00:31 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    0 02
    Pratite nas

    Biciklisti i vozači mopeda, ako budu usvojene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, moraće noću u naseljenim mestima da nose svetloodbojni prsluk. Predlog izmene naišao je na burne reakcije biciklista, koji smatraju da ih prsluci na štite i da bi policija trebala da se pozabavi problemom bahatih i nasilnih vozača automobila.

    Biciklistička udruženja i inicijative iz cele Srbije protive se uvođenju obaveze nošenja reflektujućih prsluka tokom noćne vožnje i u uslovima slabije vidljivosti. Oni su na nedavno održanom susretu sa predlagačima izmene Zakona o saobraćaju u Novom Sadu, izneli niz argumenata u pokušaju da ih ubede da odustanu od izmene, uz opasku da je u Evropi, prsluk obavezan samo u Litvaniji.

    Jedna od aktiviskinja Udruženja građana “ Ulice za bicikliste”, novinarka Smiljana Popov, koristi bicikl kao rekreativno, ali I kao prevozno sredstvo. Godinama njime odlazi na posao i često se noću vraća kući. Ona za Sputnjik kaže da ima zamerku na predlog izmene Zakona, ali pre svega, na rad policije.

    — Već godinama vozim bicikl u brojnim prestonicama i gradovima Evrope i vidim način na koji to funkcioniše. Svetloodbojene prsluke apsolutno nigde nisam videla. Čak sam i u Viljnusu, prestonici Litvanije, vozila bicikl, a da ne pričamo o zapadno evropskim gradovima. Nigde takvu meru nisam videla, da se koristi na drumovima van naselja, to je u redu. Zašto se ne postavi pitanje, ako je to mera bezbednosti, hajde da i pešacima navučemo reflektujuće prsluke, pa tako neće ginuti na pešačkim prelazima – predlaže Smiljana Popov.

    Biciklisti smatraju da nisu rešeni osnovni problemi ponašanja drugih učesnika u saobraćaju prema biciklistima, kao i osvetljenost biciklista, što je u svim uslovima, daleko bitnije. Bavimo se sporednim stvarima, umesto suštinskim – poručuje Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative..

    — Prvo treba da podstaknemo meru da se biciklisti u uslovima smanjene vidljivosti osvetle pravilno, zato što je svetlo daleko efikasnije od bilo koje reflektujuće materije. To je prioritet i ta mera već postoji u Zakonu. Ali ona se, na žalost, ne sprovodi na terenu. Postavlja se pitanje ko to kontroliše, koliko je preventivnih akcija uopšte sprovedeno, da bi se podstaklo korišćenje svetla. Prema našim istraživanjima svega 25% biciklista, makar u Novom sadu, pravilno koristi osvetljenje, verujemo da je taj broj daleko manji u prigradskim naseljima – ističe Marko Trifković.

    I statistika kojom raspolaže policija je poražavajuća. Prethodne godine na putevima u Srbiji stradalo je gotovo 50 biciklista, zbog smanjene vidljivosti tokom noćne vožnje. Na osnovu toga policija je došla do spornog predloga izmene Zakona o saobraćaju. Policija je procenila da bi vozač bicikla ili mopeda u noćnim uslovima, odnosno uslovima smanjene vidljivosti, morao da nosi prsluk, kako bi bili uočljiviji. Međutim, ne postoji ni jedna studija koja potvrđuje učinak svetloodbojnog prsluka. I to je glavni argument biciklista protiv njegovog nošenja.

    Ne postoji ni jedna studija koja potvrđuje učinak svetloodbojnog prsluka
    Ne postoji ni jedna studija koja potvrđuje učinak svetloodbojnog prsluka

    — Mi ćemo razmotriti predlog biciklista, idemo u pravcu da reč svetloodbojni prsluk zamenimo nekom drugom svetloodbojnom materijom, da vozači imaju drugi odgovarajući odevni predmet koji bi bio svetloodbojan. Saslušaćemo druge bicikliste na preostale tri tribine. Svakako smo blizu ideje da promenimo odluku, ali ministarstvo neće odustati od predloga da vozači budu dodatno uočljivi. – kaže za Sputnjik načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Republike Srbije, Vladimir Rebić.

    On ističe da saobraćajna policija svoje aktivnosti pre svega usmerava na smanjenje brzine motornih vozila i učešće u saobraćaju vozača pod dejstvom alkohola, kao i korišćenje sigurnosnog pojasa.

    — Uz sve to naravno da se određena pažnja poklanja i vozačima bicikala, u cilju njihove zaštite, ali i kontrole njihovog učešća u saobraćaju. Neretko Saobraćajna policija kontroliše bicikliste, proverava da li upravljaju pod dejstvom alkohola, da li imaju odgovarajuće svetlo, da li vozaci poštuju propise. Mislim da je neosnovana zamerka biciklista da se njima ne posvećuje dovoljna pažnja – kaže prvi čovek srpske saobraćajne policije.

    O alternativnom svetloodbojnom predmetu, koji bi zamenio prsluk za bicikliste razgovarali smo sa Zoranom Bukvićem iz Udruženja građana “Ulice za bicikliste”.

    Bukvić smatra da reflektujuće trake kojima se odeća pritisne uz zglobove, mogu da budu dobre kao preporuka, ali ne I kao obaveza, jer već postoji obavezna montiranja posebnog svetla na bicikl.

    — U svetu je praksa da se reflektujuće površine stave ispod kolena, odnosno iznad članaka, jer su najuočljivije dok se okreću pedale, farovi automobila bacaju svetla na donji deo bicikla. Ali ni to nigde nije uvedeno kao obaveza – ističe Bukvić.

    Biciklisti koje je okupio u udruženju nedavno su vozili u akciji "Kritična masa", kako bi skrenuli pažnju na biciklističku stazu na Pupinovom mostu, novom mostu koji spaja obale Dunava u Zemunu i Borči. Biciklistička staza sa tog mosta završava u njivi. Zato su biciklisti tražili da se staza nastavi ka naselju Borča, da se most poveže sa nasipom koji je primarni biciklistički koridor. Na mostu ne postoji rampa kojom vozači mogu da se spuste sa mosta da nastave ka naselju. To mogu jedino stepenicama, pod uslovom da mogu da ponesu svoj bicikl. Tom akcijom zapravo je skrenuta pažnja na najveći problem biciklista u Srbiji, nedostatak infrastrukture I sluha za činjenicu da bicikl nije samo sredstvo za rekreaciju. Kada to shvatimo, rešavaćemo ključne problem, svetleći prsluci to svakako nisu, poručuju udruženi biciklisti.

    Biciklisti koje je okupio u udruženju nedavno su vozili u akciji Kritična masa, kako bi skrenuli pažnju na biciklističku stazu na Pupinovom mostu, novom mostu koji spaja obale Dunava u Zemunu i Borči.
    Biciklisti koje je okupio u udruženju nedavno su vozili u akciji "Kritična masa", kako bi skrenuli pažnju na biciklističku stazu na Pupinovom mostu, novom mostu koji spaja obale Dunava u Zemunu i Borči.
    Oni predlažu i druge konkretne mere za povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, više zona usporenog saobraćaja, više biciklističkih staza i traka kao i uvođenje obaveznog rastojanja prilikom preticanja, jer najviše nesreća sa biciklistima dešava se tokom dana u uslovima dobre vidljivosti, kada svetleći prsluk ne može da pomogne.


    Tagovi:
    Ulice za bicikliste, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga