12:30 02 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    2292
    Pratite nas

    Kako se hrvatski „Domovinski rat“ i celokupna tadašnja situacija na Balkanu prezentuje učenicima u Nemačkoj, Italiji ili Finskoj, istraživao je „Večernji list“.

    Udžbenici, kako se navodi, ne imenuju agresora, ne idu u detalje, a naglasak se stavlja na to da svi učenici shvate posledice nacionalizma.

    Ko je bio agresor u ratu u Hrvatskoj? Ko je bio žrtva? Na ova pitanja učenici u školama širom Evrope neće dobiti jednoznačne odgovore. Primeri udžbenika iz Finske, Italije i Nemačke, te objašnjenja profesora istorije iz tamošnjih srednjih škola pokazuju kako se rat u Hrvatskoj tek spominje u kontekstu širih istorijskih događanja tog doba, završetka Hladnog rata i raspada Istočnog bloka i multinacionalnih država.

    Postoji suzdržavanje od označavanja naroda ili sistema „agresorskim“, dok se, na primer, pojam „Domovinski rat“ i ne spominje, piše hrvatski „Večernji list“.

    „Jugoslavija je pod Titom predstavljena kao uspešna država ’trećeg puta‘, dok su ratovi na Balkanu učenicima prikazani kao deo secesionističkih događanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi nakon 1990“, kaže profesorka Sirka Ahonen sa Univerziteta u Helsinkiju, koja je učestvovala u stvaranju programa iz istorije.

    „Posebna pažnja posvećuje se nacionalizmu. Ekstremno nasilje u BiH je zabeleženo. Raspravlja se o tome kako međunarodna zajednica nije imala adekvatan odgovor na ratove“, dodaje Ahonenova.

    Po istoj paradigmi taj deo istorije obrađen je u školama u Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj, kaže Fric Šafer, profesor istorije, te šef tamošnjeg Odeljenja za obrazovne politike Društva učitelja.

    „Ne idemo u detalje. Eventualno ako je u razredu učenik iz Hrvatske ili BiH, ispričaće svoju priču.

    „Ratovi u Jugoslaviji se prikazuju u bloku u kojem se obrađuje kraj Hladnog rata, a odgovornost za zločine učenik treba shvatiti u kontekstu porasta nacionalizma sa svih strana“, kaže Šafer.

    Italijanski srednjoškolci pak u svojim udžbenicima čitaju kako su „ratna delovanja u Hrvatskoj opravdana postojanjem značajne srpske manjine, ali da su uz regularnu vojsku (JNA) u njima učestvovale paravojne srpske jedinice, koje su više puta počinile gnusne zločine protiv Hrvata“.

    „Hrvatska je pak brzo stvorila vojsku i počela da vraća teritoriju. Kad su hrvatska snage došle do teritorija koje su nastanjivali Srbi, počinili su i etničko čišćenje, proteravši Srbe“, stoji u udžbeniku.

    „Ne bih rekao da je na delu relativizacija zločinca i žrtve. Nama je važno da učenici usvoje tendencije, kao što je etnički mozaik kakav je bila Jugoslavija i šta se događa kad takva zajednica propadne ili kad poraste nacionalizam, šta se može primeniti i na druge slične situacije. Učenici obrađuju i delove eseja bugarsko-francuskog filozofa Cvetana Todorova ’Sećanje kao lek za zlo‘ te hrvatske feministkinje i filozofkinje Rade Iveković ’Balkanizacija razuma/uma‘ koji kritički govore o ratovima“ kaže profesor Andrea Nardi iz Toskane, koji je i voditelj regionalnog odbora za maturske ispite iz istorije.

    Za razliku od Hrvatske, rat u BiH detaljnije se obrađuje u svim državama — na primer, srednja škola „Jacek Kuron“ iz Varšave svake godine vodi učenike trećeg razreda u Sarajevo.

    Italijanski udžbenici pak napominju kako se u ratu u BiH Srbi kroz medije portretiraju kao agresori, Muslimani kao žrtve, a Hrvati su neutralni. Slobodan Milošević se pak spominje u kontekstu stvaranja Međunarodnog suda za razne zločine na području bivše Jugoslavije.

    „Raspad Jugoslavije i mrtvi i proterani (10–25 hiljada mrtvih i 320 hiljada proteranih do kraja rata u Hrvatskoj, te 140–250 hiljada mrtvih i 2,5 miliona proteranih do kraja rata u Bosni), te zločini (etničko čišćenje, masovne grobnice, napadi na civile), slike rata i žrtava na televiziji i u novinama, uticali su na međunarodnu zajednicu, ali, pre svega, na savest. Kao rezultat oformljen je Međunarodni sud“, stoji u italijanskom udžbeniku, a uz fotografiju Slobodana Miloševića tek piše kako je „optužen za zločine protiv čovečnosti, ali da je pre izricanja presude umro“.

     

    Izvor: B92

    Tagovi:
    đaci, Evropa, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga