18:54 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Čuvari Hristovog groba

    Čuvanje Hristovog groba — srpska tradicija stara pet vekova (foto)

    © Sputnik / Nenad Đurđević
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    11095

    Jedan od najneobičnijih i najživopisnijih običaja u vezi sa Vaskrsom je običaj čuvanja Hristovog groba. Star gotovo pet stotina godina, zabeležen je samo u Jerusalimu i Vrličkoj krajini u Dalmaciji. Rat je Čuvare doveo u Srbiji, pa i taj drevni običaj koji se prenosi sa kolena na koleno.

    Srbi iz Vrlike, koji su u „Oluji“ morali da napuste svoja ognjišta, preneli su običaj čuvanja Hristovog groba u Beograd. Tradicija, koja je negovana čak i tokom Drugog svetskog rata, prekinuta je 1995. godine, ali je obnovljena u beogradskom naselju Batajnica deset godina posle egzodusa. 

    Osnovano je i Društvo Čuvara Hristovog groba koje čine ljudi iz tog kraja, jer jedini uslov da budete Čuvar je da ste rođeni ili imate poreklo iz jednog od sela iz okruga manastira Dragović, podignutog davne 1395. godine.

    Straža ispred Hristovog groba smenjuje se na svakih tri do pet minuta kada to naredi „harambaša“.
    © Sputnik / Đura Kovaćević
    Straža ispred Hristovog groba smenjuje se na svakih tri do pet minuta kada to naredi „harambaša“.

    Čuvari su se i ove godine okupili na Veliki petak i izabrali harambašu, najboljeg i najodgovornijeg — vođu garde. Ovoga puta to je Petar Arambašić koji se prvi put, kako se to kaže, „obukao“ posle vojske. Biti harambaša je velika čast, kaže Petar za Sputnjik.

    „Svi koji dođu imaju pravo da biraju ili da budu birani za harambašu, to je demokratska procedura. Moje zaduženje je da uvodim stražu u crkvu, ali i da obučim mlade momke koji su se prvi put obukli. Ne smenjujem ih po strogom režimu, na svakih tri do pet minuta. Zavisi od toga koliko nas je, ove godine tu je 16 Čuvara“, kaže za Sputnjik harambaša Petar.

    Vrlički Čuvari Hristovog groba ispred crkve Rođenja presvete Bogorodice u Batajnici.
    © Sputnik / Nenad Đurđević
    Vrlički Čuvari Hristovog groba ispred crkve Rođenja presvete Bogorodice u Batajnici.

    Čuvanje groba počinje od trenutka iznošenja plaštanice, gardisti se smenjuju sve do Vaskrsa. Kada harambaša udari puškom o pod crkve, stari Čuvari se izmaknu, a novi zauzmu njihova mesta. Simbolično zauzimaju stražarska mesta u hramu Presvete Bogorodice, po dvojica severno i južno od Hristovog groba.

    Nose tradicionalnu nošnju vrličkog kraja, sa kuburom i jataganom za pojasom i drvenom replikom puške u rukama. Nošnja je izuzetno teška, između 15 i 18 kilograma, još jedan od razloga što Čuvar ne može da bude svako. Izuzetno je bogato ukrašena, a vez na njoj jedinstven. Pojedine nošnje donete iz Dalmacije čuvaju se više od sto godina, a nove veze harambašina majka, baka Boja, koja gazi osamdesetu.

    Petar Arambašić iz Batajnice je ovogodišnji „harambaša“ — izabran da bude prvi među jednakima i komanduje Čuvarima tokom praznika.
    © Sputnik / Nenad Đurđević
    Petar Arambašić iz Batajnice je ovogodišnji „harambaša“ — izabran da bude prvi među jednakima i komanduje Čuvarima tokom praznika.

    Jedan od najstasitijih Čuvara je Mirko Milaš, rođeni Zemunac, budući novinar, koji je posle pradede prvi u porodici obukao nošnju Čuvara. Tradicija je nešto što treba da se čuva, kaže Mirko za Sputnjik. 

    „Ponosan sam što vučem korene iz tog kraja. Lepo je biti deo ove priče, ne dešava se često da si jedinstven u društvu, pogotovo u 21. veku kada svi negde srljaju, niko ne gleda da sačuva nešto svoje, tradicionalno. Moji prijatelji su oduševljeni, dolaze, podržavaju me i onda sam ponosan na to što jesam, Čuvar Hristovog groba“, kaže Mirko za Sputnjik. 

    Mirko Milaš —  apsolvent Fakulteta za medije i komunikacije i Čuvar Hristovog groba. Ovaj rođeni Zemunac ponosan je na dalmatinske korene.
    © Sputnik / Nenad Đurđević
    Mirko Milaš — apsolvent Fakulteta za medije i komunikacije i Čuvar Hristovog groba. Ovaj rođeni Zemunac ponosan je na dalmatinske korene.

    Otkud običaj čuvanja Hristovog groba u severnoj Dalmaciji, u gradiću smeštenom između planina Dinare, sa jedne, i Svilaje i Kozjaka, sa druge strane, nije pouzdano utvrđeno. Činjenica je da je star koliko i pravoslavni hram u Vrlici, ali tačno poreklo tradicije Čuvara Hristovog groba nije poznato. Pretpostavlja se da ga je u Dalmaciju doneo sveštenik koji je bio na hodočašću u Jerusalimu, ali postoji i verovanje da je straža uvedena u crkvu da bi Čuvari štitili narod od turskih napada.

    Kada je deo pravoslavaca u Dalmaciji prihvatio drugu veru, običaj je sačuvan i kod katolika u Vrlici. Nekada su se Čuvari različitih vera posećivali tokom vaskršnjih praznika, ali je taj običaj rat prekinuo.

    Najmlađi Čuvar  — Dejan Matić. Nekada su momci čuvali Hristov grob tek po povratku iz vojske, danas se običaj uči od malih nogu, kako se u tuđini ne bi zaboravio.
    © Sputnik / Nenad Đurđević
    Najmlađi Čuvar — Dejan Matić. Nekada su momci čuvali Hristov grob tek po povratku iz vojske, danas se običaj uči od malih nogu, kako se u tuđini ne bi zaboravio.

    Iako se malo ljudi vratilo u stari kraj, Vrličani sa ponosom ističu da su 2013. godine običaj obnovili i u svom mestu. Pošto se Vaskrs poklopio sa praznikom rada, ove godine čak je više Čuvara u crkvi Svetog Nikole u Vrlici, nego u Batajnici. Tradicija je da vitezovi iz Vrlike, posle Vaskršnje liturgije, zapevaju pesme svog kraja — ojkače. Tada se čuju diple, ali i igra gluvo kolo.

    Taj običaj Dalmatinske Zagore jedini je deo tradicije prekodrinskih Srba koji se nalazi na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Običaj je jedan od kandidata za Uneskovu listu nematerijalne svetske kulturne baštine.

     

    Slično:

    Patrijarh: Naš narod se uvek obnavljao i dizao (video)
    Blagodatni oganj dokaz Božijeg prisustva (video)
    Na Vaskrs se sveće same pale
    Tagovi:
    Čuvari, plaštanica, Vaskrs, tradicija, običaji, Društvo čuvara Hristovog groba, Batajnica, Vrlika, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga