05:57 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 540
    Pratite nas

    Ćilibarska soba, izgubljena u smutnim vremenima krvave završnice Drugog svetskog rata, i danas je jedna od najvećih misterija 20. veka.

    Sobu napravljenu od šest tona ćilibara i obloženu dragim kamenjem i zlatom ukrali su nacisti 1945. godine iz Letnjeg dvorca Katarine Velike u blizini tadašnjeg Lenjingrada, a današnjeg Sankt Peterburga, i od tada joj se gubi svaki trag.

    Reprodukcija modela ćilibarske sobe
    © Sputnik / V. Baranovskiy

    Soba je imala površinu od 100 kvadratnih metara, a 40 kvadratnih metara ćilibara je bilo postavljeno među ogledala.

    Mnoštvo spekulacija, teorija, mitova i legendi ispreda se već više od sedam decenija, koliko traje potraga za ovim jedinstvenim i vrednim umetničkim draguljem.

    Ćilibarska soba je „viđena“ na različitim lokacijama — čas je pronalažena u misterioznom nacističkom „zlatnom vozu“, čas je skrivana u zapečaćenom rudniku soli u Istočnoj Nemačkoj, čas među ostacima potonulih brodova na dnu Baltičkog mora, čas u tajnim američkim sefovima.

    Po najnovijoj verziji, ona je pronađena u poljskim bunkerima u Varminsko-Mazurskom vojvodstvu, u blizini granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.

    Sudbina Ćilibarske sobe intrigirala je mnoge — za nju su se interesovali sovjetski lideri Staljin, Hruščov, Jeljcin, ali i filmski reditelji, lovci na blago i teoretičari zavere.

    Koliko se potraga za njom ozbiljno shvatala najbolje pokazuje da je istočnonemački Štazi imao 180.000 stranica dokumenata o Ćilibarskoj sobi.

    Ovo „osmo svetsko čudo“ napravili su nemački majstori u 18. veku za pruskog kralja Fridriha Prvog. Ona je kasnije bila poklonjena Petru Prvom.

    Potraga za Ćilibarskom sobom
    © Sputnik / RIA Novosti
    Potraga za Ćilibarskom sobom

    Katarina Velika je prenela Ćilibarsku sobu iz Zimskog dvorca u imperijalni letnjikovac u Carskom selu, gde je predstavljala najveću atrakciju sve do početka Drugog svetskog rata.

    Ovaj jedinstveni u svetu dragulj sazdan je u stilu baroka, a stvaran je 10 godina, u periodu 1701-1711.

    Skoro tri veka ova soba je bila simbol rusko-nemačkih odnosa.

    Za vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine Nemci su prebacili sobu u kraljevski zamak Kenigsberg, u istočnoj Pruskoj (sadašnji Kalinjingrad). Pred napad na grad u proleće 1945. godine soba je nestala bez traga.

    Bilo je veoma teško zamisliti da više tona ćilibara može tek tako da iščezne, pa se u prvo vreme verovalo da je izgorela u ruševinama Kenigzberškog zamka.

    Međutim, od 1946. sve češće su se čula mišljenja da je ona preživela požar, izazvan bombardovanjem grada od strane britanske avijacije.

    Ćilibarski pano, najveći na svetu, izložen u Kalinjingradu
    © Sputnik / Igorь Zarembo
    Ćilibarski pano, najveći na svetu, izložen u Kalinjingradu

    Prema nekim verzijama, Ćilibarska soba je opljačkana i razgrabljena od strane nacista, koji su dragocenosti tajno izneli u Južnu Ameriku posle pada Trećeg Rajha, a da se danas vredni predmeti nalaze u rukama njihovih potomaka.

    Bilo je i teorija da je soba sakrivena negde u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj ili Češkoj. Pričalo se i da su je vojnici Crvene armije spalili kako bi uništili zamak — simbol nacizma protiv kojeg su se oni borili.

    Jedna od najneverovatnijih teorija je bila da je Staljin u svom posedu imao originalnu ćilibarsku sobu, dok su Nemci ukrali lažnu.

    Neki procenjuju da bi ona danas vredela najmanje 150 milijardi dolara, dok drugi drže da je njenu realnu vrednost nemoguće proceniti.

    Magija Ćilibarske sobe toliko je bila privlačna da su političari rešili da je naprave iznova.

    Rekonstrukcija je započeta 1979, trajala je 25 godina i koštala je više od 11 miliona dolara — veći deo iz budžeta Rusije, a 3,5 miliona dala je nemačka firma „Rurgaz AG“.

    Fragment rekonstruisane Ćilibarske sobe
    © Sputnik / E. Uspenskiй
    Fragment rekonstruisane Ćilibarske sobe

    Na njoj je radilo 70 umetnika i stručnjaka, a 2003. godine svečano su je, na 300. godišnjicu Sankt Peterburga, otvorili ruski predsednik Vladimir Putin i nemački kancelar Gerhard Šreder.

    Ona je sada otvorena za javnost u muzeju u Carskom selu.

    Tri godine uoči ove svečanosti Rusiji su vraćena dva dela sobe, pronađena u Nemačkoj — deo rimskog mozaika, koji je 1787. godine napravljen po narudžbini Katarine Velike, i ćilibarska komoda, koju su 1711. izradile berlinske zanatlije, a koja je zauzimala jedno od centralnih mesta u Ćilibarskoj sobi.

    Nemačke vlasti su mozaik zaplenile u porodici nemačkog vojnika koji je učestvovao u demontaži i pakovanju ovog fascinantnog objekta 1941. u Rusiji, a nakon što je jedan od članova porodice pokušao da ih proda.

    ​Površina nove Ćilibarske sobe, otvorene 2003. godine, iznosi 100 kvadratnih metara, a visine je skoro osam. Zidovi su sa tri strane obloženi kalinjingradskim ćilibarom — 86 kvadratnih metara.

    Takođe, u Kleinmahovu, nedaleko od Berlina, postoji minijaturna kopija Ćilibarske sobe. 

    Međutim, kažu ljubitelji umetnosti i misterija, nijedna od ovih replika, ma kako maestralno urađena, nema lepotu i sjaj originala.

    ​Poslednja otkrića poljskih muzeologa o novoj lokaciji čuvene sobe još nisu potvrđena, pa sudbina Ćilibarske sobe i dalje ostaje najveća zagonetka 20, pa i 21. veka.

    Tagovi:
    misterija, potraga, Ćilibarska soba
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga