10:30 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Medlin Olbrajt

    Svest i podsvest Madlene O.

    © AFP 2019 / JIM WATSON
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    32714
    Pratite nas

    Kako je bivša državna sekretarka SAD potvrdila izreku koja nam je ostala od Vuka Karadžića?

    Da njena (zlo)činjenja nisu unesrećila hiljade ljudi, Medlin Olbrajt bi nam danas bila možda čak i simpatičan lik, junak iz serije priča „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ koji se povremeno pojavljuju u medijima u trenucima oseke ozbiljnih vesti.

    Kao i sportisti koji su decenijama unazad „okačili kopačke o klin“, Olbrajtova bi nam izgledala kao simpatični bivši bokser, koji se u trenucima nedostataka ekskluzivnijih sadržaja izborio za medijski prostor sa nostalgijom se sećajući nekih davno zaboravljenih mečeva.

    Problem sa Olbrajtovom je što nema, niti će ikada više biti, situacija u kojoj bi bilo kakvo njeno pojavljivanje u javnosti moglo kod bilo koga, sem njenih najbližih, izazvati bilo kakav osećaj simpatije.

    Podsećamo, osim što je svojim (zlo)činjenjem sa funkcije prve državne sekretarke u istoriji SAD kudikamo doprinela da NATO tokom 78 dana besomučno istresa bombe po glavama stanovnika tadašnje SRJ, u gotovo identičnom „lepom sećanju“ ostala je i stanovnicima zemalja Bliskog Istoka — Iraka i Libije, na primer.

    Iako za vreme njenog mandata te države nisu osetile blagodeti uvođenja demokratije „tomahavcima“, njeno insistiranje na politici sankcija, svakako je unesrećilo mnoge familije. Da ne pričamo da je predstavljalo odličnu logistiku za potonje „uterivanje demokratije“.

    O „miniranju“ kojekakvih mirovnih sporazuma širom sveta da ne pričamo.

    Zato danas, kad se gospođa Olbrajt javno izjasni o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, njene reči ne postižu željeni efekat. Naprotiv!

    Kad Olbrajtova kaže da Rusija sve vreme provocira druge države, a zatim se oseća uvređenom, većina čovečanstva tu izjavu čita kao da se odnosi na državu kojoj je ona bila državna sekretarka. Pre, za vreme i posle njenog mandata.

    Kad kaže da je Rusija počela operaciju u Siriji samo da bi skrenula pažnju svetske javnosti od Ukrajine i povećala svoj uticaj na Bliskom istoku, nekako se to čita kao odluka Bila Klintona, predsednika SAD kom je Olbrajtova bila državna sekretarka, da bombarduje talibane u vreme „Levinski skandala“.

    Toliko o spinovanju.

    Kad kaže da svojim akcijama predsednik Rusije pokušava da diskredituje i podeli Evropsku uniju i protera NATO iz zone svog uticaja, desna ruka Bila Klintona kao da poručuje da je za zvaničnike SAD sporazum o neširenju NATO–a na Istok oduvek bio samo mrtvo slovo na papiru.

    Kad Olbrajtova kaže da Putin podržava nacionalizam u državi da bi sakrio činjenicu da je Rusija zapravo „samo Bangladeš sa nuklearnim naoružanjem“, ona time nije uvredila samo Rusiju i Bangladeš, nego je pokazala da i ostatak sveta tretira kao što su nekad kolonizatori tretirali „divljake“.

    A zna se kako se sa „divljacima“ postupalo. I kako će se postupati ukoliko ljudi poput gospođe Olbrajt i dalje budu na čelu američke administracije.

    Zbog svega toga bi gospođa, koja je dobar deo detinjstva provela u Beogradu, trebalo da se pridržava jedne srpske izreke: „Pazi šta pričaš o drugima, jer tako opisuješ sebe“.

    Izreku koju je u svom poslednjem intervjuu gospođa Olbrajt potvrdila.

    Slično:

    NVO Medlin Olbrajt nepoželjna u Rusiji
    Posebno mesto u paklu — za koga?
    Drašković od Ruskog konzula do Žena u crnom
    Hibridni ratovi uvežbavani na — Srbima
    Kako je srpsko Kosovo postalo američki ranč?
    Hilari Klinton, „majstorica“ za ratna pitanja
    Tagovi:
    humanitarna intervencija, podsvest, svest, NATO bombardovanje, psihologija, sankcije, NATO, EU, Medlin Olbrajt, Bil Klinton, Vladimir Putin, Bangladeš, SRJ, Irak, Libija, SAD, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga