12:26 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Korice knjige Kultura Srba u Trstu 1751-1914

    Trst je i danas naš (foto)

    Korice knjige Kultura Srba u Trstu 1751-1914
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 892
    Pratite nas

    Prošlo je 72 godine od velike Tršćanske krize i spontanog okupljanja na ulicama uz povike „Trst je naš“. Zanimljivo je da u ovoj čuvenoj krilatici ima puno istine, mada je teško dokučiti koliko su tadašnji „spontano okupljeni građani“ uopšte bili upućeni u istoriju ovog grada i dužinu srpskog prisustva u njemu, koje se meri vekovima.

    Izložba „Kultura Srba u Trstu 1751–1914“ otvorena je sredinom decembra u Arhivu Srbije kao rezultat saradnje Arhiva Srbije, Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, generalnog konzulata Republike Srbije u Trstu i Ustanove kulture grada Trsta. Zahvaljujući njima, posetioci imaju priliku da se, kroz bogat arhivski materijal, uvere da prisustvo Srba na severu Jadrana traje još od sredine XVIII veka.

    Sputnjikova „Orbita kulture“ vam donosi razgovor na ovu temu sa istoričarima Ljubinkom Škodrić i Aleksandrom Markovićem iz Arhiva Srbije.

    Izložba prati istoriju srpske zajednice u Trstu, građevine, crkve i palate, pravoslavno groblje, znamenite srpske porodice, kao i velikane koji su dolazili u Trst. Sve ovo ukazuje na to da je Trst bio jedno veoma važno ekonomsko, ali i kulturno čvorište za Srbe tokom celog XVIII i XIX veka, a da je, zbog izuzetnog kulturnog nasleđa, to verovatno i danas. Izložbu prati i izuzetna monografija „Kultura Srba u Trstu 1751-1914. godine.“

    Srpsko groblje u Trstu
    Iz knjige: Kultura Srba u Trstu 1751-1914
    Srpsko groblje u Trstu

    Osim dokumenata, na izložbi se može videti i niz multimedijalnih prezentacija, među kojima je i prikaz Crkve Svetog Spiridona u Trstu, rad srpske škole „Jovan Miletić“, zatim srpsko groblje, srpske palate u Trstu.
    Odgovore na pitanja kako su se i kada Srbi uopšte našli u Trstu, čime su se bavili, i iz kojih krajeva su poticali, daje nam Aleksandar Marković:

    „Srbi su u Trstu našli ono što Osmanska država nije mogla da im ponudi — uslove za preduzetništvo i uslove za rad. Naseljavanje Srba u Trst počinje u prvoj polovini XVIII veka i vezano je i za razvoj grada Trsta koji je bio slobodan carski grad. Uglavnom su se bavili trgovinom i bili brodovlasnici. Srbi koji su naseljavali Trst potiču sa područja Hercegovine, Bosne, Boke i Dalmacije. U svim dokumentima i istraživanjima pominju se brojne porodice, kao što su Gopčevići, Vučetići, Popovići, Nikolići, Priznići, Miletići i mnogi drugi. Oni su uspeli da osnuju svoju zajednicu i da doprinesu očuvanju svog identiteta ali i razvoju grada Trsta. Upravo su oni, zajedno sa Grcima, dobivši Patent od carice Marije Terezije, 1751. godine napravili grčko-ilirsku zajednicu, jer su Slovene sa Balkana u to vreme u Austrougarskoj uglavnom zvali Ilirima. Tada je i podignuta prva crkva posvećena Svetom Spiridonu, u kojoj je prva služba održana 1755. godine. Pitanje službe je dovelo do razlaza srpske i grčke zajednice 1781. godine, pa su Srbi, reskriptom austrijskog cara iz 1782, dobili pravo da osnuju svoju srpsku zajednicu i otkupili crkvu Svetog Spiridona, dok su Grci za sebe izgradili novu Crkvu Svetog Nikole u Trstu. Statut crkvene opštine donet je 1793, njime su regulisana pitanja hrama, škole i crkvene opštine. Rad crkvene opštine koji je tada započeo, traje do danas“.

    Palata Gopčevića u Trstu
    Iz knjige: Kultura Srba u Trstu 1751-1914
    Palata Gopčevića u Trstu

    Nameće se pitanje šta je proglašenje slobodnim carskim gradom donelo Trstu i njegovim stanovnicima, a šta tršćanskim Srbima.

    „Proglašenje Trsta slobodnim carskim gradom značilo je početak prosperiteta i razvoja. Srpska zajednica nije bila jedina — Trst u tom periodu postaje značajan trgovački centar u kom se susreću razne zajednice, a Marija Terezija im je poveljom iz 1751. garantovala verske slobode, što je u najvećoj meri i poštovano. Pored verskih sloboda, imali su i slobodu unutrašnje samouprave. Osnovana je i prva srpska škola „Jovan Miletić“, koja zvanično počinje sa radom 1792. godine. Ti uslovi bili su značajni za razvoj srpske zajednice, ali se sve ovo ne može posmatrati izolovano od ostatka srpskog naciona. Srpska zajednica u Trstu je bila vezana za srpsku zajednicu u Dubrovniku.

    Oni imaju značajne trgovačke, porodične, kulturne i ekonomske veze. Osim toga, snažno su vezani i za Srbiju, što se se može videti i u ’Memoarima‘ prote Mateje Nenadovića, u kojima se kaže da je srpska zajednica u Trstu 1806. godine uputila značajnu finansijsku pomoć ustanicima u Srbiji“, kaže Ljiljana Škodrić.

    Prvi statut Crkvene opštine Trst donesen je 1753, a važio sve do 1950. Međutim, o kulturi Srba u Trstu ne možemo pričati ako se ne osvrnemo i na njihov odnos sa maticom. Po Markoviću, značajan je uticaj tršćanskih Srba na maticu.
    „Tokom XIX veka u Trstu su boravili mnogi istaknuti srpski poslenici, kao što su Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Joakim Vujić, Pavle Solarić, Lukijan Mušicki, Josif Rajačić i mnogi drugi. Dositej Obradović je upravo iz Trsta došao u ustaničku Srbiju, gde je sa Ivanom Jugovićem pokrenuo Veliku školu, preteču današnjeg Beogradskog univerziteta. U Trstu je boravio i Petar Petrović Njegoš. A u Trstu i Veneciji su štampane mnoge srpske knjige. To je srpski kulturni prostor, koji je nastao u XVIII veku i prostire se sa severozapada od Trsta, preko Beča, pa na istok do Sent Andreje i Temišvara, preko Carigrada i Svete Gore, do Dubrovnika.“

    Treba napomenuti da su srpski trgovci i brodovlasnici bili i veliki dobrotvori, ali i da su održavali značajne veze sa drugim narodima i zajednicama.

    „Zanimljivo je da je na srpskom groblju u Trstu sahranjen i veći broj ruskih izbeglica koji su se posle Oktobarske revolucije našli u Trstu“, kaže Aleksandar Marković.

    Zvona srpske pravoslavne crkve Svetog Spiridona u Trstu
    Iz knjige: Kultura Srba u Trstu 1751-1914
    Zvona srpske pravoslavne crkve Svetog Spiridona u Trstu

    Danas u Trstu živi 7.000 Srba. Iako srpska zajednica nije tako brojna kao tokom XVIII I XIX veka, srpska škola osnovana 1792. i danas radi po obrazovnim programima Republike Srbije, kao dopunska nastava za srpsku decu koja danas žive u Trstu. Uz školu postoji i arhiv i izuzetno bogata biblioteka.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga