00:58 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Lajk i šajkača

    Samo lajk Srbina spasava

    Pixabay
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1264

    Skandinavski psiholozi odavno su nam krstili dijagnozu. Ovo što živimo krajem januara nazvali su postpraznična depresija. Kažu da 25 odsto ljudi oseća neraspoloženje i prazninu posle praznika i odmora. Ovaj broj kod nas je verovatno veći, jer naš odmor traje duže, a tišti nas i ono što Skandinavci ne mogu da zamisle — prazni novčanici.

    Postpraznična depresija nije ovovremena tekovina brzog života i bespotrebne kupovine. Gastarbajteri su bili iskreniji, pa su govorili da naporno rade u tuđem svetu, cele godine i štede, čak i na hrani, za dve berićetne nedelje u zavičaju. U centru palanke, na tadašnjem zidu Fejsbuka, ponosno su parkirali četvorotočkaše o kojima su njihovi zemljaci mogli samo da sanjaju. I njih je čekao povratak u sumornu svakodnevicu i manjak dnevnog svetla u januaru negde na severozapadu Evrope.

    Društvene mreže u koaliciji sa fotošopom dozvolile su skoro svima, a posebno onima sa tanjim novčanicima, da ispolje ljudsku osobinu koja je odlikovala našu ekonomsku dijasporu. Razlika je što su „opel kadet“ i „ford kapri“ — kupljeni na pijaci polovnih automobila u Hamburgu — bili realni, a selfiji u fotošopovanom sakou ili haljini u šljaštećem enterijeru ipak su samo režirana iluzija na profilima društvenih mreža, koja nam samo može produbiti depresiju.

    Zašto sebi dozvoljavamo da posle praznika ateriramo u sopstveni život? Ako vam je prazan frižider, delovaće vam čudno teza da novac zapravo nema ništa s tim kako doživljavamo praznike i postpraznični vakuum do povratka u balans. Skandinavci su dobar primer za to. Svi plačemo i lepše je plakati u „mercedesu“, nego na biciklu, ali poenta nije u novcu, već u tome kakav nam je svakodnevni život u datim okolnostima, šta smo s njim uradili i koliko odolevamo pravilima koje nameće potrošačko društvo, kaže za Sputnjik psihoterapeutkinja Marija Asanović..

    „Jako je važno koliko traju pripreme za praznike i kako društvo, pa i društvene mreže, u tome aktivno pomažu da se stvori iluzija očekivanja. Ona nas tera da bildujemo bajku kako bi smo pobegli od sebe i svog života. Društvo aktivno pomaže, ne samo naše, već naša civilizacija, u svetu iluzija, praznici su deo te priče. Nekada je to kraće trajalo, sada se pripremamo najmanje dva meseca, a kada to prođe, a prođe naglo, onda se dobrano ugruvamo“, kaže Asanovićeva.

    Zašto nam se to ponavlja, zašto se toliko zanosimo, zašto padamo na majstore advertajzinga udobnog života? A glavno je pitanje zašto to radimo kada znamo da ćemo u januaru ostati bez dinara. Psiholozi smatraju da je u našoj prirodi linija manjeg otpora. Lakše nam je da stvari ponavljamo, nego da se menjamo. Lakše je da se uklopimo u savršenu sliku sveta, posebno na društvenim mrežama.

    „Lakše je da pobegnemo nego da zastanemo i suočimo se s onim što stvarno treba da promenimo u svom životu. Ne treba da se bavimo jelkom i poklonima ili fotografijama i postovima, da razmišljamo o tome koliko imamo lajkova, već da istrpimo. To je veoma velika nelagoda. Ali ne traje zauvek, pa možemo da vidimo šta u svom životu ne radimo kako treba, kakva su naša stvarna očekivanja od života i šta po tom pitanju možemo da uradimo“, ocenjuje naša sagovornica. 

    Ona dodaje da u tom slučaju nećemo jako aterirati i ugruvati se krajem januara. Iako je lakše misliti na sporedne stvari, sada imamo šansu da nešto uradimo drugačije, da nešto zaista promenimo, u ovoj teškoj situaciji smo pred izazovom da ponovo potražimo smisao života, kaže sagovornica Sputnjika.

    „Ovo zvuči prilično egzistencijalistički, ali treba da se prisetimo šta je to što mi stvarno imamo, a što smo počeli da uzimamo zdravo za gotovo. To su stvari na koje zaboravljamo. Podrazumeva se da nam je toplo, da nismo gladni, da imamo ljude koje volimo. Meni je nestalo struje na Badnje veče, nisam imala toplu vodu i grejanje. Kad je ponovo došla topla voda, to mi je bio veliki pokazatelj. To je banalno, a zapravo nije, to je suštinska stvar“, zaključuje Asanovićeva.

    Pojedini stručnjaci predlažu da se, ako smo depresivni, odmaknemo od bajki predstavljenih na društvenim mrežama. Takođe savetuju da napravimo listu svega što je lepo u našim životima, kako bi smo sebi podigli moral.

    Međutim, naša sagovornica smatra da postpraznična depresija može da se gleda i kao neka vrsta blagoslova, jer je jasan znak da nešto treba da promenimo. To nam samo život pomaže da se vratimo pravim vrednostima. To je neka vrsta buđenja.

    Uostalom, treba da se setimo da i drugi ljudi, sa čijih profila šljašte snežni bedemi Kopaonika ili nekog ski-centra u Italiji grade svoje bajke. Iako je ispred njih čaša najskupljeg vina, mnogi od njih sigurno nisu srećni i voljeni kao vi.

    Selfi nije — se la vi. Kažite ljudima kako se osećate. Pa čak i vrituelnim prijateljima. Oni će se prepoznati u vašim „statusima“. Velike su šanse da budu iskreni u komentarima. Eto i neke koristi od društvenih mreža u postprazničnoj depresiji. Takva diskusija zapravo je neka vrsta grupne terapije.

    Tagovi:
    depresija, Srbija, društvene mreže, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga