02:16 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Serkiz Berberijan i njegova kuća

    Jermenin koji je voleo Srbiju i ratovao za nju (foto)

    © Sputnik / Rajko Martinović
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 911
    Pratite nas

    U kući Berberijana—Ristića u Novoj Varoši, ispod Zlatara, vreme kao da je stalo još pre nekoliko decenija. Tako izgleda spolja, a i iznutra. Ušuškana u jednoj od centralnih gradskih ulica, čuva najlepšu priču o istoriji srpsko-jermenskih veza

    Na prvi pogled se ne razlikuje od nekoliko susednih kuća napravljenih u sličnom stilu i istom periodu, koje su preživele teška vremena, razne okupatore i bile svedoci nekoliko istorijskih epoha. Ali, ova građevina, sada već krhkog krova i trošnih zidova, svedok je jedne, za to vreme, ne baš tako česte priče.

    Kuća porodice Berberijan-Ristić, svedok naše nacionalne istorije i kulture o kome, na žalost, država ne brine
    © Sputnik / Rajko Martinović
    Kuća porodice Berberijan-Ristić, svedok naše nacionalne istorije i kulture o kome, na žalost, država ne brine

    I dok je danas, u eri modernih tehnologija, sasvim normalna komunikacija ljudi sa različitih tačaka zemaljske kugle, početkom dvadesetog veka nije bio čest slučaj da kontakt ostvare osobe koje su rođene na razdaljini od nekoliko hiljada kilometara. Stari ljudi bi rekli — sudbina!

    Kuća stare novovaroške trgovačke porodice Ristić izgrađena je 1861. godine, a majstori koji su je pre više od 150 godina zidali, da, zidali, a ne pravili od blata i pruća, kako su se kuće u to vreme obično gradile, verovatno nisu ni slutili da će njeni zidovi biti svedoci nesvakidašnje ljubavne i životne priče lekara-hirurga Jermenina i ćerke srpskog trgovca Jove Ristića.

    Posle austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine, sam početak dvadesetog veka turske pogranične garnizone zatekao je na području današnje Raške oblasti, a u onaj u Prijepolju je iz Istanbula poslat hirurg Serkiz Berberijan, Jermenin rođen 1877. u Carigradu, student sa Sorbone i turski vojni lekar.

    I, kako to sticaj okolnosti obično namesti, mladi doktor Jermenin došao je kod porodice Ristić da obiđe bolesno dete. Prema rečima prvog komšije, Zorana Kneževića, doktora je, po starom običaju, slatkim, vodom i kafom poslužila Jovina ćerka Ljubica, u koju se on na prvi pogled zaljubio.

    Kuća je ukrašena ćilimima, a retki posetioci mogu da vide i vezom bogato ukrašenu posteljinu
    © Sputnik / Rajko Martinović
    Kuća je ukrašena ćilimima, a retki posetioci mogu da vide i vezom bogato ukrašenu posteljinu

    „Pošto doktor nije znao srpski jezik, a Ljubica nije znala turski, komunicirali su preko prevodioca, najverovatnije na francuskom“, kaže Knežević.

    I, kako kaže pesma, ljubav udari često kad joj se čovek najmanje nada, tako se desila i između doktora Serkiza Berberijana i Ljubice Ristić, ćerke trgovca Jove Ristića. Ubrzo je prerasla u brak u kojem se rodilo četvoro dece — najstariji sin u Sjenici, ćerka u Prijepolju, a mlađi sin i ćerka u Novoj Varoši.

    Počinju Balkanski ratovi, Raška oblast i Kosovo se definitivno vraćaju pod okrilje Kraljevine Srbije, a kapetan II klase Serkiz Berberijan se ne povlači sa turskom vojskom. Predaje se u Kosovskoj Mitrovici, gde je bio na službi u vojnoj bolnici, srpskoj Ibarskoj vojsci sa zaostalim turskim personalom i bolesnicima. Do 1913. ostaje u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, pa biva prebačen u Zaječar da bugarske zarobljenike leči od pegavog tifusa, da bi početkom 1914. stigao u Beograd i dobio srpsko državljanstvo i čin kapetana I klase u srpskoj vojsci.

    Mir, nažalost, nije trajao dugo. Samo dve godine posle konačnog oslobođenja od Otomanskog carstva, i godinu dana nakon rata sa Bugarskom oko turske ostavštine na Balkanu, ratne trube se ponovo oglašavaju.

    Sve to ne zaobilazi ni doktora Berberijana, koji se početkom 1915, zajedno sa Beogradskom vojnom bolnicom, ponovo nalazi u Kosovskoj Mitrovici odakle je i odstupio, kroz Albaniju, na Krf, a sa Krfa na Solunski front, gde je radio u Dopunskoj komandi u Mikri kod Soluna, a zatim i kao trupni lekar rezervne municione kolone Vrhovne komande. Upravo je, sa svojom jedinicom, posle probijanja Solunskog fronta, preko Skoplja ponovo stigao u Kosovsku Mitrovicu.

    Porodica Milošević-Berberijan
    © Foto : Porodica Milošević-Berberijan
    Porodica Milošević-Berberijan

    Dolazi do zapleta koji bi teško mogli smisliti najbolji scenaristi i režirati najbolji svetski režiseri.

    Doktor Berberijan zatiče svoju decu obolelu od španske groznice, koja je te 1918. godine godina harala celim svetom. Smatra se da je virusom bila inficirana skoro trećina tadašnje ljudske populacije, oko 500 miliona ljudi, a da ih je umrlo čak 50 miliona.

    Porodica je, konačno, bila na okupu, ali idila nije dugo trajala. I sam doktor Berberijan postaje žrtva opakog virusa od koga umire samo dva dana nakon što je pronašao svoje najmilije.

    I kako neko to odozgo vidi sve, deca ipak uspevaju da se izbore sa bolešću, vrate se u roditeljsku kuću, školuju se i osnuju svoje porodice. Međutim, ni tu nije kraj priče. Najstariji, Miša, čak je preživeo i strahote nacističkog logora na Banjici, u kom je preležao i pegavi tifus.

    Praunuk doktora Serkiza Uroš Milošević i njegova tetka Gordana, koji žive u Beogradu, čuvaju od zaborava ovu nesvakidašnju priču.

     „Moja sećanja za kuću su vezana za ranu mladost, kada sam sa roditeljima i sestrom Milicom leti tamo provodio deo raspusta, sećam se priča o slavnoj prošlosti moga pradede i bogatstvu prababine porodice Ristić“, priseća se Milošević.

    • Porodična ikona i kandilo porodice Berberijan-Ristić
      Porodična ikona i kandilo porodice Berberijan-Ristić
      © Sputnik / Rajko Martinović
    • Deo nameštaja iz kuće Berberijan-Ristić
      Deo nameštaja iz kuće Berberijan-Ristić
      © Sputnik / Rajko Martinović
    • Set za kafu iz turskog doba
      Set za kafu iz turskog doba
      © Sputnik / Rajko Martinović
    • Nargila i ibrik - retki predmeti koji svedoče o trenucima opuštanja porodice Berberijan-Ristić
      Nargila i ibrik - retki predmeti koji svedoče o trenucima opuštanja porodice Berberijan-Ristić
      © Sputnik / Rajko Martinović
    • Kopča za kaiš i igla za kravatu Serkiza Berberijana
      Kopča za kaiš i igla za kravatu Serkiza Berberijana
      Rajko Martinić
    • Među ličnim stvarima jedinog Jermenina koji je živeo u ovom delu Srbije je još jedan raritetan predmet - barometar
      Među ličnim stvarima jedinog Jermenina koji je živeo u ovom delu Srbije je još jedan raritetan predmet - barometar
      © Sputnik / Rajko Martinović
    • Motiv na ulaznim vratima kuće koja čuva tajnu o velikoj ljubavi Jermenina Serkiza i Srpkinje Ljubice
      Motiv na ulaznim vratima kuće koja čuva tajnu o velikoj ljubavi Jermenina Serkiza i Srpkinje Ljubice
      © Sputnik / Rajko Martinović
    1 / 7
    © Sputnik / Rajko Martinović
    Porodična ikona i kandilo porodice Berberijan-Ristić

    U donjem delu kuće se nalazila magaza gde se trgovalo, a podrumi sa puškarnicama su budili maštu dečaka koji je zamišljao bojeve sa Turcima u stara vremena. Uveče bi sedeo na prozoru i čitao knjige, s obzirom na to da u kući nije bilo televizora, uz muziku sa starog radio-aparata.

    „Voleli smo da se šetamo stazama Zlatara i da istražujemo šumu i skupljamo pečurke. I danas kada odem tamo lepo se osećam, a isto važi i za strica Sašu i njegovog sina, koji su poslednji put dolazili iz Amerike pre dve godine“.

    On dodaje da je kuća pod određenim stepenom zaštite kao građevina, ali nije bilo drugih inicijativa. Njegova pokojna baka i roditelji su poslednji koji su povremeno boravili u njoj, uglavnom preko leta. Žali što država nije prepoznala turistički potencijal njegove ali i drugih kuća iz vremena Turaka.

    Porodična loza i prezime Berberijan su se očuvali i pored burne istorije porodice i balkanskih prostora.

    U Srbiji je od potomaka ostalo osam Berberijana, uključujući decu koja su treća generacija posle Serkiza. „Potomaka mog pradede Serkiza Berberijana ima u Americi, petoro praunuka i četvoro čukununuka, žive još u Engleskoj, Španiji i u Nemačkoj“, kaže Milošević.

    „U Americi je bilo i drugih srodnika istog prezimena, ali nisu među živima“, kaže Serkizov praunuk i dodaje: „jermensko poreklo me čini ponosnim“. „To je stara kultura i najstariji hrišćanski narod. Imaju nezgodan geografski položaj, u neprijateljskom okruženju. Stradanja koja su preživeli u prošlosti i burna istorija čine ih dosta sličnim Srbima. Nameravam da posetim Jermeniju“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

    Tabakera - uspomena Serkiza Berberijana iz Oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine
    © Sputnik . Rajko Martinić
    Tabakera - uspomena Serkiza Berberijana iz Oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine

    Sa čudnom setom ostavljamo Novu Varoš i kuću Berberijana—Ristića u kojoj vreme kao da je stalo još pre jednog veka.

    Gotovo sve je identično kao kada su u njoj živeli doktor Serkiz, Ljubica i njihova deca. Trošni zidovi, krhki krov, fotografije i pokućstvo svedoče o veku i po istorije jedne porodice i ove varošice na jugozapadu Srbije.

    Ali i o našem nemaru prema nacionalnoj istoriji i kulturnom blagu koje, ni krivi ni dužni, posedujemo.

    O kući doktora Berberijana i Ljubice Ristić danas brinu komšija Zoran Knežević, praunuk Uroš Milošević i unuka Gordana, zahvaljujući čijoj ljubaznosti prenosimo ovu nesvakidašnju priču o ljubavi koja je spojila dva kraja sveta.

    Slično:

    Jermeni — Jevreji Osmanlijskog carstva
    I sveci među Belim Rusima u Srbiji (foto)
    Srbi i Jermeni — od Svetog Save do Emira Kusturice
    Tagovi:
    nacionalna istorija, tajna, blago, kuća, tradicija, Serkiz Berberijan, Aleksandar Prvi Karađorđević, Jermenija, Nova Varoš, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga