01:42 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Buketi cveća spremni za Dan žena

    Osmi mart – zašto ga slavimo?

    © Sputnik / Aleksandr Krяžev
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Valentina Bulatović
    0 70

    Međunarodni dan žena, 8. mart, Ujedinjene nacije ove godine obeležavaju pod sloganom „Osnaži žene, osnaži humanost“.

    Za aktiviste u domenu zaštite ženskih prava i borbe za rodnu ravnopravnost, ovaj datum je povod za skretanje pažnje javnosti na društvene probleme s kojima se suočava lepši pol. Ostatak populacije podeljen je na one koji ovaj praznik i dalje obeležavaju uz cveće i prigodne poklone i na one koji ga odbacuju kao zaostavštinu komunističke ere.

    Osmi mart, Dan žena, bio je do pre koju deceniju veoma popularan, posebno u zemljama Istočne Evrope. Cveće, dečje rukotvorine, čestitke i drugi sitni pokloni majkama, suprugama, sestrama, učiteljicama bili su uobičajeni pratioci ovog datuma u nekadašnjoj Jugoslaviji. U mnogim preduzećima žene tog dana nisu radile ili su se s posla vraćale zatrpane poklonima. U firmama su organizovani svečani ručkovi, žene su išle na ekskurzije u inostranstvo ili su dobijale čekove za kupovinu.

    Ovi običaji zadržali su se do danas, ali čini se da su izgubili nekadašnji sjaj. Pored ekonomskih razloga koji utiču na sve skromnije obeležavanje ovog datuma, važnu ulogu u tome ima i promena sistema društvenih vrednosti.

    Prilika za debatu o ženskim pravima

    O značenju praznika posvećenog ženama razgovarali smo s nekoliko domaćih pisaca, koji uglavnom ističu društvenu važnost obeležavanja ovog datuma.

    Pisac Vladimir Arsenijević, jedan od autora Leksikona YU mitologije u kojem važno mesto zauzima i obeležavanje 8. marta, kaže za Sputnjik da nije protivnik ovog praznika, ali da bi o ženskim pravima trebalo voditi računa mnogo češće od jednom godišnje.

    Iako je to praznik koji zapravo potiče iz jedne levičarske senzibilnosti za manjinska i ženska prava, mislim da uvek i u svakom sistemu valja podsećati na pitanja ženskih prava, jer uvek statistike pokazuju tu jednu neobičnu tužnu priču, da žene statistički zarađuju manje od muškaraca, da su zapravo manje-više građani drugog reda u ovom svetu koji zovemo muškim svetom, a da ja pritom verujem da mi zapravo živimo u ženskom svetu. Mislim da je na ženama zasnovan svet i da se svet zbog žena zapravo i okreće.

    Književnica Ljubica Arsić navodi da voli sve praznike, pa i 8. mart, naglašavajući da je ovaj datum važan jer pruža priliku da se javnosti skrene pažnja na ključna pitanja koja se tiču žena i njihovog položaja u društvu.

    Živimo u vremenu kada svakog petog dana u Srbiji jedna žena strada, biva ubijena u porodičnim okvirima, u porodičnom nasilju. Mislim da ovakav praznik pored cveća, poklona i romantičnih poklona treba na neki način da apostrofira tu vrstu problema koji tu visi svima nama iznad naših glava.

    Dan majki

    Za moju generaciju, 8. mart je praznik koji je, zapravo, vezan za mame.
    Za moju generaciju, 8. mart je praznik koji je, zapravo, vezan za mame.
    Ima i onih koji ne mare za društvenu konotaciju Međunarodnog dana žena, već ga doživljavaju kao priliku da iskažu osećanja dragim ženama. Književnica Jelena Lengold za Sputnjik kaže:

    Za moju generaciju, 8. mart je praznik koji je, zapravo, vezan za mame. I mislim da 8. mart ima smisla ako imate mamu ili ako ste nečija mama. Ja se sećam da smo mi u školi spremali poklone za mame, tada su to bili skromni pokloni, neki oslikani grnčarski tanjiri ili tako nešto. Moja mama i dan-danas čuva neke poklone koje sam joj pravila za Osmi mart kad sam bila dete, a sve ovo ostalo, ta neka politička konotacija 8. marta, meni lično nije naročito bliska i kažem, Osmi mart je za mene praznik koji je vezan isključivo za moju mamu.

    Borba za žensku ravnopravnost

    Pod okriljem Ujedinjenih nacija, 8. mart se od 1975. godine obeležava kao Međunarodni dan borbe za prava žena i za međunarodni mir.

    U istorijskom smislu, praznik je proistekao iz borbe žena radnica za ravnopravnost i emancipaciju, koja je masovniji karakter dobila sredinom 19. veka. U to vreme, žene su radile i do 16 časova dnevno, a njihov rad bio je veoma malo plaćen.

    Kada govorimo o Osmom martu i borbi za žensku ravnopravnost, ne smemo da zaboravimo ime Klare Cetkin, nemačke socijalistkinje koja se zalagala za poboljšanje statusa žena u društvu i inicirala ideju obeležavanja međunarodnog ženskog praznika.

    Dan žena je prvi put obeležen 1911. godine u više zemalja, ali datum praznika nije bio isti. Tri godine kasnije Međunarodni dan žena obeležen je 8. marta u šest zemalja — Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Holandiji, Rusiji i Švajcarskoj, da bi u narednim godinama i decenijama bio sve rasprostranjeniji.

    Ko su žene koje slave 8. mart?

    Među kritičarima ovog praznika mnogo je onih koji u njemu vide propagiranje seksitičkih stereotipa, a pojedini stručnjaci za društvenu istoriju ističu da je namenjen prevashodno ženama koje su postigle uspeh u muškim profesijama.

    Nasuprot njima, feminističke organizacije redovno na ovaj datum organizuju manifestacije posvećene rodnoj ravnopravnosti, podvlačeći neophodnost borbe protiv nasilja nad ženama, smanjivanja plata i nametanja tradicionalnih vrednosti pripadnicama lepšeg pola.

    U mnogim zemljama, a posebno u Evropi, praznik je izgubio svoju političku konotaciju i postao svojevrsna mešavina Dana majki i Dana zaljubljenih. U Rusiji je gotovo nezamislivo ne pokloniti ženi cvet povodom 8. marta. Na ceni su posebno mimoze, kao simbol ovog praznika, i čokolada.

    Tagovi:
    Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga