20:24 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Momir BulatovićEvropa, ilustracija

    Od džina do patuljka: Evropski košmar se nastavlja

    © Sputnik / Dejan Simić © Pixabay
    1 / 2
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1910
    Pratite nas

    Rezultate netom održanih izbora za Evropski parlament svaka će strana protumačiti u skladu sa svojim (političkim) potrebama. Jedno je, ipak, gotovo izvjesno — poslije njih, Evropska unija će uploviti u još dublju političku hibernaciju, uz neizvjesnost da li će se i kakva probuditi.

    Izborne kampanje uvijek nose posebnu draž ljudima koji se politikom bave kao profesijom. Dobro, požaliće se oni da im je bilo naporno, da su mnogo mislili i pričali o narodnom dobru, ali im se uvijek na licima omakne samozadovoljstvo što su pred kamerama i pažnjom okupljenih ljudi.

    Podrazumijeva se, mada nije politički korektno reći, da je smisao zadovoljstva sadržan i u dobro plaćenim poslovima o čijoj će raspodjeli odlučivati. Ipak, posebnost političkog izbornog procesa je mogućnost samoocjenjivanja, koja je dosta rijetka u drugim zanimanjima.

    Evropska unija
    © REUTERS / PIROSCHKA VAN DE WOUW

    Politički lideri stranaka ili koalicija i nakon objavljivanja rezultata glasanja, mogu da proglase „pobjedu“ iako su ostvarili manju podršku negoli konkurenti, ili oni sami u prethodnom ciklusu.

    Isto važi i za „gubitnike“ izbora koji mogu, zahvaljujući svom „koalicionom kapacitetu“ da određuju buduću vlast iako su ih birači svrstali u manjinske pozicije. To se dešava u onim dramatičnim danima, koji se često protegnu u mjesece, kada se vode pregovori o sastavu novih vlada.

    U opredjeljivanju ko će sa kim, a nipošto neće sa nekim drugim, sve pršti od velikih riječi od kojih je najkrupnija — princip, politički ili moralni. Sva savremena iskustva, nažalost, pokazuju da se iza takvih riječi po pravilu krije obična politička „trgovina konjima“, što će reći da se jedna krupna stvar mijenja za neku drugu, takođe veliku.

    Po pravilima EU, nakon izbora novog parlamenta slijedi vrijeme u kom se vode pregovori o sastavu nove evropske vlade (Komisije). Znači, narednih mjeseci će se EU baviti sama sobom što će neminovno uticati na njenu sposobnost da se pozicionira u odnosu na zahuktale promjene odnosa snaga u svijetu.

    Gotovo je nevjerovatno očekivati da će SAD, Kina, Rusija, Indija, Iran… ili bilo koji drugi akter na međunarodnoj političkoj sceni (uključujući i male države) strpljivo sačekati međupartijsku pogodbu o tome ko će zamijeniti Žan-Kloda Junkera ili Federiku Mogerini na visokim funkcijama briselske administracije, da bi onda čuo i uvažio njihove glasove.

    Istina, EU se više od decenije nalazi u stanju „političke hibernacije“, snu u kom se košmarno mijenjaju slike ekonomske moći (džin) i političke nemoći (patuljak). Jedna od najljepših i najplemenitijih ideja u istoriji civilizacije — bratstvo i jednakopravnost evropskih naroda, dovela je do stvaranja Evropske unije. Ali, svojim funkcionisanjem i ostvarenim rezultatima, ta ista EU je posvađala i podijelila evropske narode.

    Iz Brisela ili koje druge dominantne evropske prestonice nikada nije smisleno odgovoreno na jednostavno pitanje. Zašto je jedan od najbogatijih regiona u svijetu pokazao potpunu nesposobnost da riješi dužničku krizu u jednoj od svojih najmanjih država-članica (Grčkoj), nastalu tokom svjetskog finansijskog sloma iz 2008. godine i kako je EU izgubila kontrolu i zaprijetila da uništi globalnu ekonomiju?

    Zabrinutost za sopstveni komfor i bogatstvo podijelila je ujedinjenu Evropu, posvađala narode i države i ostavljala sve manje prostora za ono što je bilo najpotrebnije — elementarni razum. Evro, jedinstvena evropska valuta, predstavljen je kao najveće dostignuće EU iako je upravo on, zahvaljujući svojoj osnovnoj konstrukcionoj grešci, bio prauzrok svih narednih ekonomskih nevolja i podijela.

    Suočena sa svjetskom krizom, briselska elita, neskriveno ubijeđena legalnim lobiranjem u korist megabanaka i korporacija, odlučila je da spasava krupni kapital, ukidajući brojna socijalna prava vezana uz državu blagostanja, na čijim temeljima i vrijednostima je i sama bila formirana. Iako to nikada nije bilo zvanično objavljeno, to je bio kraj Evropske unije, barem u smislu njenih osnovnih ciljeva i načela. Građani Evrope, koji nisu ni zatucani ni ostrašćeni, osjetili su da je bilo vrijeme za pobunu. Evropu je tada zahvatio talas štrajkova i protesta koji su se prelivali i prihranjivali preko državnih granica, čineći EU i na taj (neželjeni) način jedinstvenom.

    Nemajući nijedan valjan argument u odnosu na zahtjeve nezadovoljnika, EU se latila argumenta straha. Da, priznali da su da je stanje loše, da se mora imati strpljenja i istrpjeti štednja ali, poenta je bila u tome — sve je to ništa u odnosu na mogućnost nestanka same Evropske unije. Odbrana postojeće organizacije i prakse EU je proglašena vrhunskim ciljem, a svi koji su ga napadali proglašeni su fašistima ili, blaže, populistima.

    U teoriji politike je argument (širenja) straha nedozvoljeno sredstvo. No, budući da je izvanredno efikasno, njegova praktična primjena je česta. U slučaju izbora za Evropski parlament, njegova korist je pokazana kroz broj glasova koji su dobile tradicionalne vladajuće evropske partije.

    S druge strane, glasovi koji su povjereni strankama koje se zalažu za „drugačiju“ i „pravedniju“ EU, a kojih je bilo iznenađujuće mnogo, dokaz su da sve veći broj Evropljana postaje imun na zastrašivanje i željan da se društvo gradi na principima socijalne pravde.

    Suština problema EU nije u postojanju ova dva gledišta, već u njihovoj rasprostranjenosti po brojnosti, a posebno po državama-članicama. EU ima spor i neefikasan sistem odlučivanja. Amerikanci s razlogom tvrde da je EU „sastavljena iz previše pokretnih dijelova“ da bi formirala čvrstu strukturu.

    Poslije ovih izbora, realno je očekivati da će EU postati još komplikovanija tvorevina. Pod uslovom da je to uopšte više moguće.

    Tagovi:
    Momir Bulatović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga