00:18 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Anatolij Kučerena

    Kučerena: Snouden je bio prinuđen da radi protiv Ustava SAD

    © Sputnik / Ramilj Sitdikov
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 221
    Pratite nas

    Oliver Stoun upravo snima film po knjizi Anatolija Kučerene o Edvardu Snoudenu, koji je nakon objavljivanja tajnih dokumenata CIA, prebegao u Moskvu i dobio politički azil. U filmu, između ostalih igra Nikolas Kejdž, a Snoudena će tumačiti Džozef Gordon Levit.

    Knjiga govori o čoveku koji je u javnost izneo detalje o programima SAD za praćenje kako građana SAD, tako i brojnih zemalja širom sveta, pojaviće se uskoro i u Srbiji. Advokat objašnjava kako je počela njegova saradnja sa bivšim radnikom američke Centralne obaveštajne agencije.

    — Bio sam na odmoru krajem jula 2013. godine, kada sam, kao i još petnaestak advokata, dobio poziv od Snoudena da se sastanemo. On nas je obavestio da je od nekoliko zemalja tražio politički azil. Rekao sam mu da je taj korak nepravilan, jer se zahtev za izdavanje azila podnosi samo ako se dotična osoba fizički nalazi na teritoriji zemlje od koje želi da dobije azil. Nakon dva dana, on me je pozvao na razgovor i tada smo se dogovorili da ja budem njegov zastupnik.

    Jedan od najpoznatijih ruskih advokata, član Društvene komore, profesor univerziteta, jedan od Putinovih poverenika u predizbornoj kampanji, autor brojnih knjiga, kaže za Sputnjik da između SAD i RF nije potpisan sporazum o ekstradiciji i da, najverovatnije zato, Amerika i nije zvanično tražila izručenje Snoudena.

    — Sa Snoudenom sam već dve godine u bliskom kontaktu i potpuno ga razumem. On nije to uradio da bi zaradio novac, već zato što je mislio da je to moralno. On je ubeđen da je učinio dobru stvar, s obzirom da je bio prinuđen da radi ono što je u suprotnosti sa Ustavom SAD. Sve te informacije koje prikupljaju SAD o svojim i tuđim građanima ne služe za zaštitu bezbednosti. Kada se dogodi teroristički akt, iz tih milijardi informacija koje oni imaju, ne mogu naći to što navodno traže. Njima su te informacije neophodne da bi znali navike pojedinaca, šta ko voli da jede, oblači, da radi i sa kakvim ljudima da se druži. A sve to u svrhe manipulacije. Podsetimo se braće Carnajev. Uprkos svim informacijama, desio se teroristički napad u Bostonu. Moramo da se zapitamo – šta će vam takav moćni program ako niste uspeli da sprečite napad?

    Slažete li se sa mišljenjem dela javnosti da su zapadne sankcije uvedene, između ostalog, i zbog pomoći Snoudenu?

    — Mislim da su sankcije nedopustive i da je predsednik Putin pravilno postupio. Kada se susrećem sa američkim diplomatama i kada oni govore da ja branim izdajnika Amerike, ja odgovaram da zastupam američkog građanina, koji na teritoriji Ruske Federacije nije učinio nikakav prestup. Političke sankcije su, po mom mišljenju, potpuno nedopustive. Gde je tu zakon? Ako neko smatra da političke sankcije mogu efikasno da utiču na rukovodstvo neke države ili na građane, to je apsurd. Dajte da delamo u okvirima aktuelnog međunarodnog prava. Ispada da se političke sankcije uvode jer to ide na ruku određenim političarima kako bi stekli nekakvu korist za sebe. Sankcije mogu biti samo pravne, a nikako političke. Sve ostalo je apsurd.

    Kako tumačite činjenicu da je Džulijan Asanž baš ovih dana pristao da ga ispitaju švedski tužioci, ali samo ako mu bude dozvoljen pristup dokumentima iz istrage.

    — Ako govorimo o Asanžu, i tu je sve nakrivo postavljeno. Sa jedne strane ga terete za to što je odavao određene tajne informacije, a sa druge za navodno silovanje. Svako sa zdravom pameću, naravno, razume da je u ovom slučaju sve nepravilno. Asanž i drugi koji su optuženi, i koje prati Amerika, imaju jedan i jedini mogući izlaz — oni sami moraju da shvate da li uopšte, a potom i kakve konkretno garancije mogu očekivati od suda, da je on i pravedan i nezavisan od politike.

    Postoji li danas takva nezavisna, pouzdana sudska instanca na svetskom nivou? Nekada su Ujedinjene nacije bile svetinja, danas, čini se, to nije tako…

    — Kada sam ja studirao, za mene je američka demokratija bila svetinja. Još dok sam bio mladić, divio sam se ideji zaštite ljudskih prava. Mnogo sam čitao o ovoj temi. No, kada sam sazreo, video sam i kako nas zamajavaju šarenim lažama, knjigama čija sadržina lepo zvuči.

    Naravno, u Americi ima mnogo sjajnih ideja. Uzmite za primer neke od genijalnih američkih predsednika iz prošlosti, poput Ajzenhauera… Ipak, ono što se danas dešava nekako je beznačajno.

    Danas SAD u ime borbe protiv terorizma bombarduju ciljeve Islamske države, za koju mnogi ruski stručnjaci misle da je indirektno američka tvorevina. Kako Vi ovu okolnost tumačite?

    — Jasno je o čemu se tu zapravo radi. Čini mi se da je društvo inertno. Ako bi celokupno društvo više i glasnije reagovalo, možda bi se nešto i promenilo. I naprotiv, ako međunarodna zajednica, a posebno američka javnost, i dalje bude ćutala, onda će oni imati odrešene ruke da rade šta žele. I, kako bi mašinerija stalno radila, oni će tražiti povod da učestvuju u nekim vojnim sukobima.

    Kad smo već kod bombardovanja, ovih dana Srbija se seća žrtava NATO bombardovanja od pre 16 godina…

    — To što su vas bombardovali, to je čudovišno. To je zapravo strašan zločin. Mnogo ljudi poznajem i u Srbiji i u Hrvatskoj i u BiH. Duša me boli kada boravim u vašim krajevima, na Balkanu. Užasno je to što su zatrovali mržnjom ljude koji su do juče živeli u slozi zajedno mnogo godina, mnogo vekova. I to sve sruši nekakav „mentor“ sa druge strane okeana, koji smatra da sve treba da bude drugačije. Umesto da ljudi sami odlučuju sa kim će i kako živeti.

    Vi ste vojni rok služili u Kapustin Jaru, čuvenom ruskom raketnom poligonu. Pre neki dan su konačno završena testiranja raketnog sistema S400 Trijumf i ovaj sistem je (zasad privremeno) iz Kapustin Jara prebačen u Murmansku oblast, kao odgovor na moguće postavljanje američkog raketnog štita. Kako Vi komentarišete želje SAD?

    — Neka Amerika samo sanja. Mi imamo veoma dobar štit. Verujete, ova histerija koja se tiče sankcija i mogućih isporuka oružja Ukrajini — to sve smišljaju nerazumni ljudi. Ljudi se moraju dogovarati. I loš mir je bolji nego rat. Danas čujemo da Senat SAD moli predsednika da potpiše zakon o isporuci oružja Ukrajini. A šta je cilj toga? Da se ljudi dalje međusobno ubijaju? Imaju li takvi političari makar malo savesti?

     

    Tagovi:
    špijuniranje, film, Anatolij Kučerena, Edvard Snouden, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga