23:55 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turisti se slikaju u Parizu

    Da li je zavisnost od selfija psihološki poremećaj?

    © AFP 2019 / DOMINIQUE FAGET
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 100
    Pratite nas

    O fenomenu selfija možda se i ne bi previše govorilo da izražena potreba ljudi da sami zabeleže razne „značajne“ trenutke iz svog života i podele ih s „prijateljima“ na društvenim mrežama nije dovela i do brojnih tragičnih posledica.

    Svetska zdravstvena organizacija planira da internet zavisnost proglasi psihičkim poremećajem. U kategoriju internet zavisnika, prema podacima psihologa, bili bi uvršteni oni koji ne mogu da zamisle život bez selfija, onlajn igara, SMS poruka i društvenih mreža.

    U virtuelnom svetu posebno je postao interesantan fenomen selfija, odnosno fotografskih autoportreta koje ljudi prave najčešće uz pomoć svojih mobilnih telefona.

    O ovom fenomenu možda se i ne bi previše govorilo da izražena potreba ljudi da sami zabeleže razne „značajne“ trenutke iz svog života i podele ih s „prijateljima“ na društvenim mrežama nije dovela i do brojnih tragičnih posledica. Poznati su slučajevi ljudi koji su pokušavali da naprave autoportrete u originalnim scenografijama, pa su padali sa visokih zgrada, gubeći život ili postajući invalidi.

    Psihoterapeut Zoran Milivojević u razgovoru za Sputnjik ističe da u potrebi ljudi da sami sebe fotografišu nema ničeg lošeg ili patološkog, ali da sve više zabrinjava potreba da se te fotografije dele sa stotinama i hiljadama ljudi na društvenim mrežama, od kojih većina nisu čak ni poznanici.

    „To je, u stvari, primer kako jedna korisna stvar može postati predmet zavisnosti. Socijalne mreže omogućavaju ljudima da ostvaruju ili opredmećuju ono što mi zovemo 'Idealno Ja'. Dakle, neko nije zadovoljan sobom zato što bi želeo da živi drugačije. Kako drugačije? Pa, eto, gleda medije, gleda filmove, spotove, i voleo bi da njegov život liči na život neke od tih zvezda“, objašnjava Milivojević.

    On ukazuje na to da mediji, odnosno masovna kultura, ljudima nude zvezde, ali ne kao osobe, nego kao simbol određenog načina života, ispunjenog lepim licima i telima, slavom, bogatstvom, glamurom. Po ugledu na javne ličnosti, ljudi koriste mogućnost da sami izaberu kako će se predstaviti u društvu, gubeći iz vida činjenicu da, zapravo, nemaju istinski kontakt s drugim ljudima.

    Selfiji su posebnu popularnost stekli zahvaljujući poznatim ličnostima iz sveta mode, filma, sporta, muzike i drugih sfera javnog života, koje i same rado prave autoportrete i dele ih sa svojim obožavaocima na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i drugim društvenim mrežama.

    Tehnološki bum, odnosno pojava raznih „gedžeta“ koji ljudima omogućavaju da zabeleže svaki trenutak svoga života i da ga podele s drugima, ma gde na planeti da žive, otkrila je niz psiholoških devijacija koje ranije nisu bile primetne, objašnjava psiholog Natalija Tolstoj.

    „Veoma je mnogo ljudi koji su lišeni mogućnosti da komuniciraju. I odjednom se pojavila mogućnost da snime sebe i da se pokažu drugima. To je, naravno, paralelna stvarnost, ali i ona je bolja od stvarnosti u kojoj nema nikakve komunikacije. Ako se to ne zloupotrebljava, može da bude čak i koristan način da se pobegne od usamljenosti“, smatra Natalija Tolstoj. 

    Zoran Milivojević smatra da su selfiji, ipak, samo posledica, odnosno simptom, loše postavljenih društvenih vrednosti, objašnjavajući da je u korenu ovog fenomena način vaspitavanja dece zasnovan na podsticanju narcisoidnosti.

    „Roditelji se trude da deci nude ljubav, pohvale, da im pruže samo pozitivne događaje, da ih stavljaju u centar svoje pažnje. Ta promena paradigme za vaspitanje dece na Zapadu je dovela do toga da imamo sve više i više narcisoidnih ličnosti, od elemenata narcisoidnosti do tog narcisoidnog poremećaja“, upozorava Zoran Milivojević.

    Podsećajući da u zapadnoj kulturi već decenijama vlada trend vaspitavanja dece zasnovan na ugađanju i prekomernom pokazivanju ljubavi, bez razvijanja kritičkog odnosa prema sebi i osećaja odgovornosti, Milivojević ističe da su deci potrebni i ljubav i disciplina.

    „Roditelji deci treba da ograničavaju želje, da vide koje su želje u redu, koje nisu. Međutim, umesto da nametnu deci logiku — baš zato što te volim, ne dozvoljavam ti to i to, roditelji su počeli da prihvataju dečju logiku — ako te volim, moram da ti dozvolim, jer ako ne dozvolim, osećaćeš se nevoljeno, traumatizovano i to će se odraziti na tvoju budućnost“, napominje Milivojević.

    Tviter profili srpskih stranaka
    © Foto : Twiter (screenshot)

    On naglašava da na ovaj način deca uče da je ljubav kada neko za njih čini sve ono što požele, te da, kada odrastu, pokušavaju da nađu partnera koji im pruža isto što i roditelji, a toga, podseća, u svetu odraslih uglavnom nema.

    „Roditelji treba da shvate da i ljubav bez discipline može da ošteti decu jer ona imaju naduvanu sliku o sebi, a nemaju realne rezultate koji to potvrđuju. Decu treba pripremati za samostalan život u ljudskom društvu, da budu dobri i za sebe i za druge“, zaključuje Milivojević.

    Inače, zavisnost od selfija psiholozi su uslovno podelili na tri stadijuma. Prvi stadijum je kada čovek sebe prosto snima da bi video kako ga gledaju sa strane, ali ne objavljuje fotografije na društvenim mrežama. Drugi stadijum, prema proceni psihologa, jeste kada čovek tri puta dnevno postavlja selfije na razne društvene mreže, a treći kada šest puta dnevno objavljuje svoje fotografije u virtuelnom svetu, a snimke pravi i do 500 puta dnevno.

    Tagovi:
    zavisnost, psihološki poremećaj, psiholog, selfi, Zoran Milivojević, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga