13:00 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Srpske izbeglice posle hrvatske akcije Oluja

    „Oluja“ — dan kada je Hrvatska očišćena od Srba

    © Foto: www.veritas.org.rs
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    2224

    U vojnoj operaciji „Oluja“ koja je počela 4. avgusta 1995. godine na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano oko 230.000.

    Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre „Oluje“ živelo više od 90 odsto Srba. Za samo nekoliko dana, slomljen je otpor Srpske vojske Krajine, koja je na području Kninske krajine brojala oko 30.000 vojnika.

    Bombardovanje Knina tokom akcije hrvatske vojske Oluja, 4. avgusta 1995.
    © AFP 2019 / Dutch NOS TV news image

    Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi. Na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su bile izložene stalnim napadima hrvatske artiljerija i hrvatskog vojnog vazduhoplovstva.

    U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije „Oluja“ 7. avgusta, prenosi RTS.

    Tadašnji komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina general Alan Goran na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća.

    U nastavku akcije u BiH, u operaciji „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

    Na evidenciji „Veritasa“ nalaze se imena 837 nestalih osoba, mahom civila, među kojima je 308 žena.

    „Veritas“ navodi da je protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja, sa oko 30.000 vojnika) angažovano oko 200.000 hrvatskih vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a.

    Za nekoliko dana slomljen je otpor Srpske vojske Krajine (SVK), a 1.500 njenih pripadnika je zarobljeno.

    Ognjište je napustilo više od 220.000 Srba, dok je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili mogli da napuste svoj dom, na silu poslato u logore za civile.

    Negiranje optužbi o etničkom čišćenju

    Za vreme Tuđmanovog režima, hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

    Hrvatske vlasti su docnije prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija „Bljesak“ i „Oluja“.

    Haški Tribunal je jula 2001. godine otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005. godine, kada je izručen Tribunalu.

    Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije „Oluja“.

    Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

    Kamp UNPROFOR-a u Kninu, Srbi zarobljeni u Oluji
    © Foto : www.veritas.org.rs

    Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, Tribunal u Hagu je utvrdio da je operacija „Oluja“ u leto 1995. godine bila udruženi zločinački poduhvat na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

    U novembru 2012. godine Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995. godine poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

    Prema konačnoj presudi, operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Srba iz Kninske krajine. Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

    U Srbiji je ta presuda izazvala šok i razočaranje. Oslobađajućom presudom bio je razočaran i glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc, a bivša glavna tužiteljka tog suda Karla del Ponte izjavila je da je „šokirana“ oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču i istakla da oseća punu solidarnost sa srpskim žrtvama nad kojima je zločin počinjen.

     

    Tagovi:
    obležavanje, godišnjica, oluja, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga