00:55 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije dočekan gromoglasnim aplauzom poslanika SNS-a

    Ono što drugi prećutkuju: Ko je sve bio na konsultacijama kod Vučića

    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    33121

    Kad Aleksandar Vučić preuzme dužnost predsednika Srbije, moraće da obavi konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija o predlogu budućeg mandatara za sastav Vlade Srbije. Pošto Sputnjik govori ono što drugi prećutkuju, pre svih vam dajemo na uvid integralne transkripte svih razgovora iz Predsedništva Srbije.

    — Opeglaj mi onu ukopnu košulju, zapovedi Velja Ilić supruzi.
    — Kuku, Velimire, šta pričaš?
    — Ma hrabrim sebe, pa se šalim. Idem sutra kod Onog za Beograd, neću da mi kaže da sam zgužvan posle izbora. A Boško sav nalickan.
    — Kakvi ste vi sad?
    — Kak′e ja veze imam sa Boškom.
    — Ti i Vučić, to sam pitala.
    — Ispeglaj košulju i idi lezi. Da nećeš i ti kô Dubravka da me napustiš, reče Velja i nasu čašicu rakije.

    E, mučenice moja, isti smo ti i ja. (kao da reče onoj prepečenici)

    Za to vreme na Andrićevom vencu Aleksandar Vučić viče na televizor.

    — Predsedniče, sutra dolaze…
    — Jaooo, Joviću, da sam ti ja Radonjić ne bi ti meni više ušao…
    — Predsedniče, Zvezda vodi, zašto se nervirate, upita Suzana Vasiljević.
    — Zna predsednik da vodimo, ali predsednik hoće da sve bude perfektno, predsednik hoće da uvek imamo preko 50 poena razlike, sigurnim glasom dobaci Nebojša Stefanović.
    — Ne dirajte mi Jovića, ovo ja njemu kao Dule Vujoo… Ovo ja njemu iz najbolje namere. I lepo sam rekao da neću više sa vama da gledam košarku.
    — Ja sam sve spremila, ujutru ću biti ovde u sedam. Novinari dolaze oko devet, reče Suzana Vasiljević i ode.
    — A ove kutije, ko će to da raspakuje, pa ne može sve Nebojša, upita Vučić.
    — Martinović se ponudio, kaže voli on da presloži sve, ču se glas Vasiljevićeve iz hodnika.
    — Jesam li ja u našoj delegaciji, upita Nebojša Stefanović držeći kvaku od vrata kabineta.
    — Jok nego je Dejan Vuk Stanković. Pa ti si Nebojša. I nemoj da te sutra Zorana nadglasa.
    — Biću jak predsedniče! Laku noć, reče Nebojša i izađe.

    Kakva crna noć. E, moj Nebojša. I posle kao što njega ne predlažem za premijera. To mora da bude neko… (misli u sebi Vučić)

    Minut do deset ujutru. Predsedništvo Srbije.

    — Neka uđu Ivica i njegovi, reče predsednik Aleksandar Vučić.
    — Predsedniče, ja sam tu, tiho će šef kabineta Ivica Kojić.
    — Dačić, Ivica Dačić Kojiću, znam i ja da je ovo nebitno, ali da ispoštujemo formu.
    — A Mile?
    — Koji sad Mile?
    — Pa Dodik? Zar ga niste videli kad ste došli?
    — Šta će Dodik na konsultacijama za sastav Vlade? Idem ja do njega tamo u salon.
    — Otkud ti, Mile?
    — Pa došao. Dobijam redovno ove vaš pres-najave događaja, pa i ne gledam šta piše, nego odmah za Beograd.
    — Ako si ti meni došao, neka te. Brzo ću ja ovo, pa idemo na neko jagnje.
    — Ma ja, bolje kod vas nego u onaj naš Teheran. Mada, u Teheranu prave bolje janje.
    — Dolazi mi sad jedan što se predstavlja kô jagnje, ali nije nimalo naivan. Vidimo se brzo, Mile.

    Ulaze Dačić, Palma i Saša Antić.

    — Gde je Bane, upita odmah Vučić?
    — Znao sam, nikad mu ugoditi, došapnu Dačić Saši Antiću.
    — Ne pregovaraš sa Antićem, Ivice, šta šapćeš njemu.
    — Bane nije u delegaciji.
    — Šta ćemo. ′Oće li se ovi tvoji ljutiti ako ne budeš premijer.
    — Ja sve ove dane…
    — Znam za tebe, pitam za tvoje. I dosta sa tim Halidom.


    — Mi smo Aleksandra Vučića istakli kao zajedničkog kandidata i naša koalicija…
    — Šta pričaš, čoveče, prekide ga Vučić.
    — Vežbam posle za novinare, pitaće opet jesmo li vaš Jul, odgovara Ivica.
    — Ja ni ove godine neću na odmor, pa ni u julu, što bih i tebi savetovao.
    — Mislio sam vaša rezervna partija.
    — Od Beograda, a ti znaš kog Beograda, ti ne verujem. Kakva rezerva? Rezervu ima neko ko može da se pokvari. Vidiš da pucam od snage.
    — Vi sa Pravnog nikad niste razumeli nas sa FPN-a.
    — Vidim, sve ti loše, sediš ovde pet godina…
    — Ako ćemo pravo, više puta po pet godina, daleko je bila ′45.
    — Daj da izađemo da se slikamo, pa da vidim kako je Voja.

    Opozicija došla zbog medija.

    — Šaroviću, sad kad uđemo, samo ja pričam. Ne nasedaj na provokacije, kaže Šešelj svom zameniku Nemanji i kreće ka stolu. Seda preko puta Vučića.
    — Nemoj da donose šampite, opet će onaj Zorić iz Sputnjika da sazna, pa da stavi u novine.
    — Ma to je Grobar, pusti klinca.
    — Ja kod njega nisam ni išao. Ovo su mi prve konsultacije od povratka iz Haga.
    — Na Zorića sam mislio, on navija za Partizan. Opterećen si, Vojo.
    — I ti bi bio da si ispod cenzusa. Nego, da ti kažem, nećeš valjda da stavljaš Zoranu za premijera.
    — Pa sad su konsultacije. Posle ćemo da procenimo na predsedništvu stranke.
    — Više sam ja od tebe u strankama Vučiću, znam ja kako se to procenjuje. Ostavi to posle za novinare. Staviš li Zoranu, napadaću te.
    — Vojo, ima još dosta ovih, da se razilazimo.


    — Dobro, daj vuku.
    — Ne dam Vuku ništa. I ovo što sam mu dosad davao je previše.
    — Odlično, daj vuku!
    — Ne dam, čoveče, šta si zapeo. Niste se valjda opet pomirili vas dvojica kumova?
    — Znam, zato ti i kažem da je odlično. Ako se odrekneš EU i uradiš ono što sam govorio po medijima da još treba da ispuniš, možemo sarađivati.
    — Jesi li poneo cenzus, moj Vojo?
    — Seiri Vučiću, seiri. Aj zdravo.

    Sad je Radulović, predsedniče, pokaza spisak delegacija Ivica Kojić.

    — Jel′ poneo gitaru?
    — Ne znam, treba li?
    — Kojiću, šta je tebi danas? Sprdam se malo. Pa imam i ja dušu.
    — Mi ne odustajemo, došli smo da ti kažemo da ne odustajemo, reče i sede Radulović.
    — Polako, Raduloviću, ti voliš brojeve, video si koliko si osvojio na predsedničkim.
    — Pavloviću, idemo, diže se Radulović.
    — U teoriji igara poznato je… poče polako Dušan Pavlović.
    — Pusti to, Dušane, sad, hajde. Govorio sam i da ne dolazimo. Eno mu Velje, pa neka njemu govori o procentima.

    — Šta, došao Velja?, upita Vučić.
    — Došao, nema sako, samo košulja. Ispeglana, reče Ivica Kojić.
    — Pa tako, Raduloviću, da ne čeka Velja. Nego, da te pitam, sviraš li ti dvojke na onoj tvoj gitari.
    — Koje dvojke, opet provociraš. Sad ću novinarima da kažem.
    — Uvedite Velju, reče Vučić.

    Sa predsednikom Nove Srbije uđoše i Đorđe Vukadinović i Sanda Rašković Ivić.

    — Sanda, otkud vi, blago upita Vučić.
    — Aleksandre Vučiću, poručujem ti…, poče Sanda.
    — Dobro, dobro, znam ja da ste vi svi protiv mene. Izvinite, gospođo, nemojte da mitingujete ovde. Veljo, otkud ti, navikao sam da mi se obraćaš preko medija.
    — Kak′e ja veze imam sa medijima? Kad sam ja u Atenici.
    — Veljo, tebe u Vladi nema, to znaš. A za Koridore si bio nestrpljiv…
    — Ma b…me i za Vladu i za Koridore, moj otac mi je rekao…
    — Meni je moj Veljo rekao da ti ruku ne pružim kad te vidim, ali posao je posao. I ne psuj.
    — Sanda, Đorđe, idemo u Staru Hercegovinu. Zdravo Vučiću.

    Vučiću doneše vode. On na laptopu pročita najnovija istraživanja javnog mnjenja, zaklopi računar i pogleda šefa kabineta.

    — Kojiću, jel′ gotovo?
    — Nije, predsedniče, tu je Šutanovac. Čekaju Čeda i Čanak, Zukorlić…
    — Čovek koga čekamo nije Šutanovac, nasmeja se Vučić.
    — On tek pravi pokret, nije u parlamentu, kroz smeh reče Kojić.


    — Neka uđe Šutanovac.
    — Dobar dan predsedniče, DS neće podržati ovu rekonstrukciju.
    — Dragane, kako si? Nemoj odmah teške teme.
    — DS je posle podrške Saši Jankoviću…
    — Šta, Šule, šta ste dobili? Pajtića koji tvituje?
    — Stabilizovali smo biračko telo.
    — Hvala je Bogu, a i tebi i Saši. Samo vi nastavite tako da stabilizujete.
    — Medijske slobode, predsedniče, nisu…
    — Više si puta bio na RTS za vreme moje vlasti nego kad je bio tvoj kum Boris.
    — Ja sam i tada…
    — Dobro, Šule, šta su vaši predlozi?
    — Mi ćemo naše predloge reći u parlamentu koji nije radio…
    — Šteta, Šule, što nisi student, dobro mitinguješ.
    — Da se ne ljubimo, Vučiću, reče predsednik DS i izađe.

    Vučić sleže ramenima i pogleda ka vratima. Diže se sa stolice.

    — Bujrum, bujrum Muamere.
    — Alek je veliki, moj Vučiću.
    — Moraš sa budućim premijerom videti oko onih tvojih objekata dole.
    — Zar ovo nisu konsultacije oko nove Vlade.
    — Jesu, ali javnost negoduje. I nije legalno. Znaš li ti, Muamere, da sam ja bio jedan od najboljih studenata prava, to što radiš…

    Dragan Đilas
    © AP Photo / Darko Vojinovic

    — Znam Vučiću. Nego, šta radi onaj Vulin tamo ispred vrata?
    — Još je tamo?
    — Tamo, sad ja prolazim, a on dobaci „i ti pre mene“.
    — Ma molio me da ga primim na konsultacije, kaže važno mu zbog članova stranke ha-ha, ha-ha.
    — Ha-ha, ha-ha, on ima stranku.
    — Pa kaže da ima, dobar je Vulin.
    — Nemoj da bude, Vučiću, da sam zabadava ulazio u politiku.
    — Polako, Muamere, ti si učen i strpljiv čovek.
    — Mogu ja i da pozovem neke brojeve.
    — Svrati neki put, Muamere.

    Kad je ušao Čedomir Jovanović, nestalo je struje u Predsedništvu, pa detalje tog razgovora nemamo.

    Slično:

    Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika
    Novi ministar odbrane: Ni NATO, ni ruski, već čovek koji se rodio u tenku
    Kauboj Zukorlić ili pomiritelj Muamer
    Kako je Srbija izabrala novog predsednika
    Tagovi:
    Vučić Aleksandar, konsultacije, predsedništvo, Vlada Srbije, opozicija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga