlja analizu organizovanog kriminala na Kosovu čije su vođe, prema oceni BND-a, novoizabrani predsednik Kosova Hašim Tači, njegov bliski saradnik Džavit Haliti, inače potpredsednik Skupštine Kosova i član njene Komisije za evropske integracije, Tačijev finansijer (prema navodu BND-a) Ekrem Luka, i Ramuš Haradinaj, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, i, poput Tačija i Halitija, jedan od nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova.

    BND-ova poverljiva analiza, ali i izveštaj NATO-a (Kfora) o Džavitu Halitiju koji je još pre nekoliko godina procurio u javnost, otkrivaju mračnu stranu — preciznije: pravo lice — „mlade kosovske demokratije“, ali otkrivaju i da vodeće države Zapada, podržavajući Hašima Tačija i ostale kosovske čelnike, jako dobro znaju da sve vreme podržavaju ozbiljne, opasne kriminalce i ubice koji čak — što je naročito interesantno posle terorističkih napada u Parizu i Briselu — imaju i „vrlo bliske veze sa islamističkim džihadom i sa turskim islamskim ekstremistima“.

    „Kosovo važi za centar organizovanog kriminala, odakle se upravlja kriminalnim aktivnostima u celoj Evropi“, stoji u BND-ovom izveštaju. „Kosovo je podeljeno na tri interesne zone organizovanog kriminala — Drenica, Dukađini (Metohija — prim) i severoistočni deo Kosova oko reke Lab; njih kontrolišu bivše vođe OVK. Oni su usko povezani sa lokalnim faktorima moći i albanskim političarima koji imaju uticaja u južnim delovima Srbije i u Makedoniji… Regiju Drenica kontroliše tzv. Drenička grupa oko Tači Hašima, Haliti Džavita i Selimi Redžepa. Ta grupa usko sarađuje sa strukturama organizovanog kriminala u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Češkoj. Za tu grupu radi i organizovana kriminalna grupa Luka Ekrema“ koja, navodi se dalje, uz grupu Ramuša Haradinaja kontroliše Metohiju, tj. „regiju Dukađini“.

    Šta kaže nemačka obaveštajna služba o Hašimu Tačiju i njegovim saradnicima? „Predsednik PDK (Demokratska partija Kosova) Tači spada u tzv. Dreničku grupu. Grupu vode, osim Tačija, bivši pripadnici OVK, između ostalih Haliti Džavit (aktuelni potpredsednik Skupštine Kosova — prim), Veseli Kadri (aktuelni predsednik Skupštine Kosova), Selimi Redžep (poslanik u Skupštini Kosova, član Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor nad Kosovskim snagama bezbednosti), Limaj Fatmir (takođe poslanik u Skupštini Kosova) i Krasnići Jakup (bivši predsednik Skupštine Kosova i vršilac dužnosti predsednika Kosova).“

    Dreničku grupu, osim Tačija, vode bivši pripadnici OVK, između ostalih Haliti Džavit (aktuelni potpredsednik Skupštine Kosova – prim)
    © Foto :
    Dreničku grupu, osim Tačija, vode bivši pripadnici OVK, između ostalih Haliti Džavit (aktuelni potpredsednik Skupštine Kosova – prim)

    Tačijeva Drenička grupa, navodi se u dokumentu, osnovala je svoju „službu bezbednosti (…) koju su direktno podržale češka i albanska mafija u Republici Češkoj“, a sličnim zadacima se, sledi iz dokumenta, bavi i kosovska obaveštajna služba SHIK: „SHIK je u svom sadašnjem obliku nastala u drugoj polovini 1999. u Prištini na inicijativu Tačija… Služba se praktično bavi špijuniranjem, zastrašivanjem i fizičkom eliminacijom demokratskih snaga (preko profesionalnih ubica), naročito protivnika organizovanog kriminala. U albanskoj dijaspori ima dobro organizovanih ogranaka SHIK-a. Mrežu u Nemačkoj vodi Ukahadža Hasan, koji boravi u Baden Virtembergu. Na funkciji koordinatora, koji je iznad Ukahadže, figurira Keljmendi Ibrahim…“

    Još nekolicina, među zaista brojnim detaljima o Hašimu Tačiju iz izveštaja BND-a: „Preko Maljoku Florima i njegove firme sa sedištem u Prištini, „Salbatring“, u kojoj ima udela Haliti Džavit, Tači se povezuje sa pranjem novca i krijumčarenjem goriva i cigareta… Tači se (po stanju iz oktobra 2003) dovodi u vezu sa obimnom trgovinom oružjem i drogom preko Keljmendi Muhameda, koji navodno živi u Hamburgu, i njegovim bratom Ibrahimom… Jedan od najvećih finansijera Tačija i OVK tokom rata na Kosovu 1999. i rata u Makedoniji bila je grupa za organizovani kriminal okupljena oko Mehmeti Nazara, zvanog Nik (Nick), koji živi u Dalasu/Teksas (SAD)…“ I naročito interesantan detalj: „Tači važi, pored (Džavita) Halitija, Selimi Redžepa i Veseli Kadrija, za nalogodavca profesionalnog ubice Afrimi, zvanog Bekimi.“ BND-ov dokument, u vezi s ovim Afrimijem, upućuje na „prilog 1, t. 2.11“; taj dokument, međutim, nije dospeo u javnost.

    Džon Keri i Isa Mustafa
    © AP Photo / Santi Palacios santi palacios

    Tek, kad smo već kod ove vrste poznanstava predsednika Tačija, spomenuti dokument Kfora o spomenutom Džavitu Halitiju, potpredsedniku Skupštine Kosova (koga BND opisuje kao „sivu eminenciju“ Tačijeve partije i stavlja ga na prvo mesto svog spiska „ključnih igrača" u organizovanom kriminalu na Balkanu), govori i o izvesnom Haskaju (ili Haškaju), „bivšem snajperisti (OVK) s reputacijom plaćenog ubice, koji naplaćuje između 10.000 i 20.000 DM po napadu“: „Haliti je sa Hašimom Tačijem viđen u Haskajevom društvu“.

    Kforov poverljivi izveštaj ukazuje i na vezu Tačijevog bliskog saradnika Halitija sa islamističkim ekstremizmom: „On (Haliti) je takođe povezan sa (kompanijom) ’Feniks‘. Ovu kompaniju, baziranu u Švajcarskoj, vodi Ćazim Osmonaj, koji je sa Nazimom Haradinajem veoma blizak poslovni prijatelj Halitija. ’Feniks‘ ima veoma bliske odnose sa islamističkim džihadom i sa turskim islamskim ekstremistima (J2X HUMINT SUMMARY — 06 OCT 00; ovaj izveštaj, kojim je navedena veza dokumentovana, nažalost nije dospeo do javnosti — prim).“ BND-ov izveštaj takođe navodi da se „Haliti povezuje sa ’Feniksom‘. To društvo ima sedište u Švajcarskoj i vode ga izvesni Osmonaj Ćazim i Haradinaj Nazim (rođak Haradinaj Ramuša i bliski poslovni prijatelj Halitija). Kod Osmonaj Ćazima se radi o Osmani Ćazimu, krupnoj figuri u organizovanom kriminalu sa boravištem u Hamburgu. Njegova imovina u nekretninama u Hamburgu procenjuje se na 200-300 miliona evra“.

    Miloš Zeman, predsednik Češke
    © AFP 2020 / MICHAL CIZEK

    Nije ovo i jedina veza Tačijevog neposrednog okruženja sa islamistima. Kforoov izveštaj navodi i da je „Džavit Haliti Zeka prisutan u islamističkim NVO organizacijama… Haliti je povezan sa Amdijem Tačijem, predsednikom islamističke organizacije. Tači i Haliti grade, bez ikakve dozvole, ogromnu džamiju u centru Prištine… Neke islamističke NVO finansiraju predstavnike PDK-a (partija Hašima Tačija — prim).“ O prištinskoj džamiji će i BND: „Postoje pokazatelji da je Haliti sebi stvorio nove izvore prihoda kod islamskih organizacija koje deluju na Kosovu. Haliti, npr. vodi izgradnju velike džamije u centru Prištine sa partnerima koji nisu bliže poznati. Njegovo angažovanje u vezi s time izuzetno mu je velikodušno plaćeno od strane islamskih organizacija koje nisu bliže poznate.“

    BND u svom izveštaju ima i odeljak s naslovom „Moguća uloga Luka Ekrema u finansiranju terorizma“; Ekrem Luka je, podsećamo, u ovom dokumentu opisan kao finansijer Hašima Tačija, s kojim održava i prijateljske odnose, a inače je „poznati krijumčar svake vrste robe: oružja, cigareta, goriva, teretnih vozila, uređaja“. Nemačka obaveštajna služba, elem, govoreći o mogućim Lukinim vezama s terorizmom, navodi da je „Lukin broj telefona bio sačuvan u jednoj beležnici koja je otkrivena u Operaciji Visman (januar — april 2000.) u Prištini i za koju se pretpostavlja da je pripadala zameniku direktora KOFF-a (Kosova Orphan and Family Fund) Salman Saadu… Do koje mere Luka može da se dovede u vezu sa ovim krugom ljudi sa islamističke scene za sada ne može da se oceni“.

    U okviru spomenute Operacije Visman, dodajmo, prema saopštenju Kfora od 18. decembra 2001. godine, pretresene su i kancelarije organizacije „Global rilif fandejšen“ (Global Relief Foundation), i tada su privedene tri osobe radi „ispitivanja o sumnjivim aktivnostima koje uključuju međunarodni terorizam“; samu  „Global rilif fandejšen“ će američke vlasti zatvoriti 14. decembra 2001. zbog podrške Osami bin Ladenu, Al Kaidi i „drugim poznatim terorističkim grupama“…

    Iako detalji nisu poznati (široj javnosti), iz citiranih delova poverljivih izveštaja BND-a i Kfora koji do javnosti jesu dospeli, kao i pratećih šturih informacija, očigledno je da su (makar dve) osobe iz bliskog okruženja izabranog predsednika Kosova, Hašima Tačija, osim što su kao i sam Tači do guše upletene u međunarodni organizovani kriminal, u nekoj meri povezane i sa ekstremnim islamizmom i međunarodnim terorizmom.

    A šta je sve još poznato zapadnim obaveštajnim strukturama? Zar već i ove informacije nisu dovoljne zapadnim političarima da otkažu svoju podršku junacima ovih izveštaja, umesto što nastavljaju da ih podržavaju? Zašto ih podržavaju, iako su upoznati s njihovim kriminalnim aktivnostima i vezama s islamističkim ekstremizmom? Koliko ove osobe, od Hašima Tačija nadalje, ugrožavaju bezbednost ne samo Kosova, i ne samo Srbije, već i čitave Evrope, i zbog čega im se to toleriše? Pitanja je previše. A predstojeća predsednička inauguracija Hašima Tačija, nakon ovih otkrića, predstavlja izvanrednu priliku zapadnoj međunarodnoj javnosti da od svojih političkih predstavnika potraži barem neke odgovore…

    Tagovi:
    bnd, Vikiliks, Hašim Tači, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga