01:03 16 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vladike

    Sabor na Kritu — ko ga želi, a ko ne

    © AP Photo /
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    3331
    Pratite nas

    Ruska pravoslavna crkva sazvala je za danas vanredno zasedanje Svetog sinoda radi razmatranja situacije koja je nastala nakon odbijanja niza pomesnih pravoslavnih crkava da učestvuju u radu Svepravoslavnog sabora na Kritu.

    Kao izlaz iz situacije RPC je predložila da se organizuje vanredno savetovanje predstavnika crkava s ciljem da se otklone neslaganja koja su se pojavila u toku priprema za Sabor. Sličan predlog iznela je i SPC.

    Prema rečima portparola RPC Vladimira Legojde, treba se sastati u formatu koji je predložila Moskovska patrijaršija jer alternativni predlog Konstantinopolja, da se dođe na Sabor, nije realan.

    Međutim, Konstantinopoljska pravoslavna crkva i dalje namerava da održi sabor na Kritu u planiranom roku. Carigradski patrijarh Vartolomej u nedelju je izjavio da su pripreme pri kraju, bez obzira na izjave niza pravoslavnih crkava sa zahtevom da Sabor bude odložen.

    Prošle nedelje odluku da neće učestvovati na saboru doneo je Sinod bugarske pravoslavne crkve, kao i Antiohijska crkva, a u petak je istu odluku saopštila i Gruzijska pravoslavna crkva.

    Istovremeno, u petak je objavljeno i da šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit volokolamski Ilarion nije otputovao na Krit radi učešća u sastavljanju poslanice Svepravoslavnog sabora zakazanog za četvrtak. U RPC smatraju da učešće u tome nije umesno pošto se niz pomesnih pravoslavnih crkava već izjasnio za odlaganje Sabora. Šef administrativnog sekretarijata Moskovske patrijaršije, episkop solnečnogorski Sergij, koji je već bio na Kritu radi učešća u pripremi za Sabor, povučen je u Moskvu.

    Međutim, kako je danas saopštila pres-služba Sabora, Komisija pravoslavne crkve za sastavljanje poslanice nastavlja rad na tom dokumentu.

    Različita mišljenja o tom skupu, za koji su pripreme počele još 1961. godine, postoje i unutar samih crkava, a verski stručnjaci daju različita objašnjenja o značaju održavanja Sabora. Evo nekih odgovora.

    Šta je to Sabor?

    Ruski sveštenici na Arhijerejskom saboru u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi
    © Sputnik / Sergeй Pяtakov

    U pravoslavnoj tradiciji sabori se smatraju najvišom instancom za rešavanje svih crkvenih pitanja. U drevna vremena episkope su birali obični članovi crkve i zato su ih mogli predstavljati na crkvenim skupovima, otprilike isto kao što sada poslanici u parlamentu predstavljaju svoje birače. U nekim crkvama, na primer u Kiparskoj, narod sve dosad bira svoje episkope na opštim izborima.

    Sada u većini crkava narod ne bira svoje episkope, ali se ipak smatra da oni predstavljaju svoje eparhije.

    Da li bi Sabor na Kritu bio po nečemu poseban?

    Sabora ima regionalnih i svecrkvenih. Prvi se sazivaju relativno često, ali sabor na Kritu trebalo bi da bude svecrkveni, a u takvom formatu nije ih bilo više vekova. Isprva je razlog bilo to što su se mnoge istočne crkve nalazile na teritoriji muslimanske Osmanske imperije. Kasnije je prepreka bila podela sveta na socijalistički i kapitalistički blok. Tek u naše doba pojavila se šansa za održavanje svecrkvenog sabora.

    Zašto na Kritu?

    Većina svecrkvenih sabora u stara vremena održavana je u Konstantinopolju ili njegovoj okolini. I ovaj je trebalo da bude održan u Istambulu, ali nakon što su turske vojno-vazduhoplovne snage novembra 2015. oborile ruski bombarder, moskovski patrijarh Kiril insistirao je da Sabor bude održan na drugom mestu. Izabran je Krit koji je, iako ulazi u sastav Grčke na političkoj karti, u crkvenom smislu potčinjen carigradskom patrijarhu.

    Da li je carigradski patrijarh najvažniji?

    Vernici u Crkvi Preobraženja u Novgorodskoj oblasti
    © Sputnik / Konstantin Chalabov

    Ne, on je samo prvi među jednakima. Zato će carigradski patrijarh predsedavati Saborom. Smatra se da su sve pravoslavne crkve jednake, premda su unete u spisak, diptih crkava nekim redosledom. RPC na tom spisku zauzima peto mesto, ispred nje idu starije crkve Konstantinopolja, Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima.

    Da li nepravoslavne crkve mogu učestvovati na Saboru na Kritu?

    Samo kao posmatrači. Očekuje se da će Sabor između ostalog razgovarati i o odnosu prema drugim hrišćanskim crkvama. To pitanje je uoči sabora izazvalo najveće sporove. Još jedan važan predmet sporenja su teritorijalne pretenzije jednih pravoslavnih crkava prema drugima.

    Šta će biti ako neke crkve ne dođu na Krit?

    Sabor će ili biti otkazan, ili će on biti održan u suženom formatu. Takvi sabori su se već održavali u nedavnoj prošlosti. Na primer, sabor u Konstantinopolju 1872. koji se bavio raskolom u Bugarskoj crkvi bio je zamišljen kao svepravoslavni, kao i Moskovski sabor 1948. posvećen 500. godišnjici nezavisnosti RPC.

     

    Tagovi:
    krit, sabor, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga