19:36 25 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Kolumnisti
    Preuzmite kraći link
    Piše
    69218
    Pratite nas

    Ideja o „građanskoj Bosni“ nije nova. Zato ni pismo Stjepana Mesića Bajdenu „ne odiše ekskluzivitetom“. Inače, Mesićeva „Platforma za BiH“ je iz 2014. godine. Sa predavanja u Mostaru. O „Dejtonu 2“ pisano je i pre toga.

    Nasrtaji na dejtonski okvir počeli su neposredno nakon implementacije mirovnog sporazuma. Tema „dedejtonizacije“ BiH ostala je na stolu punih četvrt veka. Ukidanje entiteta, zamena Predsedništva jednostavnijom centralizovanom vlašću, apsolutna i potpuna primena principa „jedan čovek — jedan glas“ i sve što iz takvih odluka proizilazi…

    Mesićevo pismo Bajdenu — cilj građanska Bosna

    Pretpostavlja se da ovo, u određenoj meri, može zainteresovati novu administraciju u Vašingtonu. Na tim „talasnim dužinama“ bili su i pre Trampove pobede. Poslednji „veliki pritisak“ organizovan je u poznu jesen 2009. otpočinjanjem Butmirskog procesa i trajao je sve do zajedničke posete Hilari Klinton i (već zaboravljene) Ketrin Ešton tri godine kasnije.

    Uz niz pratećih vojnih vežbi, političkih inicijativa, samita, nezaobilaznog ponavljanja parola o „evropskoj budućnosti“. Klintonova bejaše jasna — ona će se lično založiti za članstvo BiH u NATO, ali da se ispune uslovi iz famoznog Akcionog plana.

    Ni skoro deceniju nakon toga BiH nije u NATO, niti će, po svemu sudeći, u tu organizaciju brzo. Reaktuelizacija starih težnji danas se odigrava u ovom kontekstu.

    Dedejtonizacija BiH neophodna je zarad članstva u NATO! U tu svrhu, nekome kao političko obrazloženje, nekome kao ideološka potka, a nekome kao propagandno sredstvo, nudi se „sedativ“ o „građanskoj Bosni“.

    Ona „nacionalna Bosna“, kako je u Dejtonu ustrojena, nije moderna, nije funkcionalna. Zarobljeni u iracionalnom, atavističkom, primordijalnom, nikada ne mogu postati deo civilizovanog sveta! Neophodno je, valjda, da svi budu Bosanci, kao u doba Benjamina Kalaja, bošnjačkog, srpskog, hrvatskog ili nekog četvrtog porekla!

    Građansko ili nacionalno

    Pored toga što nametanje ovog koncepta ima nedvosmislenu geopolitičku konotaciju, upitna je i njegova sadržina. Posmatrano iz šire istorijske perspektive, nacionalno i građansko teško je razdvojiti. Ono što se danas uobičajeno predstavlja „građanskim“, uobličeno je unutar identitetskih obrazaca koji su bili „nacionalni“.

    Tokom ere bipolarnosti nasuprot tome forsirano je „nenacionalno“, kosmopolitsko i mondijalno uvijeno u frazu „proleteri svih zemalja ujedinite se!“ Otuda i „igranje na kartu“ različitih nacionalizama u komunističkom bloku, za šta su potrošena značajna sredstva u „hladnoratovskom razdoblju“. Nacionalizam postaje sredstvo za rušenje Istočnog bloka, a zatim i za dezintegraciju Sovjetskog Saveza. I uvek i svuda to je objašnjavano „korakom ka građanskom“.

    Danas su „građanski nacionalizmi“ u tri baltičke republike važni instrumenti zarad održavanja rusofobije, čak su i poželjni kako bi se zaustavio „ruski maligni uticaj“. Zbog toga i uskraćivanje elementarnih prava ruskom (ili kako ih označavaju — ruskojezičnom) stanovništvu. Bez obzira na ljudska prava, slobode i ostalo što predstavlja temelje „građanskog“. Nastavljeno je tako i u Ukrajini.

    Takođe, nova etapa kontinentalnih integracija otpočela je rešavanjem jednog nacionalnog pitanja: ujedinjenjem dve Nemačke. Opet, uloženo je mnogo kako bi se ovaj korak predstavio „demokratskim pravom“ nemačkog naroda, što jeste i donekle tačno. Ali, sa druge strane, to je i ostvarivanje težnje nemačkog naroda i nemačke elite za brisanjem nametnute granice i ponovnim „okupljanjem“ u jednoj državi. Raspad Čehoslovačke na dve nacionalne države, uprkos raspoloženja javnosti koje je „vuklo“ na drugu stranu, pa i dezintegracija Sovjetskog Saveza, unutar kojeg je manje ili više jasna većina za osamostaljivanjem bila izražena samo u četiri federalne jedinice, dokazi su da je nacionalno imalo prednost i nad demokratskim.

    Od Vardara pa do Triglava...

    Naposletku, nacionalni princip primenjen je i na jugoslovenskom slučaju. U uvodnim odredbama Ustava Hrvatske stoji: „Izražavajući tisućljetnu samobitnost i državnu opstojnost hrvatskog naroda“, a zatim i pomenuto održavanje „državotvorne misli o povijesnom pravu hrvatskoga naroda na punu državnu suverenost“.

    U Ustavu Slovenije da je to „država svih svojih građana, zasnovana na trajnom i neotuđivom pravu slovenačke nacije na samoopredeljenje.“

    Pokušaj sprovođenja nacionalnog principa uočava se i u Crnoj Gori nakon 2006. godine, zasnovan na negaciji bilo kakvih veza sa srpskim nasleđem, uključujući i suludo organizovanje „državne crkve“ od strane deklarisanih ateista.

    Treba li podsećati na primer lažne države Kosovo? Volja etničkih Albanaca, većinskog stanovništva u jednoj pokrajini, bez organizovanja referenduma, uzeta je kao ključni faktor za opredeljivanje zapadnog dela međunarodne zajednice prilikom odlučivanja o (ne)priznavanju jednostrano proglašene „nezavisnosti“.

    Sada, ostaje otvoreno — zašto bi u BiH primenjivali jedan koncept, a u svim ostalim slučajevima iz regiona, pa i šire u postkomunističkim istočnoevropskim primerima – drugi!? Posebno ako se ima u vidu da su kreiranje tih i takvih principa u drugim primerima projektovali upravo pojedinci iz Bajdenovog okruženja ili iz istog „ideološkog kružoka“.

    Može li nastati građanska Bosna?

    Postojeće uređenje BiH odraz je međunacionalnih sukobljavanja, izraženog nepoverenja, straha od majorizacije, što su, između ostalog, bili uzroci građanskog rata. Da je od osamdesetih godina „zaigrano na kartu“ građanskog, možda bi izbegli rat, možda bi opstala Jugoslavija.

    Naravno, nije to bila opcija za „hladnoratovske pobednike“, pošto bi u takvim okolnostima možda opstala i (skraćena ili u celini) sovjetska superdržava. Nacionalno je dobilo prednost, time je dugoročno determinisan istorijski tok. Drugde, pa i na postjugoslovenskom prostoru.

    Nova vašingtonska administracija može biti zainteresovana za projekat „građanske Bosne“, može ih na to podsećati i bivši predsednik Hrvatske, ali je verovatnoća realizacije mala. I pored geopolitičkih ciljeva SAD i vodećih evropskih država. BiH može opstati kao multinacionalna država! Sa „građanskim“ koje je multinacionalno, a ne nadnacionalno.

    A to ipak ima nešto drugačiji sadržaj.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    pismo, Džo Bajden, BiH, Stjepan Mesić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga