16:23 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Operativni centar Ministarstva za vanredene situacije Ruske Federacije

    Rusi iz kosmosa vide ledeni talas i javljaju u Niš (foto)

    © Sputnik /
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    31570
    Pratite nas

    Zašto su Rusi superiorni u rešavanju vanrednih situacija? Pored sjajno obučenih ljudi imaju najprecizniji kosmički sistem praćenja prirodnih pojava. Sistem je dostupan i Srbiji, a Rusko - srpski humanitarni centar u Nišu ponudio ga je i svim zemljama u regionu.

    Priprema za lomljenje leda na reci Sjas u Volhovskom regionu Lenjingradske oblasti. Pre početka operacije pripadnici MČS-a još jednom će proveriti podatke kosmičkih osmatranja.
    © Sputnik / Alekseй Daničev
    Priprema za lomljenje leda na reci Sjas u Volhovskom regionu Lenjingradske oblasti. Pre početka operacije pripadnici MČS-a još jednom će proveriti podatke kosmičkih osmatranja.

    Ruski kosmički sistem prati promene klime, pomeranja u zemljinoj kori i opasne pojave koje izaziva čovek, požare i poplave, različite akcidente. Svi podaci praćenja slivaju se u operativni centar Ministarstva za vanredne situacije Rusije u Moskvi, koji je povezan sa humanitarnim centrom u Nišu.

    Ledeni talas koji je zahvatio Srbiju odneo je ljudske živote, a od Božića je evakuisano više od 130 ljudi. Zbog leda je obustavljena plovidba Dunavom, a led se taloži i na manjim rekama.

    Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije u akciji evakuacije u ekstremnim zimskim uslovima.
    © Sputnik / Aleksandr Kondratюk
    Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije u akciji evakuacije u ekstremnim zimskim uslovima.

    Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Gorske službe spasavanja probijaju se do više od 100 sela koja su danima odsečena od sveta. U akciju oko Niša i Prokuplja uključeni su i spasioci iz Rusije koji borave u Rusko-srpskom humanitarnom centru, koji kažu da je, s obzirom na uslove života u njihovoj zemlji, reč o situaciji koja nije preterano rizična.

    U kosmičko praćenje i upravljanje kriznim situacijama uključen je i Centar u Nišu. Povezan je sa najsavremenijom opremom u Moskvi koja u svakom trenutku zna gde raste nivo vode zbog poplava, da li je došlo do promene u seizmičkim područjima i gde je izbio šumski ili bilo koji drugi požar.

    • Ovako iz svemira izgledaju termo tačke, odnosno požari na teritoriji Azije i Evrope.
      Ovako iz svemira izgledaju termo tačke, odnosno požari na teritoriji Azije i Evrope.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Rusko Ministarstvo za vanredne situacije u procenama koristi podatke sa 10 satelita, 4 ruska i 6 međunarodnih stanica.
      Rusko Ministarstvo za vanredne situacije u procenama koristi podatke sa 10 satelita, 4 ruska i 6 međunarodnih stanica.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Satelitsko praćenje vremenskih prilika na teritoriji Srbije, Makedonije i Hrvatske važno je u procenama širenja požara.
      Satelitsko praćenje vremenskih prilika na teritoriji Srbije, Makedonije i Hrvatske važno je u procenama širenja požara.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Srbija je prva zemlja u ovom delu Evrope koja može da koristi podatke ruskog centra za kosmičko praćenje prirodinih pojava i vanrednih situacija.
      Srbija je prva zemlja u ovom delu Evrope koja može da koristi podatke ruskog centra za kosmičko praćenje prirodinih pojava i vanrednih situacija.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Presek stanja na reci Vardar u Makedoniji nakon što se prošle godine izlila iz korita.
      Presek stanja na reci Vardar u Makedoniji nakon što se prošle godine izlila iz korita.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Procena izlivanja Vardara na osnovu parametara dobijenih iz satelita i nadležnih službi Makedonije na osnovu koga je moguće precizno odrediti koji naseljeni delovi su ugroženi.
      Procena izlivanja Vardara na osnovu parametara dobijenih iz satelita i nadležnih službi Makedonije na osnovu koga je moguće precizno odrediti koji naseljeni delovi su ugroženi.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Pilot projekat odbrane od poplava zbog izlivanja Begeja. Na osnovu proračuna moguće je predvideti u koje će kuće prodreti voda i iz kojih ulica je potrebno evauisati stanovnike Zrenjanina.
      Pilot projekat odbrane od poplava zbog izlivanja Begeja. Na osnovu proračuna moguće je predvideti u koje će kuće prodreti voda i iz kojih ulica je potrebno evauisati stanovnike Zrenjanina.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    • Kritične tačke u Zrenjaninu lako je odrediti jer grad ima precizno urađen katastar i praćenje vodostaja.
      Kritične tačke u Zrenjaninu lako je odrediti jer grad ima precizno urađen katastar i praćenje vodostaja.
      © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    1 / 8
    © Foto : Rusko-srpski humanitarni centar
    Ovako iz svemira izgledaju termo tačke, odnosno požari na teritoriji Azije i Evrope.

    Važnost ovakvog monitoringa videli smo mnogo puta, pa i u situaciji sličnoj ovoj u kojoj se Srbija trenutno nalazi, zahvaljujući njemu, prošle godine u maju bukvalno je spasen jedan grad u Sibiru, kaže za Sputnjik direktor Centra Bojan Glamočlija.

    „Led je počeo da se taloži na reci, spoljna temperatura je bila minus 25 stepeni Celzijusovih. Uz pomoć kosmičkog monitoringa i ostalih podataka koji se unose u sistem operativnog centra Ministarstva za vanredne situacije, došli su do podatka da će, ako led nastavi da se taloži, doći do poplave koja će ugroziti grad od sto hiljada stanovnika. Formirali su štab, uradili monitoring terena i došli do zaključka da moraju da usitne led. Podigli su avijaciju, usitnili led i nisu morali da evakuišu sve te ljude na tako niskoj temperaturi iz snegom i ledom okovanog grada. Bila je to nemoguća misija, ali uspeli su. Ako se setimo leda na Dunavu 2012. godine, kada je stradalo mnogo splavova i čamaca, mislim da to i sada može mnogo da nam znači ovde u Srbiji, da treba da računamo na taj sistem“, kaže Glamočlija.

    U vanrednim situacijama helikopter je često jedino prevozno sredstvo kojim je moguće stići do ugroženih ljudi.
    © Sputnik / Maksim Blinov
    U vanrednim situacijama helikopter je često jedino prevozno sredstvo kojim je moguće stići do ugroženih ljudi.

    On dodaje da se u Nišu, zahvaljujući osmatranjima iz svemira, prate promene u celom svetu, a posebno u našem regionu, i prosleđuju drugim operativnim centrima. Kada su u avgustu prošle godine poplave zadesile Makedoniju, Centar je reagovao.

    „Imali smo projekciju nivoa njihovih reka sa tom količinom padavina, to su zvanični podaci koji se nalaze na sajtovima hidrometeorološkog zavoda. Uz pomoć ovih programa dobili smo proračune i tačno smo mogli da znamo koji će delovi Makedonije biti poplavljeni. Znali smo koje će kuće biti pod vodom i na kojim lokacijama treba hitno reagovati, imali smo projekciju cele situacije“, priseća se prvi čovek Centra.

    On ipak dodaje da se zemlje regiona, pa i sama Srbija još uvek nedovoljno oslanjaju na ovaj sistem. Zato je Centar u saradnji sa upravom Zrenjanina uradio pilot projekat praćenja toka i eventualnog izlivanja Begeja. Važno je reći da je ovaj grad jedan od retkih koji ima uređen katastar, odnosno geografski informacioni sistem, kaže Glamočlija.

    „Uradili smo model i dobili rezultat, odnosno šta bi se dešavalo ako nivo Begeja poraste. Predstavili smo ga upravi grada, Srednjebanatskom upravnom okrugu i Stalnoj konferenciji gradova i opština. Izazvao je veliku pažnju. Isto bi moglo da se uradi za celu teritoriju Srbije i radimo na tome. To je program koji štedi vreme, energiju i novac. Zahvaljujući njemu možemo da znamo koliko je ljudi potrebno za evakuaciju stanovnika, odnosno koliko vatrogasaca-spasilaca, vojske i policije je potrebno na nekom ugroženom području. Takođe, program nam pokazuje i koliko ljudi treba evakuisati i koji su sigurni prostori za evakuaciju“, objašnjava Glamočlija.

    Pouzdanost sistema pokazala se i tokom nedavnih potresa u Italiji — uz pomoć parametara dobijenih od različitih službi, u Centru u Moskvi, pa tako i u Nišu, mogli su da predvide šta će se dešavati, koje su tačke trenutno ugrožene i koje bi mogle biti. Sve zavisi od kvaliteta unetih podataka, kaže sagovornik Sputnjika.

    Pomoću kosmičkog osmatranja moguće je otkriti požar i u gusto naseljenim mestima. Štab za hitne intervencije momentalno se formira, na terenu.
    © Sputnik / Evgeniй Epančincev
    Pomoću kosmičkog osmatranja moguće je otkriti požar i u gusto naseljenim mestima. Štab za hitne intervencije momentalno se formira, na terenu.

    „Reč je o podacima geodetskih službi, Ministarstva za urbanizam, hidrometeorološke i seizmološke službe. Na osnovu njih možemo sa određenom preciznošću da kažemo koje su zgrade ugrožene, koje će kasnije moći da se koriste za život, a koje moraju da se sruše. Bukvalno za nekoliko minuta možemo da imamo kompletnu sliku vanredne situacije kao što je zemljotres“, kaže direktor Centra.

    Iz Moskve, odnosno iz svemira, posmatra se sve što se dešava na našoj planeti, rusko Ministarstvo za vanredne situacije ima informacije koje čoveku na zemlji nisu u svakom trenutku pristupačne. Srbija na ovaj sistem najviše računa kada je u pitanju opasnost od šumskih požara, jer se oni iz svemira najbolje vide. Tako u Niš i tokom zime stiže izveštaj o takozvanim termo tačkama koji Centar prosleđuje MUP-u.

    U Rusko-srpskom humanitarnom centru se nadaju da će na planu monitoringa ostvariti i bolju saradnju sa zemljama Evropske unije, jer kada je bezbednost u pitanju, kažu, politiku treba ostaviti po strani.

    Tagovi:
    osmatranje, ledeni dani, požari, kosmos, vanredna situacija, poplave, Rusko-srpski humanitarni centar, Bojan Glamočlija, Niš, Makedonija, Italija, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga