09:59 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Momir Bulatović - Bez distance

    Ima jedan paket ispod jelke koji će svi Srbi da otvore, a onda...

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 463
    Pratite nas

    Kraj svake godine donosi sa sobom brojne „radosti i čarolije“. Većina je vezana uz Novu godinu i (dolazeći) Božić. Ipak, najredovnija i posebno magična je ona koja stalno izmiče punoj pažnji svekolike javnosti. Iako je veoma važna. Za neke čak i presudno. To je vrijeme u kojem se utvrđuju i donose budžeti svih nivoa državne vlasti.

    Sukob vlasti i opozicije je u osnovi svake demokratije, ali iako je prirodan, on bi morao da bude i baziran na činjenicama i njihovim istinitim interpretacijama. To je, razumije se, teško ostvarivo, a na našim prostorima i uz stalno uzavrele političke strasti, ponekad i nemoguće. Stoga je rasprava o budžetu posebno zanimljiva i to po više značajnih osnova. Prvo, veoma mali broj ljudi, polazeći od diskutanata, uopšte zna o čemu se priča i odlučuje. Drugo, podaci na osnovu kojih se vodi rasprava su, po pravilu, nerazumljivi i neistiniti. Treće, upravo zbog toga, o njima se može obaviti solidna diskusija sa svim neophodnim političkim posljedicama.

    Računovođe su posebna sorta ekonomista. Većina ljudi iz oblasti ekonomije smatra da je računovodstvo „nužno zlo“ koje ograničava poslovnu inicijativu i gnjavi nepotrebnim detaljima. Uobičajeno je da prezir bude obostran. Računovođe vole brojeve, njihov sklad i obaveznu ravnotežu obiju strana bilansa. Šta ti brojevi znače ili kako mogu biti prekomponovani nije u domenu njihovih prvih interesa.

    Nevolje počinju sa činjenicom da budžet, uvijek i svuda, pišu računovođe. U pitanju je, dakle, zakon o trošenju državnih para i on mora biti precizan u najvećoj realnoj mjeri. Stoga ta knjiga zna da ima i hiljadu strana. No, valja pojednostaviti. Nije to nikakva posebna nauka. Budžet se sastoji od stavki (kućica) koje su određene postojećim zakonima.

    S druge strane, on uračunava finansijske obaveze u odnosu na druge države, međunarodne organizacije i — posebno važno — kreditore. Suma sumarum, koliko god bilo stotina strana tog zakona, malo je onih na kojima se može ispoljiti slobodna politička volja.

    Ali politika se uvijek razmahne na polju interpretacije budžeta. Ako bi neko imao strpljenja i podsjetio se obrazloženja budžeta iz barem prethodne decenije, uočio bi zabavnu činjenicu. Predlagači, nezavisno sa koje strane političkog spektra dolaze i kakve ciljeve proklamuju, koriste gotovo identičan rječnik. „Prvi put u istoriji…“, „Budžet je razvojni…“, „Budžet je stabilizacioni…“, „Budžet je pravedan, jer najsiromašnijima daje najviše moguće sredstava…“. Posebno je veselo kada neka politička partija pređe iz vlasti u opozicione klupe, pa se uporede nastupi njihovih čelnika u hvaljenju i/ili osporavanju budžeta, koji su, inače, veoma nalik jedan drugome, ukoliko se ne posmatraju iz tako dvije udaljene perspektive.

    Budžet se projektuje na bazi procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) određene državne zajednice. Nevolja sa BDP-om je što on nije tačan, niti ikada može realno da predstavi stanje neke ekonomije. On je, najprostije rečeno, mašina za sabiranje prihoda koji se ostvare na određenoj teritoriji u datom vremenu. Nezavisno od vlasništva nad kapitalom. Tako se u BDP Srbije ili Crne Gore uračunava i prihod stranih kompanija (a to je ogromna većina), koje ostvareni profit koriste u svojim matičnim zemljama.

    Dakle, potrebno bi bilo, prije svega, znati koliko od izračunatog BDP ostaje u državi, a koliko je napusti. Naravno, vlade ne vole da se to zna. U obračun BDP-a ulaze i uzeti krediti, što je nonsens posebne vrste, jer se zaduženje ispoljava kao porast nacionalnog bogatstva, iako je u pitanju sasvim suprotan čin. Konačno, BDP je pitanje konvencije. U Americi je legalizacija marihuane (i svih „lakih“ droga) pred vratima brojnih država. To će, nesumnjivo, uvećati njihov BDP. Slično tome, legalizacija i narkomanije i prostitucije mogla bi da doprinese rastu BDP-a i na ovim prostorima. To bi, razumije se, bila katastrofa neviđenih razmjera, ali bi nam BDP zavodljivo porastao i učinio nas interesantnim za strane investitore.

    Ako budžet, na bazi ovakvog BDP-a, ne može da dâ odgovore na prava pitanja razvoja neke nacionalne ekonomije, on može otkriti razmjere političke trgovine koja se podrazumijeva u svim koalicionim vladama. A ni to nije malo.

    Srećni nam novi budžeti i u zdravlju ih trošili!

     

    Tagovi:
    makroekonomija, ekonomija, budžet, Momir Bulatović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga