12:42 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić u Grdelici

    Obeleženo 18 godina od NATO bombardovanja

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Društvo
    Preuzmite kraći link
    3161
    Pratite nas

    Državna ceremonija povodom obeležavanja godišnjice Dana sećanja na stradale u NATO agresiji održana je danas kod Železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri, koji je pogođen 12. aprila 1999. godine, kada je preko njega prolazio voz pun putnika.

    Obeležavanju 18 godina od početka NATO bombardovanja prisustvovali su mnogi građani, premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji su položili vence na spomen-obeležje, a to su učinile i porodice stradalih u vozu koji je pogođen NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most.

    Minutom ćutanja odata je počast stradalima u NATO agresiji.

    Vučić je tom prilikom izjavio da je Srbija ostala nepokorena i danas i kliče slobodi i postaje sve jača i više nikada neće stradati na način kao što je stradala 1999. godine.

    On je rekao da je na današnji dan počela najbrutalnija agresija u istoriji ljudske civilizacije i užasan pohod najveće vojne alijanse svih vremena na malu, ali celim svojim postojanjem — veliku zemlju.

    „Sačuvali smo ponos i dostojanstvo srpskog srca, jedna mala zemlja ostala je nepokorena i danas, jasnije nego ikada, kliče lepoj slobodi i svojoj lepoj i najlepšoj Srbiji“, poručio je Vučić.

    Srbija neće tražiti da bude deo alijanse koja je razarala našu zemlju i ubijala decu našu, niti će biti deo neke druge alijanse.

    Preživeli mašinovođa međunarodnog voza 393 Boban Kostić rekao je, obraćajući se prisutnima u Grdeličkoj klisuri, da je u vreme bombardovanja svakodnevni posao postao dužnost prema državi i putnicima.

    On je govorio o kobnom danu 12. aprila, kada su NATO bombe pogodile voz.

    „Pre 18 godina mi nije bilo jasno šta smo mi za NATO pilote — voz pun putnika ili najveća meta njihovoj vojsci. Ni danas ne mogu da shvatim da su NATO piloti hladnokrvno uputili projektile na nas“, rekao je Kostić.

    Predsednik RS Milorad Dodik poručio je da se istorija ne sme zaboraviti, jer ko to čini dozvoljava da se ona ponovi i naglasio da se ne može zaboraviti da je neko odlučio da bombarduje voz sa civilima, da Srbiju 78 dana, da pobije toliko dece, uz cinični naziv operacije „Milosrdni anđeo“.

    Dodik se u svom obraćanju izjasnio protiv pristupanja NATO-u, i najavio da srpski političari neće podržati put BiH ka tom cilju.

    „Kada moramo da sarađujemo sa NATO-om, uvek imam osećaj nelagodnosti. Nećete nas podeliti na Drini. RS neće u NATO“, poručio je on.

    Dodik je istakao da RS neće braniti NATO granicu na Drini, niti će se Srbi u RS mobilisati za slanje u rat protiv Srbije.

    „NATO je bombardovao RS, bacio osiromašeni uranijum, vežbao nad nama, stvarao snagu i jačinu zato što je nas bombardovao. U RS neće odlučiti nijedan političar o putu ka NATO-u, već će to učiniti narod. Oni se boje naroda i zato traže da političke vođe donesu odluku. Mi podržavamo neutralnost Srbije“, rekao je Dodik.

    Ukazao je da su Srbima u Bosni branili decenijama da vole Srbiju i nazivali ih bosanskim Srbima, te podvukao da su oni Srbi i deo jedinstvenog srpskog naroda.

    „RS se nalazi u BiH, ali to nije naš izbor, već moranje. Svi znaju gde bi voleli da smo. Volim Srbiju i volim da budem u njoj“, kazao je Dodik istakavši da je ponosan na Srbiju koja se danas gradi, koja želi da zauzme mesto koje joj pripada u regionu.

    Zajedničkim obeležavanjima stradanja RS i Srbija vraćaju sećanja na zločine, rekao je Dodik i zahvalio rukovodstvu Srbije i premijeru što je Srbiju vratio na kolosek regionalne jake i odlučujuće zemlje u regionalnom i ekonomskom smislu.

    Pre 18 godina, 24. marta 1999, avioni NATO-a počeli su operaciju bombardovanja Srbije, prvi put od nastanka Alijanse bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, a u vazdušnim udarima, koji su trajali narednih 78 dana, život je izgubilo, prema zvaničnim podacima državnih organa, najmanje 2.500 ljudi.

    Bombardovanje Beograda 1999.
    © Tanjug / VLADIMIR DIMITRIJEVIC

    Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, a identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece.

    Osim u Grdeličkoj klisuri, godišnjica početka bombardovanja biće obeležena i na drugim mestima u Srbiji.

    Procenjena šteta u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od cak 100 milijardi dolara.

    U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

    Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.

    Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, a upotrebljena je i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.

     

    Izvor: Tanjug

    Tagovi:
    NATO, obeležavanje, godišnjica, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga