03:44 12 April 2021
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1912
    Pratite nas

    Kina razvija ambiciozne i brojne projekte povezivanja sve većeg broja država na principima obostrane koristi i tako, ne samo da povećava sopstveni uticaj, nego i zaobilazi ustaljene kanale međunarodne saradnje. Najčešće one koji su pod kontrolom SAD. Ona time ne stvara samo novo bogatstvo, nego rađa i novu nadu za čovječanstvo.

    Tokom posljednjih decenija, nijedna kriza u svijetu kojom su SAD rukovodile, nije bila riješena pravedno i na duži rok, a stalno su otvarane nove.

    Pod zastavom „slobode", „ljudskih prava“ i „demokratije“ odvijala se obična pljačka stanovništva, stvorenih i prirodnih bogatstava malih i nezaštićenih država. Američka logika je, sve ovo vrijeme, bila surovo i neumoljivo jednostavna. Stvoren je sistem u kojem novac upravlja svijetom, tako da onaj ko gospodari njim, biva vlasnik planete. Međutim, taj model je neobično brzo iscrpio svoju unutrašnju energiju. Rusija i Kina su predvodile odlučan otpor ovakvoj (suludoj) američkoj politici i praksi. Stoga, bile su i ostaju na glavnoj meti njenog udara. Kakvo je aktuelno stanje na relaciji Amerika — Kina?

    U SAD su brojniji politički i ekonomski analitičari koji o Kini pišu i govore sve najgore. Mnogi od njih, punih četrdeset godina, svakom mogućom prilikom, predviđaju njenu ekonomsku i svaku drugu propast i svih tih godina su smrtno u krivu. Po njima, Kina ne može da uspije, jer njom rukovodi komunistička partija, nema slobodno tržište, nema napredni pravni sistem, ima ekološke probleme i gradove-duhove, prenapregnut bankarski sistem, frizirane javne podatke i šta još ne.

    Međutim, niko ne može da ospori podatak da je kineska ekonomija 2015. godine bila 25 puta veća nego 1990. godine. Ne procenata, nego puta! Stvorena vrijednost u Kini u 2014. godini iznosila je 10.3 triliona dolara. Prije jedne decenije ova vrijednost je bila 1,9 triliona. Do 2035. godine ona bi mogla ponovo da se duplira (Samo jednom, i to u 2000. godini, SAD su dostigle iznos od 10 triliona dolara). Tokom 2014. godine, Kina je otvorila 13,2 miliona urbanih radnih mjesta. Unutrašnja potrošnja je porasla za tri odsto na godišnjem nivou i predstavljala je 51,2 odsto kineskog rasta. Plate kineskih radnika su godinama povećavane po stopi od sedamdeset odsto godišnje, tako da je radna snaga u Meksiku realno za 20 odsto jeftinija nego u Kini.

    U Kini ima oko dvjesta miliona ljudi u dobi od 15. do 25. godine. Oni su ponosni, srećni i zahvalni roditeljima što žive u svojoj zemlji i imaju sve mogućnosti ovoga svijeta. Kina razvija svoje unutrašnje tržište koje je toliko ogromno da može da amortizuje sve poremećaje koje bi mogli da izazovu „ekonomske ubice“ sa Zapada.

    Kina je država sa najjačom srednjom klasom stanovništva (pojedinac ili porodica godišnje zarađuju između 8 i 30 hiljada dolara i imaju stan, automobil i elektronske uređaje). U ovoj kategoriji je više od 600 miliona Kineza. Do 2020. godine biće ih više od milijardu. Kineska srednja klasa će trošiti robu i uslugu u iznosu od približno 41 trilion dolara. (Sredinom iste godine BDP Amerike je bio procijenjen na 17,94 triliona). Elektronika, automobili, bijela tehnika, čak i pomodne stvari, u Kini se prodaju u količinama koje su nezamislivo velike za ostatak svijeta. Američka kompanija „Boing“ je 2015. godine objavila da Kinezi predstavljaju potrošačku grupu od 120 miliona turista koji su putovali svuda po svijetu. Za tri godine, ova će cifra prevazići 200 miliona. Da bi se taj broj ljudi prevezao, biće potrebno sedam hiljada novih aviona, u vrijednosti od preko trilion US dolara. Konačno, izmjenom populacione politike („drugo dijete“) Kina će u narednih dvadeset godina uvećati sopstvenu radnu snagu (i potrošnju) za 75 do 100 miliona ljudi.

    Američki i kineski privredni model su bitno različiti, s tim što je ovaj drugi neuporedivo efikasniji, pravedniji i bolji. U Americi pedeset miliona građana prima pomoć u hrani, a svaki drugi neku vrstu federalnog čeka socijalne pomoći da bi uopšte preživio u civilizovanim uslovima i plaćao dugove banci — razumije se. Kina je, tokom samo jedne godine, prevela u srednji stalež 300 miliona ljudi (cijelu jednu Ameriku) i time dala kolosalan doprinos svjetskoj borbi protiv siromaštva.

    Kina razvija ambiciozne i brojne projekte povezivanja sve većeg broja država, na principima obostrane koristi i tako, ne samo da povećava sopstveni uticaj, nego i zaobilazi ustaljene kanale međunarodne saradnje. Najčešće one koji su pod kontrolom SAD. Ona time ne stvara samo novo bogatstvo, nego rađa i novu nadu za čovječanstvo.

     

    Tagovi:
    Momir Bulatović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga