18:06 23 Februar 2020
Slušajte Sputnik

    #SvetSaSputnjikom: „Bregzit“ će svakako promeniti Evropu (audio)

    Društvo
    Preuzmite kraći link
    3111
    Pratite nas

    Molbe da Britanija ostane u EZ dolaze iz Brisela, a ne iz ostatka Evrope. Posle referenduma, bez obzira na ishod, verovatno će se ići na redefinisanje EU. Postojaće jezgro zemalja koje će biti integrisanije i zemlje koje su manje integrisane, ocenjuju gosti emisije #SvetSaSputnjikom.

    Ostrvljani danas glasaju o evropskoj budućnosti, a mi u susret tom događaju razgovaramo o spremnosti Brisela i Londona na rezultate referenduma.

    Da li će referendum izazvati domino efekat? Zašto EU, bez obzira na rezultate referenduma, više neće biti ista?

    Kako referendum utiče na evropsku ekonomiju, a ko može da profitira? Zbog čega je srpska javnost zainteresovana za pitanje izlaska Velike Britanije iz EU?

    Na ta pitanja odgovore su dali naši gosti Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, Slobodan Janković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku, i Mahmut Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije.

    — Mahmut Bušatlija: Kriza je manje politička, a više ekonomska. Iako razvijene zemlje pretenduju da su izašle iz krize, to nije slučaj. Brana protoku radne snage jako remeti odnose u Evropi, ona je nastala na pretpostavci da imate slobodne kretanje, kapitala, roba i ljudi, Englezi su se oduvek protivili tome. Ona je i ušla u ovu krizu nastojanjem da dobije još više beneficija. I Kameron je pretio da će izaći iz Evrope. Ubeđen sam da najmanju štetu može napraviti izlazak Engleske iz EU, više bi je poremetio izlazak Grčke.

    — Živadin Jovanović: Ovo je važan trenutak u istoriji Evrope i globalnim svetskim odnosima, možda i prelomni trenutak, više simbolički. Otud toliko interesovanja i podrške od lidera svih većih zemalja rukovodstvu Britanije da ostane u Uniji. Nije reč samo o izlasku jedne članice, druge ekonomske sile, sa perspektivom da nadmaši Nemačku, reč je pre svega o tome da ovo ilustruje duboke promene u globalnim razmerama. To oseća većina članica EU, koja je u silaznoj putanji.  Briselska birokratija tu ima presudu ulogu, ona je postala balast i jedan je od razloga izlaska na referendum. Drugi je ekonomska kriza, koja je pobudila ekonomski egoizam.

    Živadin Jovanović
    © Sputnik /
    Živadin Jovanović

    — Slobodan Janković: Sama ekonomska kriza jača političke pokrete koji su za redefinisanje ili napuštanje EU. Što je Ona rigidnija i birokratskija, što više smanjuje suverenitet država članica, propada ideja o njenoj suštini. Sva je prilika da se ide ka tome da će Velika Britanija ostati članica, ali referendum ostaje kao mogućnost, i to je dobro. Mogu i druge države da kažu, ako su oni imali pravo na referendum, zašto ne bismo i mi. To je novina.

    — Mahmut Bušatlija: Samim izlaskom Britanije iz EU, ne vidim da bi ta zemlja upala u krizu. Iz Brisela dolaze molbe da ostanu, a ne iz ostatka Evrope. Administracija više nije to, već birokratija, a ona mora imati krivca za ono što ne radi. Dobar deo krize u Evropi je posledica toga što birokratija ne radi kako treba. Za njih je Engleska krivac, oni će to stalno pominjati, moliti ih da ne izađu. Oni će pregovarati desetak godina, čitava ta zajednica zemalja zasnovana je na gomili ugovora i svaki je morao da prođe parlament. Svaki je morao da ga potpiše i sa Britanijom. Sada svi treba da se raskinu, ali ne po dogovoru, tu će doći do ko zna kakvih problema, arbitraža. Prednost Britanije nad ostalim u zemljama je to što su oni već prošli unutrašnji referendum sa Škotskom. Francuska ili bili koja druga zemlja će imati taj problem. Odlazak Britanije može da konsoliduje ostale zemlje. Ne bih se složio da su oni druga ekonomija u Evropi posle Nemačke. 

    — Slobodan Janković:  Verovatno će se ići na transformaciju EU, biće jedno jezgro koje će biti integrisanije i druge zemlje koje su manje integrisane. Nemačka to godinama pokušava da uradi na ekonomskom planu. SAD i transnacionalne korporacije dosta utiču na EU preko zemalja koje su bezbednosno vezane sa Vašingtonom. Amerika ima niz zemalja sa kojima sarađuje i može da utiče na EU.

    — Živadin Jovanović: Američki uticaj je u velikoj meri odlučujući, političkim kanalima, mekom moći i medijima. Obama se lično obratio Kamerunu, kao i premijer Kanade, gotovo svih G7 se obratilo. U ovom času čine se grčeviti napori da se Britanija zadrži, jer je ona ključni most, ključna poluga upravljanja američkim poslovima.

    Mahmud Bušalija, savetnik za razvoj i investicije.
    © Sputnik /
    Mahmud Bušalija, savetnik za razvoj i investicije.

    — Slobodan Janković:  Referendum neće uticati na evrointegracije Srbije. London je taj koji se naviše zalaže da Srbija postane članica unije, druga je Italija koja takođe ima velike interese. Ne verujem da će Britanija, bar za sada napustiti EU. Britanija nije usamljena, elite koje njome upravljaju imaju uticaja i na druge zemlje. Nemačka je poslednjih godina stekla nepopularnost,  jer se zalaže za rigidne politike koje ne donose boljitak, nisu ga donele ni Grčkoj. U EU pada standard, polako, ali sigurno se sve lošije živi. 

    — Živadin Jovanović: Posledica na Srbiju će svakako biti, bez obzira na ishod, može se predvideti da EU neće skoro izaći iz krize. Oni rezonuju da zemlje koje žele da uđu u EU Britaniji ne donose ništa, već samo otvaraju razne ekonomske i probleme sa migrantima. Ne vidim ništa što ide u prilog srpskoj politici ubrzanog kretanja ka EU, ubrzanog davanja koncesija kako bi Zapad završio sve svoje poslove na Balkanu, a Srbija to platila.

    Razgovarali smo i o odnosima u regionu, prvenstveno o odnosima Srbije i Hrvatske posle potpisivanja Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja dve zemlje. Zbog čega je baš sada potpisana Deklaracija i zašto potpisnici insistiraju na tome da to nisu uradili pod pritiskom?

    Da li će odnosi dva naroda od sada biti bolji? Zbog čega se susret predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i premijera Srbije Aleksandra Vučića naziva istorijskim?

    Miodrag Linta
    © Sputnik /
    Miodrag Linta

    Odgovore na ta pitanje tražili smo sa Tanjom Tagirov, novinarkom nedeljnika „Vreme“, i Miodragom Lintom, predsednikom Saveza Srba iz regiona.

    — Tanja Tagirov: Kada govorimo o susretu Vučić — Grabar Kitarović, garanta mira i stabilnosti smo već imali u prošlosti. Imamo rešavanje pitanja nestalih na četvrtom mestu, a ono je možda pitanje svih pitanja. A pitanja imovine uopšte nema na tom meniju koji je potpisan. Ne verujem da će se išta desiti. Sastale su se osobe različitog ranga. Predsednica Hrvatske nema Vladu, kao i mi. Mi smo je mogli imati već mesec i po, ali stalno nešto čekamo. U tehničkom mandatu potpisao je Sporazum iako nije ovlašćen, kao i hrvatska predsednica.    

    —  Miodrag Linta: Nije suštinska stvar kog su ranga predstavnici država koji su se sreli, važno je da su se sastali. Važno je naglasiti da je mandatar od početka mandata vodio politiku pomirenja, saradnje i stabilnosti. Nažalost, u regionu često nema sagovornika na tu temu. Priznao je i greške iz prošlosti, jer želi trajni mir i stabilnost na Balkanu. Izbeglice nisu eksplicitno pomenute, ali podsećam da je Sporazum o sukcesiji strateški važan sporazum, u njemu se kaže da će svima biti vraćena imovina i da će ugovori iz rata biti proglašeni ništavnim.    

    — Tanja Tagirov: Ne vidim da se bilo ko može nametnuti kao lider regiona. Ostajem pri tome da je sve ovo za unutrašnju upotrebu. Što se tiče tajne korespodencije između dva kabineta, to je u normalnim zemljama nemoguće. Procedura je deo demokratije. Čini mi se da je Karamarko bio u igri, naš premijer mu je prvi čestitao, iako se nije znalo na koju stranu će otići Most. Ne vidim Vučića kao lidera regiona. On pokušava sa ovim da delimično opere svoju neslavnu prošlost. Nije našao zajednički jezik sa Milanovićem dok je bio premijer, jer je on tokom rata bio na pravoj strani, nije bio ratni huškač.

    Tanja Tagirov
    © Sputnik /
    Tanja Tagirov

    — Miodrag Linta: U Hrvatskoj nema političke volje, dvadeset i jednu godinu od rata vodi se politika zastrašivanja Srba. U proleće i leto hapse se Srbi, da im se poruči da nisu dobrodošli, da su za njih svi Srbi zločinci. Milanović je imao tri srpska ministra u Vladi, ali nije ništa učinio da se bilo koji problem reši. Kako je moguće da je u BiH svima vraćeno stanarsko pravo, a u Hrvatskoj nije. Ovo je pokušaj Aleksandra Vučića da ta pitanja iz prošlosti rešimo. Boris Tadić je vodio politiku lažnog pomirenja, preko leđa proteranih Srba. 

    — Tanja Tagirov: Podgorica i Beograd imaju formalno dobre odnose, kao sve zemlje regiona koje imaju probleme sa manjinama. Ali je jasno je da o manjinama ne brinu. Srbija ne brine o Srbima u Crnoj Gori, Hrvatska ne brine previše o Hrvatima ovde… U svim ovim državama su manjine i dalje, koliko god smo zajedno živeli, na piku kao remetilački faktor. Ne vole državu, remetilački su faktor, bez obzira o kojoj državi govorimo. To su još uvek posledice rata. Zanemarujemo probleme koji tište obične ljude.    

    — Tanja Tagirov: Manjine niko ne smatra remetilačkim faktorom. Hrvti u Srbiji imaju sva prava koja im pripadaju po evrpskim konvencijama i po našim zakonima. Problem Srba je što Hrvatska ne želi dijalog. Ona je od ulaska u Uniju izgubila interes da o bilo čemu pregovara. Kao lopov koji je dobio sertifikat da čini loše stvari po selu. Ključ rešenja je u Briselu i Berlinu, da li će poslati poruku da mora da ispoštuje dogovore.  

     

    SLUŠAJTE NAS!

    Tagovi:
    Bregzit, Svet sa Sputnjikom, intervju
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga