15:27 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1450
    Pratite nas

    Samoljubivo zagledana u sebe kao, i dalje, vrhovnog vođu, G7 previđa da su se stvari u svetu uveliko promenile i na geopolitičkom i geoekonomskom planu. Zato samiti ove organizacije u poslednje vreme više liče na turističke ekskurzije bez primisli da bi zaista mogle da donesu bilo kakav pomak ka boljitku u rešavanju sve komplikovanije situacije u svetu.

    Možete li da zamislite ovakvu vest: Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) na samitu u Japanu isključila je iz svojih redova SAD posle priznanja američkog predsednika da je današnji haos u Libiji posledica njegove greške. Tako je posle prestanka formata G8 nakon isključenja Rusije zbog njene umešanosti u ukrajinsku krizu, grupa najrazvijenijih svedena na G6.

    Pa, naravno da ne. Čak i kada bi pobrojali sve američke umešanosti u razne krize ili obaranja vlada širom sveta. A najsvežije su i dalje aktuelne, od „arapskog proleća“, preko rušenja vlasti u Siriji, do najnovijih aktivnosti na tlu Latinske Amerike koje su vrlo brzo „provaljene“.

    Zato tako licemerno zvuče reči nemačkog diplomate i rukovodioca Minhenske konferencije o bezbednosti, Volfganga Išingera uoči današnjeg zasedanja samita „sedmorice veličanstvenih“.

    G7 nije u stanju da sama rešava krupne međunarodne krize, kaže on, uveren da se ni kriza u Ukrajini ni sukob u Siriji ne mogu rešiti bez učešća Rusije.

    I ništa ne bi tu bilo sporno da Išinger zapažanje ne završava sa jednim „ali“. Ali drugačije se nije ni očekivalo.

    Dakle, Išinger je rekao i ono što je, takođe, svima jasno — da je malo verovatan povratak Rusije u asocijaciju „u sadašnjim uslovima“. A osnovni uslov je, zna se, da se Moskva odrekne Krima, čiji su žitelji sami na referendumu odlučili da se ponovo vrate u sastav Rusije.

    Šta će onda biti vest sa 42. samita G7 koji danas počinje u Iso Šimi u Japanu? Pa sigurno ništa tako zanimljivo kao ona s početka teksta koju bismo mogli svrstati u sve popularniji žanr zvani distopija.

    I šta bi moglo da stoji u zaključcima osim da su sagledani rizici po globalnu ekonomiju, pogotovo u svetlu mogućeg izlaska Velike Britanije iz EU. Biće ukazano na monetarne, fiskalne i strukturalne mere za podsticanje privrednog rasta. I dalje će brinuti što ih ugrožava slabiji privredni rast Kine, koji je pao ispod sedam odsto. Većina zemalja će podržati ideju o javnoj potrošnji kao najboljoj podršci ekonomskom rastu. Za razliku od njih, Nemačka neće odustati od konzervativnog pristupa fiskalnim pitanjima. Verovatno neće biti zaobiđena ni aktuelna problematika u međunarodnim odnosima.

    Manje-više sve već viđeno i malo upotrebljivo.

    Kome treba već viđeno

    Zato i ne čudi što komentator „Forbsa“ Žan-Pjer Leman smatra da bi ovo trebalo da bude poslednji samit „velike sedmorke“.

    Glavni razlog zbog kojeg treba likvidirati G7 je preveliki uticaj Zapada u organizaciji, smatra on, ocenivši da nema nikakvog smisla da u 21. veku sedam zapadnih država zauzima tako visoku poziciju u globalnom upravljanju.

    Ono što mnogi misle, ali javno prećutkuju, Leman je izrekao.

    I odista, kako ozbiljno shvatiti ocene i zaključke lidera sedam zemalja, od kojih se za polovinu može reći da već neko vreme nisu u stanju da nađu rešenje ni za sopstvene probleme?

    Još pre pet godina tadašnji glavni ekonomista američke investicione firme „Goldman Saks“ Džim O′Nil je ocenio da G7 teško da reprezentuje globalni ekonomski poredak.

    „Kada bi G7 bila formirana danas, morala bi da uključi Kinu. Nije problem tvrditi i da Brazil, Indija ili Rusija to zaslužuju pre Kanade, a od uvođenja evra kao zajedničke valute 1999, malo je logike u individualnom učešću tri članice evrozone u G7, posebno najmanje od njih — Italije“, zaključio je O′Nil još decembra 2011.

    Komentator „Forbsa“ uoči najnovijeg samita G7, konstatuje da se svet promenio, a G7 zbog toga izgubila smisao postojanja. Zapad više ne zauzima vodeću poziciju na planeti, pojavili su se novi igrači, novi scenariji i novi izazovi.

    Očuvanje „velike sedmorke“ u 2016. godini je apsurdna anomalija koja ne donosi nikakvu korist u međunarodnim odnosima, piše Leman. On smatra da alternativa može biti restrukturiranje i ozdravljenje „dvadesetorke“ — grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta.

    I kako to „bez dlake na jeziku“ Leman kaže, „predrasude i licemerje Zapada su se pokazali u punom sjaju tokom događaja u Ukrajini i ulaskom Krima u sastav Rusije.

    Juan
    © AP Photo / EyePress, FILE

    Moskvu su optužili za kršenje međunarodnog prava, a to je, kako navodi, ipak, sitnica u poređenju sa nezakonitom invazijom na Irak 2003. godine.

    Uprkos svemu, čelnici sedam država se i dalje smatraju „predstavnicima zajedničkih vrednosti koji imaju ulogu uzora za druge zemlje“.

    A Rusija, kažu, slabo sledi uzore. Akcije Moskve u ukrajinskoj krizi pokazale su da Rusija ne deli vrednosti G7, ocenjeno je prilikom odluke da ona više ne može da bude pridružena takozvanoj sedmorici velikih.

    Kladila bih se da je svima znano koliko će lideri u Japanu biti dosledni i pozabaviti se, na primer, Turskom čija vojska svakodnevno upada na teritoriju susedne dve države braneći, kako kaže, svoje interese. Tursko bombardovanje sirijske i iračke teritorije i ubijanje Kurda smatra se potpuno legitimnim činom koji se ne dovodi u pitanje.

    Naravno da će uzori na to oćutati onako uzorno. Taman posla da opet ljute Turke kada sa njima imaju drugi aranžman zvani „zbrinite nam migrante“. Doslednost će da treniraju samo tamo gde ne boli ili gde za to ima interesa.

    Tagovi:
    G7, samit, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga