15:04 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1510
    Pratite nas

    Serija evropskih ekonomskih idiotizama stvorila je plodno tlo za bujanje svih vidova ekstremizma, od kojih katalonski separatizam nije nužno najveći.

    Separatističke težnje nekog regiona nalikuju na eksplozivno punjenje. One mogu da postoje i talože se godinama, ali da bi prerasle u bombu, moraju da imaju detonator. Uloga okidača je, obično, u domenu ekonomskih prilika, a izražava se pitanjem: „Gdje idu naše pare?“

    U slučaju Španije i Katalonije, glavni i jedini krivac je evro. Konstrukciona greška jedinstvene evropske valute dovela je ne samo do ovog, već i do brojnih drugih sukoba između država-članica, kao i unutar njih samih.

    Sredinom 2012. godine, Španija je dospjela u finansijske nevolje koje su bile identične stanju u Grčkoj. Ali ona je tu stigla iz sasvim suprotnog pravca. Ako su prema Grčkoj zvaničnici EU iskazvali podozrenje i kritiku, Španija je bila svijetli primjer uspješnosti evropskih reformi.

    Savjet ministara EU dodijelio je Španiji tri zlatne zvijezdice i godišnju pohvalu, ukazujući da „njena budžetska strategija predstavlja dobar primjer fiskalne politike“. Riječi pohvale stigle su u vremenu kada su toksični krediti (njemačke banke su u Španiju plasirale 450 milijardi evra) dostigli nivo uzbune crvenog svjetla. Londonski „Telegraf“ (A. Evans Pričard) o tome je pisao pod ubjedljivim naslovom „Evropska paklena mašina je osakatila Španiju“.

    Španija je bila u vrtlogu narastajućih dugova i deflacije. Stopa nezaposlenosti je bila rekordna (preko trideset odsto) i, zbog pada industrijske proizvodnje (od 8,5 odsto), pokazivala je tendenciju rasta. Više od milion i po Španaca je prestalo sa plaćanjem stambenih hipoteka i, ostavši bez ičega, živjelo od ušteđevina ili od privremene državne podrške od 420 evra mjesečno.

    Javni dug je bio u fazi eksplozije, uz narastajuću opasnost da pocijepa državu po osnovu sukoba regiona. Razlog tome je što je samo centralna vlast imala pravo da se neposredno zadužuje, dok su regioni bili primorani da mole za mrvice sa te pozajmljene trpeze.

    Odlučnost Vlade Španije da provodi nepopularne mjere, obezbijedila je pohvalu Trojke. Ali njene regionalne i opštinske vlasti su najavile bankrot, ukoliko ne dobiju državnu pomoć.

    Valensija je kasnila sa plaćanjem svojih računa više od godinu dana, dugujući uglavnom farmaceutskim kućama i ustanovama javnog zdravlja. Dugovi regiona dostigli su 135 milijardi evra, predstavljajući 12,6 procenata BDP. Katalonski premijer Artur Mas tom je prilikom objavio da nema više novca za bilo kakva plaćanja i da su odnosi između Barselone i Madrida balansirani na ivici rata.

    Ali Španija je uradila sve kako je Trojka od nje tražila. Nacionalizovala je „Bankiu“, četvrtu po veličini domaću banku, smjestivši u nju gotovo 30 milijardi evra toksičnih hipotekarnih kredita. Uvela je oštre mjere socijalne štednje, ali istovremeno je odlučila da iz budžeta obezbijedi dodatnih 23,5 milijardi za dokapitalizaciju privatnih banaka. Dakle, na penzijama i ljekovima moralo je da se štedi. Na bankama koje su vrtoglavo gurale naciju u propast, par desetina milijardi evra više ili manje, nije izazivalo posebno uzbuđenje. Uprkos svemu, Vlada Španije i dalje nije imala novca i morala je da se dodatno zadužuje. Španske državne obveznice su tada prešle kamatu od 7 odsto, čime se ona kvalifikovala da traži pomoć Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).

    Budući da niko više nije želio da kupuje tako slabe vrijednosne papire, a neko je morao, jer bi Španija u suprotnom bankrotirala, njena Vlada je primorala domaće banke da to urade. Njemačke banke su masovno pobjegle od ovih obveznica što je, dodatno, izvršilo pritisak na rast cijene zaduživanja država evropske periferije. Istovremeno, stvoren je privid da privrede centralne zone EU stoje sjajno, jer su njihove obveznice bile jeftinije.

    Ovakva serija evropskih ekonomskih idiotizama stvorila je plodno tlo za bujanje svih vidova ekstremizma, od kojih katalonski separatizam nije nužno najveći. Razumije se da problemi koji su nastali ne mogu biti riješeni upotrebom policije i pravne države. Za pravo rješenje, ipak, treba imati barem „zrno soli“…

     

    Tagovi:
    evro, javni dug, BDP, Vlada Španije, EU, Momir Bulatović, Katalonija, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga