05:16 19 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Momir Bulatović - Bez distance

    Besramne orgije u središtu američke ekonomije

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Momir Bulatović
    3901

    U dubini američke ekonomije otkucava tempirana finansijska bomba koju predstavljaju penzioni fondovi. Njihove obaveze prema penzionerima prevazilaze raspoloživa sredstva i to za zapanjujućih šest hiljada milijardi dolara.

    Američko društvo se nalazi u krizi duboke podijeljenosti. Donedavno neprikosnovena spoljna moć Amerike pretvara se u sve veći broj sukoba. Ne samo sa tradicionalnim protivnicima, već i sa donedavnim saveznicima.

    Međutim, u sjenci tih velikih političkih pitanja odvija se prava drama vezana za nemogućnost penzionih fondova da izvršavaju obaveze prema američkim penzionerima kojih ima 31 milion. Penzije se već mjesecima isplaćuju sa značajnim umanjenjem. Negdje ono iznosi i do 90 odsto, što praktično predstavlja njihovo ukidanje. Stoga i novinski naslovi, od obale do obale, objavljuju „kraj penzija u Americi“.

    Ova se tema skrivala od javnosti, ali je silom nevolje koju donosi milionima poštenih i radnih Amerikanaca, morala isplivati na površinu. Časopis „Rolingstoun“ je naziva „prevarom sa gotovo neupadljivom okrutnošću“, a „Forbs“ je vidi kao „nacionalnu krizu bez presedana po veličini“. „Njujork tajms“ o njoj piše pod naslovom „Finansijska tempirana bomba“. Datum kada ona treba da eksplodira i Ameriku baci na koljena je 31. oktobar, simbolično „Noć vještica“, poznati američki praznik.

    Penzioni fondovi Amerike (nazivaju ih penzionom industrijom) upravljaju ogromnom količinom novca. Prema procjenama „Forbsa“, radi se o sumi od 22,5 hiljada milijardi dolara, što je iznos veći od ukupnog BDP-a Amerike. Profesionalni i enormno plaćeni menadžeri koji upravljaju penzionim fondovima objavljuju planove angažovanja ovog novca. Na osnovu zarade koja bude ostvarena, planiraju se i obezbjeđuju penzije za tekuću godinu. Pojednostavljeno, ima zarade — ima penzija i obrnuto.

    U Kanadi ili Velikoj Britaniji, gdje funkcioniše sličan sistem, menadžeri su objavili očekivanu zaradu od dva odsto na godišnjem nivou. To je realno jer toliki prihod odbacuju najsigurnije hartije od vrijednosti, poput američkog trezora. U ovim državama nema krize isplate penzija.

    Američki menadžeri su objavili da će ostvariti zaradu po stopi gotovo četiri puta većoj (7,6 odsto godišnje) i zbog rizika u koje su se upuštali jureći za tolikim profitom, dospjeli su u gubitak od 6 hiljada milijardi dolara.

    Gubitak je zbirno toliki, a realno je podijeljen između državnih, privatnih i penzionih fondova koje kreiraju same korporacije za svoje zaposlene.

    Kalifornija u svom penzionom fondu za državne činovnike bilježi manjak od 153 milijarde dolara. Javni fond za penzije u Nju Džersiju je još „uspješniji“. Njegov manjak u odnosu na preuzete obaveze je čak 235 milijardi. Državni penzioni fond Ilinoisa u stanju je da ispuni tek 37 odsto obaveza, usljed čega je postao prva državna finansijska institucija sa negativnim kreditnim rejtingom. U državi Kentaki penzioni fond je u minusu 64 milijarde, Konektikatu 68 milijardi, Portoriku 43 milijarde i Teksasu 60 milijardi.

    Preciznije, samo dva državna penziona fonda u stanju su da ispunjavaju svoje obaveze. Viskonsin i, naravno, Vašington, jer birokratija uvijek i svuda prvo brine o svojim interesima.

    Privatni penzioni fondovi samo u 14 slučajeva mogu da ostvare svoje obaveze. Ostali (njih 186) imaju gubitak od 382 milijarde dolara. Konačno, nekih 1.500 korporacijskih penzionih fondova, i to onih koje se kotiraju na berzi, što će reći ozbiljnih kompanija, iskazuju manjak od oko 560 milijardi dolara.

    O svim ovim činjenicama nedavno je javnost obavijestio hitnim (paničnim) saopštenjem Kejt Ficdžerald, urednik najveće američke investicione izdavačke kuće (Mani map pres), čiji sajt ima dnevno oko 2,7 miliona uvida. Prezentovao je i mnogo više uznemirujućih podataka od ovih koji su navedeni.

    Naravno, neće biti nikakvog spektakularnog finansijskog sloma za Noć vještica. Penzioni fondovi su suviše veliki i previše važni da bi bilo dopušteno da propadnu. Oni su mnogo važniji od banaka koje su takođe bile spasene prije deset godina, kada su dovele do sloma svjetskih finansija i uzrokovale krizu koja još nije prevaziđena.

    Kongresmeni će opet izglasati paket pomoći i predstaviti se kao spasioci nacije. Niko neće primijetiti da su upravo oni, na svim nivoima odlučivanja, prethodno aminovali sumanute finansijske planove izvršnih direktora penzionih fondova i time ih učinili neodgovornim za nevolju koju su stvorili. Budući da nisu krivi, jer „niko ne može da kontroliše tržište“, oni će zadržati svoje milionske bonuse. I opet, bogati će postati još bogatiji, a siromašni će još i biti srećni kada budu primili penzije, ma koliko one bile umanjene.

    Ovo nije Amerika za koju se riječima zalaže njen predsjednik Donald Tramp. Ovo čak nije ni tzv. duboka država. Ovo je besramna orgija razularenih pljačkaša nad kojima niko nema kontrolu.

    Tagovi:
    Momir Bulatović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga